Bajke o boljem životu građana Crne Gore: Od of-šora do blokčejna

U protekle tri decenije vlasti su najavljivale četiri projekta koji su trebali da ekonomski preporode Crnu Goru i građanima donesu blagostanje.

Prva dva - “Crna Gora of-šor destinacija” iz 1996. godine i Masovna vaučerska privatizacija iz 2001. godine su neslavno propala, ali su pojedinici bliski tadašnjim vlastima iz njih izašli sa velikim bogatstvom. Treći projekat bio je pronalaženje nafte i gasa u crnogorskom podmorju - prošle godine smo saznali da nafte nema, ali bi gasa još možda moglo da bude.

Četvrti projekat je nadavno najavio sada već bivši ministar finansija Milojko Spajić a osnosi se na uključenje Crne Gore u biznis sa kripto valutama i takozvanom blokčejn tehnologijom.

Zakon koji bi omogućio ovaj biznis je ostao samo na nacrtu, dok nije jasno da li će ga nastaviti nova Vlada.

Dobre ideje dok ih se DPS ne dohvati

Jedan od svjedoka of-šor projekta i masovne vaučerske privatizacije (MVP), tašanji poslanik Narodne stranke i kratko ministar Predrag Drecun, kaže da su oba projekta bile dobre ideje ali su se pretvorili u suprotnost, odnosno nisu donijeli ekonomsku korist državi i građanima, već samo malom broju pojedinaca “koji su se snašli”.

”Of-šor je bila ideja Liberalnog saveza. Oni su smatrali da bi of-šor zona poslovanja po modelu Kipra, bila dobitna kombinacija. Narodna stranka i ja lično smo bili protiv te ideje jer smo smatrali da će se CG kriminalizovati na taj način. Čak je i na osnovu jedne moje diskusije u parlamentu, na temu of-šora, a tokom kampanje Narodne sloge, napravljen jedan vrlo uspjeli rep snimak, koji je bio u to vrijeme vrlo popularan na slobodnim radio-stanicama i kafićima. Kasnije je DPS prisvojio tu ideju kao i mnoge druge”, kazao je Drecun.

Bilo i regularnih i prljavih poslova

Nakon što je tadašnja Vlada Mila Đukanovića preuzela projekat, u Crnoj Gori je bilo registrovano oko deset hiljada of-šor banaka.

”Negdje tokom 2000. godine došli su zapadni partneri i naredili nam da se ugasi taj projekat, s obrazloženjem da je moguće da se preko tih banaka finansira međunarodni terorizam. Crna Gora je time izgubila dosta prihoda, a da nije dobila mnogo na drugoj strani. Pritom, of-šor biznis je nastavljen u jurisdikcijama Švajcarske, SAD, Velike Britanije, UAE, Kipra, itd. Of-šor sam po sebi ne mora značiti nezakonito poslovanje, ali je epitet poreski raj učinio da se mnogi sumnjivi biznisi prenesu na of-šor destinacije. U tim zonama je bilo i prljavih poslova, ali isto tako bilo je i regularnog poslovanja. Sve u svemu, projekat of-šor je donio ekonomske benefite, ali isto tako bio je politički kontrolisan od strane onih koji su preko nas štitili svoje interese”, naveo je Drecun.

Interesantno je i da je vaučersku privatizaciju prvo pominjao Liberalni savez, ali je DPS vlast sprovela na vrlo kompromitovan način.

”MVP je prvi put u parlamentu spomenuo Milorad Vukotić, poslanik LSCG. Ja sam počeo da razmišljam o tome, i zaključio da je to najpravednija tehnika privatizacije. Ulaskom u Vladu Filipa Vujanovića februara 1998. godine dobio sam priliku da se bavim kreiranjem MVP. To je bio model u kome bi sva društvena imovina bila podijeljena na jednake djelove svim punoljetnim građanima. Pravedniji model se nije mogao izmisliti, jer ne postoji idealno pravedan model”, kazao je Drecun.

Vukotić forsirao fondove

On navodi da se tada zalagao da svako dobije jednaki dio društvene svojine kroz određeni broj vaučerskih poena, i da sa tim pravom licitira za udjele u preduzeće koje se nađe na listi za privatizaciju, smatrajući da je to najpravedniji model.

”Do tog momenta sam nekako uspio da kontrolišem situaciju, u koalicionoj vladi. U tom cilju sam posjetio Češku i Poljsku i još neke zemlje koje su tada završavale tranziciju. Smatrao sam da treba podijeliti svu društvenu svojinu, izuzimajući neka strateški važna preduzeća. Razgovor sa Vaclavom Klasom u Pragu za mene je bio ključni da se opredijelim za češki model. Međutim grupa ljudi na čelu sa Veselinom Vukotićem, predsjednikom Savjeta za privatizaciju, zalagala se za poljski model. To je, po mojem mišljenju, bila ključna greška MVP procesa. Da smo se opredijelili za češki model ne bi bilo privatizacionih fondova, koji su upropastili najveći dio preduzeća koja su došla pod njihovu većinsku ili manjinsku kontrolu. Nažalost, ja sam ostao u manjini, i zagovornici takozvanog poljskog modela odnose pobjedu”, kazao je Drecun.

Ovaj model predviđao je formiranje privatizacionih fondova u koje bi građani uložili vaučere, a uprave tih fondova bi upravljale njihovim akcijama za određenu naknadu.

”Ti fondovi, a bilo ih je šest ili sedam, skupljali su vaučere preko plaćenih agenata, koji su išli od vrata do vrata i ubjeđivali građane da svoje vaučere treba da ulože u privatizacione fondove, a ne direktno u preduzeća. Apelovao sam na građane da ne ulažu u fondove nego da kupuju akcije preduzeća za koja procijene da su im atraktivna. Oni koji su uložili vaučere u EPCG ili Telekom prošli su relativno dobro, ali oni koji su uložili u fondove ostali su kratkih rukava. Sjećam se mog posljednjeg sastanka sa Veselinom Vukotićem u kome mi on savjetuje da ja treba da se bavim promotivnom stranom MVP-a, jer mi to dobro ide, a da on treba da se bavi postavljanjem infrastrukture koja je neophodna za MVP (Berza, KHOV, CDA…). Tada sam znao da je moj koncept izgubio bitku i da će MVP biti kreirana onako kako želi prvak neoliberalnog ekonomskog modela. Moja stranka vrlo brzo nakon toga izlazi iz Vlade, i tada sam bio siguran da će se proces kompromitovati. Fondovi su bili vrlo negativna posljedica MVP-a. Ne postoji gotovo nijedno preduzeće koje je bilo pod upravom bilo kojeg fonda, a da je nastavilo da radi uspješno, ili da danas radi uspješno. Par izuzetaka ima tek toliko da potvrde pravilo”, kazao je Drecun.

Na pitanje da li su ovi projekti uopšte bili zamišljeni kao projekti od opšteg interesa ili da biznismeni iz 90-tih sačuvaju i uvećaju svoje bogatstvo, Dreceun kaže da za of-šor ne može reći jer je projekat brzo ugašen, ali da za MVP može reći da je bio koncipiran tako da građane smišljeno usmjeri na ulaganje u privatizacione fondove što je, kako navodi, stvorilo prostor za podobne insajdere.

Firme dobili nesposobni koji su se snašli

”Propuštena je velika šansa da društvenu svoju pravedno podijelimo. Bolje reći, šansa je trajno uništena, jer se ništa više ne može vratiti u pređašnje stanje. Očigledno je da je poljski model poslužio da se stvori neka nova kapitalistička klasa, koja nažalost nije pokazala da iole zna da rukuje kapitalom. Kapital je dobar generator razvoja samo ako dođe u ruke preduzetnih i inovativnih pojedinaca. Sjećam se da je prije nekoliko godina u jednom intervjuu, novinarka Tamara Nikčević pitala predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića da li je tranzicioni kapital došao u ruke najsposobnijih ljudi. On je tada odgovorio vrlo jasno NE. Na njeno dodatno pitanje pa ko je onda došao do kapitala, on je odgovorio da su to oni koji su se najbolje snašli. Mislim da je taj odgovor najbolja definicija naše tranzicije. Neko se snašao na jedan način, neko na drugi, neko na treći. Kako god bilo, jasno je da je društveni kapital došao u ruke onih koji nijesu imali dovoljno znanja da ga održe i uvećaju. Rezultat procesa je bio mali broj velikih tranzicionih dobitnika, i veoma veliki broj tranzicionih gubitnika”, kazao je Drecun.

Na pitanje da li i nedavno najavljeni projekat razvoja kripto valuta i blokčejn tehnologija može imati šansu za uspjeh, ili će završiti kao ovi prethodni projekti, Drecun je naveo da Crna Gora već kasni i da je blokčejn tehnologija izvjesna budućnost planete.

On smatra da bi veliki uspjeh bio i kada bi Crna Gora za deset godina mogla proizvoditi proizvode na bazi blokčejn tehnologije.

”Mislim da je Spajić našao način da se dobro samopromoviše, odnosno da se strancima predstavi kao jedini koji u CG razmišlja o tome. Tvrdim da danas u CG nema hiljadu ljudi koji razumiju blokčejn tehnologiju, i koji bi mogli da je sprovode. CG je nažalost, miljama daleko od blokčejna, jer nema ni znanja, ni tehničkih kapaciteta za tako nešto”, naveo je Drecun.

U MKI optimisti da će biti dovoljno gasa za nove industrije

Crna Gora je do sada zaključila dva ugovora o koncesiji za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa, prvi s konzorcijumom Eni/ Novatek 2016. godine, a drugi s grčkom kompanijom Energean godinu kasnije.

Prvo istražno bušenje koje je prošle godine sproveo Eni/ Novatek pokazalo je da u podmorju nema komercijalnih zaliha nafte.

Iz Ministarstva kapitalnih investicija (MKI) su “Vijestima” kazali da su koncesionari utvrdili nekoliko mogućih gasnih nalazišta, a početak istraživanje je iduće godine.

”Ukoliko bi se potvrdile pretpostavljene količine, one bi bile značajne za Crnu Goru, što bi doprinijelo širenju industrije, daljem istraživanju pa čak i o izvozu gasu u slučaju novih nalazišta. Sve to bi svakako dalo pozitivan impuls ekonomiji Crne Gore”, rekli su iz MKI.

Direktor Uprave za ugljovodonike Marko Adžić za “Vijesti” je kazao da je optimista kada je u pitanju istraživanje gasa.

”Dalje operacije kompanije Energean zavise od pronalaska partnera, jer su se ugovorom obavezali da mogu ući u fazu dva istraživanja ako sklope ugovor sa partnerom. Pregovori su u toku i vidjećemo kakav će ishod biti. Ako se krene u projekat bušenja gasnih prospekata slijedi procjena uticaja na životnu sredinu, odobrenje bušećeg plana i programa i na kraju bušenje”, kazao je Adžić.

Prema njegovim riječima, čekaju odluku koncesionara Eni i Novatek za bušenje plićeg prospekta, za koji već postoji odobren plan i program bušenja.

”Uprava radi na pisanju neophodnih pravilnika i uredbi i planiramo izmjenu zakona shodno stečenom iskustvu. Takođe, do kraja godine planiramo objaviti javni poziv za nove koncesione ugovore”, objasnio je Adžić.

Stvaranje kripto ekosistema može dati nemjerljiv doprinos razvoju

Donedavni direktor Direktorata za blokčejn i kriptovalute u Ministarstvu finansija Andrej Milović “Vijestima” je kazao da bi stvaranjem kripto ekosistema Crna Gora mogla da postane jedna od država pionira prihvatanja kriptovaluta i blokčejna, što bi u slučaju potpune regulacije ove oblasti i povezanih sektora dovelo do ogromnog priliva kapitala, stranih investicija i razvoja preduzetništva.

”Iako je od nastanka prvog blokčejna i kriptovalute bitkoin prošlo već 12 godina, upotreba i trgovina kriptovaluta u Crnoj Gori nije zakonski regulisana, a poreski zakoni na prepoznaju kriptovalute kao digitalnu imovinu. Trenutno se u Crnoj Gori, odvija neregulisana trgovina i rudarenje kriptovalutama, s obzirom da banke ne prihvataju trgovinu kriptovalutama, kao ni uplate depozita na kripto berzama, dok samo neke od banaka prihvataju isplatu novca koji se pošalje sa neke od kripto berzi”, istakao je Milović.

Prema njegovim riječima, evidentan je broj osoba koja se bave rudarenjem, bilo da koriste privatne mreže i izvore napajanja ili opremu nelegalno priključenu na električnu mrežu (priključenje na gradilišta zbog paušalnog plaćanja struje, korišćenje struje u zgradama iz zajedničkih prostorija svih etažnih vlasnika...).

”Pošto se radi o pravno neregulisanom tržištu, država nema evidenciju o

vrijednosti digitalne imovine - kriptovaluta svojih građana, kao ni podatke o dnevnim transakcijama - trgovini kriptovalutama, koja se odvija neposredno ili preko posrednika. Država nema registrovane kripto berzi, banke koje

prihvataju kriptovalute, trading kompanije, fondove za ulaganje u kriptovalute i blokčejn projekte, kao ni kompanije koje se bave rudarenjem kriptovaluta.

Formiranje Direktorata bio je početni korak ka iniciranju, kreiranju i usvajanju legislative kojom će se regulisati ova oblast”, kazao je Milović.

On smatra da efekti mogu biti nemjerljivi za Crnu Goru, bilo da se radi o trgovini kriptovalutama, razvoju kompanija iz ove oblasti, razvojem i korišćenjem blokčejna kao tehnologije u javnom i privatnom sektoru, do razvoja akademske zajednice, koja bi osposobila kadar za rad u ovoj oblasti.

Milović je rekao da bi se izmjenom bankarske regulative u pravcu regulacije kriptovaluta stvorili uslovi ka otvaranju bankarskog sektora prema kriptovalutama i privrednim društvima kojima bi kriptovalute, i poslovi vezani za njih, bile osnovna djelatnost.

”Regulisanje tržišta kriptovaluta i njegovim povezivanjem sa bankarskim sektorom, omogućio bi se dolazak inostranih banaka koje prepoznaju značaj kriptovaluta, pogotovu razumiju njihov potencijal u budućnosti”, pojasnio je Milović, dodajući da bi se regulisanjem cjelokupnog tržišta stvorili uslovi i za dolazak velikih kripto berzi i osnivanje domaćih kripto berzi.

Milović je kazao da je Direktorat, dok je on bio na čelu, krajem decembra prošle godine završio nacrt zakona o blokčejn tehnologiji i kriptoimovini i uputio ga domaćim i stranim partnerima radi dobijanja komentara. Prema njegovim informacijama, sada se radi dopunjena verzija koja bi uskoro trebalo da se pojavi u skupštinskoj proceduri.

“Poreski raj” ugašen zbog sumnji američkih službi u pranje novca

Zakon, kojim je omogućeno registrovanje of-šor kompanija i banaka, je usvojen 1996. godine, sa rokom trajanja od 15 godina.

”Da je sve bilo u redu, projekat bi i danas bio u životu, a Crna Gora bi do sada, na taj način, prihodovala značajna sredstva”, rekao je 2017. godine za “Slobodnu Evropu” idejni tvorac i direktor projekta Off-Shore Montenegro, Dragan Rosandić, koji je ocijenio da je of-šor potpuno prihvatljiv i legitiman koncept, ali da ipak predstavlja problem za mnoge ozbiljne države.

”Država tu rijetko može šta uraditi ozbiljnije, ne može ništa da uradi ni međunarodna zajednica. Njemci imaju probleme sa Švajcarskom, sa Lihtenštajnom, gdje je jedan veliki broj njihovih poreskih obveznika prijavljen i tamo drži novac. Ta borba je vrlo teška, pogotovo u Crnoj Gori, gdje je taj krupni biznis srastao sa institucijama i sa vrhom države”, naveo je Rosandić.

On smatra da bi crnogorski of-šor opstao i uspio da su se poštovala pravila igre, ali da su se u cijelu priču upleli lični interesi, što je za ovaj projekat značilo smrtnu presudu:

”Nije postojala nikakva kontrola. Počeli smo da osnivamo neke kompanije, neke of-šor banke, štancane su neke diplome u Ministarstvu finansija o of-šor bankama. Navodno je oko 500 of-šor banaka bilo osnovano divlje ili poludivlje. To se sve pretvorilo u jedno vulgarno pranje novca. Kada je tu već počela jedna ozbiljna cirkulacija i pranje novca, 2000. godine, striktno po nalogu američkih službi i pod američkim uticajem morali smo prekinuti sa tim projektom. Taj Zakon je stavljen ad-acta 2002. godine, odmah poslije izbora”.

Na taj način je neslavno završen još jedan projekat koji je prvobitno predstavljen kao spasonosno rješenje.

( Goran Kapor, Marija Mirjačić )