Vrhunske obavještajke i mame koje se bore protiv terorizma radeći tri dana nedjeljno
Njih dvije obavljaju sofisticiranu analizu kao podrška vojnim operacijama i pomažu da vlada reaguje brzo na promjene u geopolitici kako bi smanjile terorističke prijetnje kod kuće
Osujećivanje terorističkih planova sigurno je jedno od najvažnijih zanimanja u Velikoj Britaniji, pa bi zato lako moglo da vas iznenadi da ovu ključnu ulogu na samom vrhu britanske agencije za sajber obaveštajne podatke ne zauzima jedna osoba već dve žene koje rade skraćeno radno vreme.
Viki i Emili dele položaj zamenice direktora Državnog komunikacionog štaba za kontraterorizam - što je jedno od prvih deljenja radnog mesta na tako visokom položaju za operativni obaveštajni rad.
One su za BBC govorile pod uslovom da ostanu anonimne.
Njih dve obavljaju sofisticiranu analizu kao podrška vojnim operacijama i pomažu da vlada reaguje brzo na promene u geopolitici kako bi smanjile terorističke pretnje kod kuće.
Državni komunikacioni štab sarađuje sa MI5 i Tajnom obaveštajnom službom u borbi protiv terorizma, sajber-napada, teških zločina i špijunaže.
- „Države i carstva dolaze i prolaze, ali špijunaža ostaje“
- Šta rade srpske službe bezbednosti
- „OZNA sve dozna": Koje su danas službe bezbednosti na Balkanu
Njih dve su se prvi put upoznale pre jedne decenije i zbližile dok su radile na zadatku u Americi tokom jednog dela karijere.
Odlučile su da se u sklopu unapređenja prijave na sadašnje zajedničko radno mesto u maju 2020. godine, ili nikako drugačije, upravo u vreme kad pandemija počela da se širi svetom.
„Vikina beba imala je svega nekoliko nedelja, tako da nismo bile sigurne, ispočetka, da li je to pravi trenutak za nas", kaže Emili.
„I, naravno, ona je bila neispavana i iscrpljena od staranja o novorođenčetu i drugom mališanu, uz vrlo malo podrške sa strane zbog kovida, tako da smo pouzdano znale da će biti teško", dodaje ona.
„Viki je bila pravi zmaj i živo se seća kako je napisala biografiju u tri ujutro posle noćnog dojenja!"
Kao i mnoga druga deljena radna mesta, ovaj poslovni obrazac potom je razmatran dok je jedna bila bukvalno ostavljena sa bebom u naručju - čuvajući dete druge žene dok su joj radili procenu za radno mesto. Što može da vam zvuči poznato.
Obe su majke u radnom odnosu, obe rade 28 sati nedeljno. Zajednički imaju više od 30 godina iskustva u nacionalnoj bezbednosti i sakupljanju obaveštajnih podataka.
Ponedeljci su njihov „zajednički dan" i one tad koriste jednu mejl adresu „i za naše strogo poverljive, i za naše otvorene inbokse", što znači da, kaže Viki, ljudi praktično ne znaju koja od nas dve im odgovara.
Te ponedeljke one koriste da unapred isplaniraju radnu nedelju u kancelariji, a sastanak im omogućuje da prate pretnje, razgovaraju o problemima koji su mogli da nastanu tokom vikenda i procene strategiju kontraterorizma sa ljudima u Vajtholu.
„To znači da možemo da razgovaramo o čitavom dijapazonu našeg strogo poverljivog rada vodeći računa da to radimo zajednički u kancelariji, gde imamo pristup strogo poverljivim sistemima", kažu one.
One sastanke održavaju i sa šefovima, „kada procenjujemo promene terorističkih pretnji, operativne probleme, prilike za partnerstvo i rizike", i izdvajaju vreme za razgovor o stanju u timovima.
- Džejms Bond i MI6: Šta je istina, a šta fikcija
- Ko vas posmatra i prisluškuje
- BBC istraga: Britanski tajni agent nemilosrdno zlostavljao partnerke
Situacija povoljna za one koji traže posao
Činjenica da ovo deljenje radnog mesta u Državnom komunikacionom štabu uopšte postoji ilustruje koliko je radikalno pandemija preokrenula tržište rada u korist nekih obučenih profesionalaca.
Godine 2021, bilo je 122.000 zaposlenih na ugovorima za deljenje radnog mesta u Velikoj Britaniji, što predstavlja blagi porast u odnosu na 119.000 iz 2020. godine, prema zvaničnim podacima.
Ogromna većina deljenja radnih mesta pripadala je ženama koje rade u obrazovanju, zdravstvu ili socijalnom radu.
Ali sada je potražnja za radnicima sa većom fleksibilnošću postala visoka.
Rad od kuće porastao je sa svakog dvadesetog zaposlenog pre pandemije na svakog petog danas, i došlo je do navale u višim pozicijama na zajedničkim rukovodećim položajima, delimično kao reakcija na zamor nastao tokom pandemije.
Međutim, polovina britanske javnosti i dalje misli da skraćeno radno vreme na visokim položajima naprosto nije moguće, a skoro isti procenat ne bi poverio kolegi sa skraćenim radnim vremenom „važan ili poslovno kritičan zadatak", prema anketi konsultantske firme Tajmvajz.
A opet postoji osam miliona radnika sa skraćenim radnim vremenom, što je oko četvrtine radne populacije u Velikoj Britaniji.
A među njima, oko 750.000 njih sada su na višim položajima sa strateškom odgovornošću, sa prosečnom platom od 47.000 funti, prema analizi Instituta za učenje i rad iz aprila.
Prvi put otkako se vodi evidencija, postoji jednak broj neupražnjenih radnih mesta u Velikoj Britaniji kao nezaposlenih koji traže posao, što znači da je lopta sada ubedljivo na terenu Britanaca koji traže posao.
A oni vrlo često „guraju već otvorena vrata", prema Stivenu Evansu, generalnom direktoru Instituta za učenje i rad.
„Regruteri bi trebalo proaktivno da daju do znanja da su otvoreni za fleksibilan rad, a oni koji traže posao ne treba da se plaše da pitaju za njega", kaže on.
Nije samo za zaposlene mame
A tu se čak ni ne radi samo o zaposlenim majkama.
Postoji popriličan jaz između ugovora pod kojim rade svi radnici i onoga što oni žele.
Fleksibilno radno vreme koristi samo 21 odsto zaposlenih, ali 39 odsto njih želi tu povlasticu, prema skorašnjoj anketi CIPD-a.
Jedan drugi par na visokom rukovodećem položaju, Zek Mensah i Sara Vadžid, dele poziciju generalnog direktora Muzejskog fonda Birmingema.
Oboje rade tri dana nedeljno vodeći jedan od najvećih fondova nezavisnih muzeja u zemlji koji pokriva devet lokacija u čitavom gradu.
Od 45 ustanova koje zastupa Savet nacionalnih muzeja, to je jedina organizacija koju vode ljudi obojene kože.
Kao i Viki i Emili, i oni su odlučili da se prijave za ovaj položaj visoke odgovornosti i pritiska kao tandem.
Nijedno od njih ga ne bi prihvatilo samostalno.
Njih dvoje kažu da ih činjenica da su potpuno različitog porekla, veština i generacija, čini boljim u ukupnom poslu.
„Baš kao i posetioci koji dolaze na bilo koju od naših lokacija", dodaje Mensah, otac dvoje male dece.
„Tokom 2020. godine, oboje smo preispitali šta nam je važno u životu", dodaje on.
„Postoji razlog zašto dvoje pilota sedi u kokpitu!"
„Žene će verovatnije biti stigmatizovane"
Iako postoje očigledne prednosti u deljenju radnog mesta, Hidžung Čang, profesorka sociologije sa Univerziteta u Kentu, poziva na oprez zato što, kako kaže, radna kultura u Velikoj Britaniji i dalje smatra „one koji se pojavljuju na poslu produktivnim i posvećenim".
To znači da ne samo da oni koji dele radno mesto imaju mnogo preklapanja tokom predaje smene, već i da rade duže da bi se dvostruko osigurali da nisu stigmatizovani, kaže ona.
To je mnogo verovatnije kad su oni koji dele radna mesta majke ili žene.
„Kad majke rade fleksibilno radno vreme, mnogo je verovatnije da će biti stigmatizovane nego, na primer, heteroseksualni stariji muškarac koji deli radno mesto.
Ljudi će misliti da on radno mesto deli zato što je na još jednoj rukovodećoj poziciji, za šta se veruje da ima pozitivni uticaj na ukupan učinak rada."
- Mame tokom vanrednog stanja - superherojski napori za mir u kući
- Slobodan Penezić Krcun, nemilosrdni mač revolucije, šef Ozne, ministar, premijer i brižni otac
Realnost je, međutim, da će mnoga deljena radna mesta biti korisnija po šefove nego po radnike - jer oni dobijaju dva mozga po ceni jednog.
Profesorka Čang kaže da, neizbežno, ljudi koji dele radno mesto „rade napornije i staraju se da su dostupniji nego kad radi samo jedna osoba, da bi prekomerno kompenzovali."
Ali za Emili i Viki u Državnom komunikacionom štabu najveća prednost proističe iz stalne razmene ideja između dvoje kolega.
„Stvari se analiziraju brže i konačne prepreke u bilo kom problemu rešavaju uz dodatni zamajac koji sa sobom nosi deljenje radnog mesta", kaže Viki.
Ali one su stroge po pitanju granica koje su postavile između posla i kuće.
„Nas dve odlazimo na neke događaje zajedno - ali postavljamo vrlo visok prag za to. Neradni dani su nedodirljivi", kaže Emili.
„Ne želimo da budemo zagovornice deljenja radnog mesta, ako u realnosti to nije ostvarljivo."
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )