Ona stavlja život na kocku da bi zaštitila druge od lova na vještice

„Dolazi do veoma svirepih napada rulje i žrtve se drže u zarobljeništvu, muče se i žigošu usijanim gvozdenim šipkama, cepa im se odeća, a često se i ubijaju"

2638 pregleda0 komentar(a)
Foto: Shali Reddy
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

„Urlali su mi u lice: 'Ubila si ga.'"

Kad je otac Monike Paulus kolabirao i umro od srčanog udara, njen brat ju je optužio da ga je ubila uz pomoć vradžbina.

Zaprećeno joj je smrću mučenjem.

„Bila sam šokirana. Svi prijatelji koje sam imala, sva moja porodica, svi su se okrenuli protiv mene i učinili da se osećam kao loša osoba", kaže ona.

„Kad su me optužili, osećala sam samo sramotu i stigmu."

Bila je prisiljena da pobegne iz rodnog mesta i živi u izgnanstvu u drugoj pokrajini Papue Nove Gvineje, ostrvske zemlje u jugozapadnom Pacifiku.

Ali Monikina priča nije jedinstvena, a mogla je i da se završi mnogo gore.

„To je varvarski"

Nasilje u vezi sa optužbama za vračanje (SARV) često je na Papui Novoj Gvineji.

Iako ne postoje pouzdani podaci o tome koliko se ono često dešava, prema vladinim podacima u poslednjih 20 godina je bilo oko 6.000 takvih incidenata.

A opet, prema nekim procenama ta cifra je mnogo viša, sa hiljadama žrtava - obično ženama i devojkama - koje se optužuju svake godine.

One su često žrtve brutalnog i seksualizovanog nasilja.

Optužbe često usleđuju posle neke iznenadne smrti ili neobjašnjive bolesti.

„Govorimo o ekstremnim nivoima nasilja, neke od najgorih koje sam videla", kaže Stefani Meklenan, viša direktorka Azijske inicijative pri Hjuman rajts voču, koja je naširoko radila na suzbijanju slučajeva SARV-a.

„Dolazi do veoma svirepih napada rulje i žrtve se drže u zarobljeništvu, muče se i žigošu usijanim gvozdenim šipkama, cepa im se odeća, a često se i ubijaju.

„To je varvarski."

Slučaj Meri Kopari ove godine je završio u vestima širom sveta, kad je brutalno ubijena posle smrti dvogodišnjeg dečaka.

Ona je prodavala krompir na pijaci kad ju je rulja zarobila i živu spalila.

Niko nije uhapšen uprkos tome što je incident snimljen i o njemu se izveštavali lokalni mediji.

Nekoliko drugih žena takođe je napadnuto, ali su uspele da pobegnu u džunglu, kaže Meklenan.

Razapete na ulicama

Kad se Monika suočila sa vlastitom optužbom za vračanje, i ona je uspela da pobegne.

„Istog trenutka kad su me optužili za ubistvo uz pomoć vradžbina, bila sam izopštena. Nisu želeli nikakve dokaze.

„Bilo mi je zabranjeno da prisustvujem sahrani vlastitog oca, nisam mogla da učestvujem ni na koji način.

„Znala sam da više nemam svoje mesto u porodici, zajednici ili plemenu", priseća se ona.

Ona veruje da ju je brat optužio za vračanje da bi samo on nasledio kuću.

Ali nemaju sve optužbe finansijske motive - mnoge proističu iz duboko ukorenjenih stvavova.

„Verovanje u vradžbine je duboko ukorenjeno u ljudima", objašnjava Monika.

„Čak i dok sam bila devojčica, bilo je ubistava, ali to se prihvatalo u zajednici - mada mučenje koje su one tad trpele nije bilo toliko loše kao ovo danas."

„Ranije bi ubijali tiho, sada se žene izvode na ulicu i razapinju na krst. Zaista je nehumano."

Kriza tokom pandemije kovida-19

U poslednje dve godine, skokovi potvrđenih slučajeva kovida-19 mogli su da imaju veze sa povećanjem nasilja povezanim sa vračanjem, prema Hjuman rajts voču.

„Vladala je velika zabrinutost da bi kovid mogao da pogorša ovu krizu, a rodno zasnovano nasilje jeste kriza", kaže Meklenan.

To je zato što je oklevanje sa vakcinama i negiranje postojanja kovida „izuzetno veliko" u zemlji. kaže Meklenan, misleći na to da se smrti koje izaziva kovid pripisuju vradžbinama.

Početkom godine jednu ženu i njenu ćerku spasla je policija pošto su držane u zarobljeništvu i mučene, pod optužbom da se bave vradžbinama kad je njen muž umro od infekcije kovida-19.

Izveštaji lokalnih medija navode da su obe žene, 45 i 19 godina stare, imale prelome ruku i opekotine od usijanih gvozdenih šipki.

Vlada zemlje osnovala je skupštinski odbor čiji je zadatak da se bavi ovim nasiljem.

Njen predsednik Hon Čarls Abel je rekao:

„Ovo nasilje je rak koji izjeda Papuu Novu Gvineju i njenu zajednicu. Mi smo hrišćanska zemlja, ali ubijanje ljudi u ime vradžbina nije hrišćansko ponašanje."

„Ljudi se brutalno ubijaju i to ne sme da se toleriše.

Kovid-19 sve to dodatno pogoršava, zato što ljudi to koriste kao izgovor da proglašavaju ljude vešticama. To mora da prestane."

Nasilje u vezi sa vračanjem, u brojkama

  • Na Papui Novoj Gvineji je između 2000. i juna 2020. godine zabeleženo 6.000 slučajeva SARV-a, od kojih je oko polovine imala smrtni ishod, prema skupštinskom izveštaju o rodno zasnovanom nasilju.
  • Incidenti nisu svedeni samo na ruralne zajednice - u izveštaju je navedeno 156 dokumentovanih slučajeva u glavnom distriktu u protekla 42 meseca.
  • Između 2010. i 2020. godine zabeleženo je u proseku 19 presuda za SARV godišnje - pokazujući blagi porast posle ukidanja Zakona o vradžbinama 2013. godine, koji nije dozvoljavao optužbe za vradžbine kao odbranu na suđenjima za ubistvo.
  • Savremeni lov na veštice nije karakterističan samo za Papuu Novu Gvineju - druge zemlje kao što su Saudijska Arabija, Gambija i Nepal takođe imaju incidente nalik SARV-u, prema Međunarodnom institutu za verske slobode.

Odbrana žrtava

Posle njenih iskustava, Monika je ugrozila vlastiti život da bi zaštitila druge od lova na veštice.

„Primetila sam preokret u periodu otkako sam počela da radim na ovom problemu, ali ne vidim da će u skorije vreme doći i do promene - naročito ne sa korona virusom", kaže ona.

Dok je živela u izgnanstvu na drugom kraju Papue Nove Gvineje, Monika kaže da je videla kako su ženu kamenovali do smrti na javnom trgu.

Jedan čovek je pokušao da je siluje tako da mu je ona odgrizla jezik, a on ju je optužio da je veštica.

„Ubijena je pred zvaničnicima vlade koji su samo gledali kako se to dešava", kaže ona.

„Tada sam znala da nešto moram da preduzmem."

Monika je postala suosnivačica neprofitnog Pokreta branilaca ženskih prava Hajlendsa i procenjuje da je on spasao više od 500 ljudi za 15 godina otkako su počeli da pomažu žrtvama SARV-a.

Volonteri pomažu na razne načine, uključujući preseljenje i obezbeđivanje novog doma, nabavku hrane i pravni savet da bi počinioci odgovarali za dela.

„Preseljenje ljudi i spasavanje života je važno, ali mi moramo da obezbedimo pravdu za te žene.

Ako zajednice vide pravdu, možda ćemo moći da promenimo mentalni sklop kad su u pitanju optužbe za vradžbine", dodaje Monika.

Otkad je započela s ovim radom, Monikin dom je spaljen.

Ona je sada skroz napustila zemlju i živi kao izbeglica u obližnjoj Australiji.

„Zaista mi je teško što sam daleko od svoje troje dece", kaže ona.

„Ako su ona bezbedna, onda mogu da budem u miru, ali patim."

„Mora se delovati"

Papua Nova Gvineja je prošlog meseca prošla kroz Univerzalni periodični pregled pred Ujedinjenim nacijama (UN).

U pregledu je zaključeno da bi vlada ozbiljno morala da se pozabavi problemima sa ljudskim pravima u zemlji, a naročito sa rodno-zasnovanim nasiljem.

Italija i Kipar su posebno pritisnule vladu Papue po pitanju SARV-a i pozvali je da preduzme korake za sprečavanje ovih incidenata.

Guverner Alan Berd, zamenik predsedavajućeg skupštinskog odbora za borbu protiv rodno-zasnovanog nasilja, rekao je za BBC da je prvi put izdvojena „značajna količina" sredstava u vladinom budžetu za 2022. za borbu protiv SARV-a.

„Ovo bi trebalo da omogući agencijama zaduženim za ovo i NVO-ima koji traže pomoć decenijama da konačno nešto preduzmu… mada još ostaje da se vidi da li možemo da se izborima sa ogromnim izazovima u vezi sa primenom ovoga", dodao je.

U međuvremenu, uglavnom je na volonterima da zaštite žrtve.

„Monika i drugi aktivisti već dugo popunjavaju rupe koje bi trebalo da su zaduženje vlade", kaže Meklenan.

„Bez njih, imali bismo mnogo više smrti."

A Monika ne namerava da se preda u ovoj borbi.

„Mora da se deluje na svim frontovima da bismo doživeli kulturološku promenu", kaže ona.

„Spasli smo samo nekoliko života - bilo je još mnogo njih koje nismo uspeli da spasemo."

Pogledajte video o somborskim šnajderkama koje zašivaju rane porodičnog nasilja

BBC 100 žena svake godine bira 100 uticajnih i inspirativnih žena iz svih krajeva sveta. Pratite BBC 100 žena na Instagramu, Fejsbuku i Tviteru.

Uključite se u razgovor uz pomoć heštega #BBC100Women.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk