Ako države ima

Narod je postao rezistentan na šok i aferu. Otupili. Ne mogu da predvidim što bi moralo da se desi da ljude iznenadi, ili da se neko naljuti dovoljno da krikne ili izađe na ulicu. Izgleda da nema takvog okidača. Možemo samo da se iščuđavamo od jedne do druge afere. Dobro je dok afera aferu stiže.

Nedavno je u emisiji Načisto bivši načelnik podgoričke policije rekao kako je “doživio jedan od najvećih poraza u životu” kad je ubijen inspektor Slavoljub Šćekić. Uz detaljan opis rana, krvi i bijesa, opisao je susret sa ministrom MUP-a koji je rekao da ne želi “Sablju”. Misli se naravno na akciju koja je uslijedila nakon Đinđićevog ubistva kad su zatvori postali mali za sve pohapšene kriminalce. Našem tadašnjem ministru Draganu Đuroviću, Sablja je bila previše, što se veli “too much” mu je to bilo. Možda zato što njegov partijski šef nosi nadimak Britva, a ne Sablja, ko će ga znati.

Ali, tek godinama kasnije je počelo da se raspetljava klupko oko ubistva inspektora. Počelo, pa stalo. Sve je tu i dalje mutno, ništa se ne vidi da valja, a porodica i dalje traži pravdu. Dvadeset i tri metka su ispaljena na Slavoljuba Šćekića, to se ne smije zaboraviti. Izgleda je žestoko stao bio na rep kriminalcima, jer da nije, ne bi ga tako krvnički ubili i njegovo ubistvo bilo bi razriješeno davno. Šćekić nije imao tajnih računa, štek stanova i vikendica, već kažu ljudi da je u džepu imao samo sendvič. Strašna je to priča.

Mnogo je tv serija posvećeno ubistvima inspektora. Samo na Netflix-u ih ima desetak. I to italijanskih. Naše nema, iako bi bilo ljekovito da se snimi priča o Slavoljubu Šćekiću. Ali mi nismo riješili ni njegovo ubistvo, pa bi bilo sramota da snimamo svoju sramotu.

U emisiji Načisto je Milan Vujanović bivši načelnik podgoričke policije rekao između ostalog i “Ako države ima.”. Strašna je to rečenica, skoro pa doskočica. “Ako države ima”, jer da države ima, kad je ubijen inspektor policije, bilo bi logično da ministar MUP-a isuče i sablju i ljevor, topove, granate, sve što ima i da pohvata i potamani kriminalce. Ali nije se to desilo.

Naš uglađeni buzdovan, stari kadar DPS-a nije se drznuo da isuče sablju. On je bio poslanik, pa je direktorovao Pobjedom, ministrovao MUP-om, podpredsjedavao Vladom čak i direktorovao agencijom za civilno vazduhoplovstvo. Fino, udobno i unosno.

I šta ćemo sad? Kad smo čuli od čovjeka kako nije reagovao tadašnji ministar, čeka se sljedeća afera da to gurne pod tepih. Ili će da izađe neki milivoje (nije ime već imenica) da kaže kako je izvjesni kriminalac bio na zadatku i u vrijeme ubistva Šćekića?

Ako postoji u nekoj zgradi MUP-a, u kakvom svečanom holu zid na kom su uramljene fotografije dosadašnjih ministara, bilo bi divno ako bi se neko drznuo da skine fotografiju pomenutog ministra zbog njegovog nečinjenja. Ako čestitih ljudi još hoda tim hodnicima, i kako reče gospodin Vujanović “Ako države ima”.

( Đuro Radosavović )