Otvoreni Balkan - koristi ima, ali koja je cijena

Brži i jednostavniji promet roba, usluga i kapitala, olakšani prelazak granica i uspostavljanje zajedničkog tržišta rada - neki su od ključnih benefita inicijative “Otvoreni Balkan”, koju su kreirale Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija, a koju podržava i dio nove crnogorske vlasti.

To je ocijenila potpredsjednica beogradskog Centra za spoljnu politiku i bivša potpredsjednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić, koja navodi da je ipak najvažnija pogodnost projekta koji je otpočeo 2019. godine, poboljšanje regionalnih odnosa.

”Otvoreni Balkan” su u novembru 2019, pod neformalnim nazivom “mini Šengen”, pokrenuli predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i tadašnji premijer Sjeverne Makedonije Zoran Zaev, s ciljem stvaranja zone slobodnog kretanja roba, usluga i ljudi na Zapadnom Balkanu.

Međutim, Crna Gora, Bosna i Hercegovina (BiH) i Kosovo nisu pristupili inicijativi, iako su dobijali pozive, pravdajući to različitim razlozima.

Dio crnogorske javnosti tvrdi da je “Otvoreni Balkan” loša zamjena za EU, da će udaljiti Crnu Goru od Brisela i da će je Vučić iskoristiti za jačanje uloge Srbije na Balkanu, dok pojedini ekonomisti ocjenjuju, između ostalog, da inicijativa omogućava preliberalan režim trgovine, koji zadire u crnogorske zakone.

Naredni samit inicijative biće održan u Ohridu 7. i 8. juna a premijer Dritan Abazović najavio je prisustvo kao posmatrač. Dio njegovih kolega iz Vlade već mu je poslao javno upozorenje da ne smije potpisivati nikakav dokument, ako ne želi da rizikuje stabilnost izvršne vlasti.

Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je ranije da Otvoreni Balkan “više liči na Balkan otvoren za uticaje s Istoka, posebno iz Rusije i Kine”. Njegov prethodnik Avdulah Hoti potpisao je 2020. Vašingtonski sporazum kojim se Kosovo obavezalo priključivanju inicijativi.

Zvaničnici BiH su ocijenili da umjesto novih inicijativa, treba realizovati slične stare, poput zajedničkog regionalnog tržišta, koje je pokrenuto u okviru Berlinskog procesa (koji je otpočeo 2014).

Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija potpisale su prošle godine više sporazuma koji će, između ostalog, rezultirati ukidanjem graničnih i carinskih kontrola od 1. januara 2023, čime će se olakšati uvoz, izvoz i kretanje robe.

Tri zemlje omogućile su svojim državljanima da njihove granice prelaze samo s ličnom kartom.

Početkom godine počeo je da se primjenjuje sporazum kojim je omogućen brzi promet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Jednim od sporazuma predviđen je slobodniji pristup tržištu rada kojim se planira pojednostavljenje procedura dobijanja radnih dozvola za državljane sve tri zemlje, kao i korišćenje dobijenih radnih dozvola na teritoriji bilo koje od njih (tzv. jedinstvene radne dozvole).

Takođe, građanima triju država biće omogućen i jednak pristup boravišnim dozvolama.

Sporazumima je definisano ukidanje trgovinskih barijera u oblasti poljoprivrede, te međusobna pomoć u vanrednim sitaucijama.

Grubješić kaže da misli da je regionalna saradnja, uz navedene ekonomske i tranzitne povoljnosti, više nego dovoljan razlog da se Crna Gora pridruži inicijativi, koju inače podržavaju SAD, ali i neke evropske adrese.

”Inicijativa je već uspješna, jer su odnosi između država koje je čine popravljeni, i takvi nisu bili posljednjih 20-30 godina. Međutim, želja svih je da ona ostane inkluzivna i da se svi uključe u nju. Potencijal zajedničkog regionalnog tržišta je ogroman. Svjetska banka procjenjuje da bi na taj način BDP regiona mogao da bude povećan za trećinu. Tada bi ovdje mogle da dolaze investicije drugačijeg karaktera - prevashodno visoke tehnologije. Ekonomske koristi su na strani inicijative, a političkih zamjerki ima svuda. Ne dopada se ni svima u Srbiji saradnja s Albanijom, ali ljudi ipak vide kako se neke stvari realizuju uspješnije i brže”, ističe Grubješić za “Vijesti”.

Ona navodi da “Otvoreni Balkan” ni na koji način nije u suprotnosti s evropskim pravilima i kriterijumima, i da će one države koje pregovaraju s EU - nastaviti s tim.

”Inicijativa će doživjeti svoj puni uspjeh tek kad sve države regiona budu u njoj. Dakle, ona mora da ostane inkluzivna. Sve političke razloge protiv inicijative treba staviti sa strane i gledati njene koristi. Slušala sam i crnogorske političare, i ekonomiste, i NVO, ali najracionalnije ipak razmišljaju privrednici. Oni vide konkretnu korist, i mislim da bi ih trebalo poslušati”, naglašava sagovornica.

”Otvoreni Balkan” podržava dio nove crnogorske vlasti, predvođen Abazovićem, koji je nedavno govorio o tome da ne treba žuriti ni u jednu inicijativu, te da mu se čini da se dio crnogorskog društva protivi “Otvorenom Balkanu” - “samo zato što su protiv svega što Srbija jeste”.

”Tamo (u Ohridu) će biti predstavnici američke administracije i EU. Ako neko misli da treba da se integrišemo negdje drugo - neka kaže. Ako neko misli da treba da idemo prema (Vladimiru) Putinu ili prema nekim drugim zemljama - neka kaže. Spoljnopolitička orijentacija Crne Gore treba da bude takva da smo bliski EU i SAD-u”, naveo je Abazović.

”Vijesti” su juče kontaktirale više sagovornika, ekonomskih eksperata i bivših ministara, ali niko nije želio da govori o prednostima ili nedostacima inicijative za same građane Crne Gore.

Zamjenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar, ranije je kazao da SAD imaju dva uslova za podršku “Otvorenom Balkanu” - da inicijativa bude otvorena za sve i da se poštuju odgovarajući standardi i institucije. Na saslušanju u Senatu početkom godine, saopštio je da je “Ovoreni Balkan” treći stub američke strategije za region.

S druge strane, iz EU su u više navrata pozdravljali “činjenicu da su učesnici inicijative ‘Otvoreni Balkan’ posvećeni promovisanju veće regionalne integracije”, navodeći ipak da se Berlinski proces odnosi na sve države regiona i da mu je cilj uspostavljanje zajedničkog tržišta.

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, saopštio je u ponedjeljak u Budvi da EU podržava svaku inicijativu koja je inkluzivna, koja ne isključuje nikoga i koja počiva na evropskim standardima.

Direktniji je nedavno bio predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel, koji je u Tirani izjavio da lično podržava “Otvoreni Balkan” i da smatra da sve države regiona treba da mu se pridruže.

Grubješić ukazuje da nijedan regionalni projekat, pa ni ovaj, nije supstitut evropskim integracijama. Podvlači da bi to moralo da bude jasno svima.

”Konačno smo od predsjednika Evropskog savjeta Mišela mogli da čujemo podršku inicijativi. Do tada je bilo malo teže dešifrovati ko šta sve u EU podržava. Uz snažnu podršku EU i SAD-a, ova inicijativa ima sve preduslove da uspije. Međutim, glavni preuslov je ipak da svi na Zapadnom Balkanu međusobno sarađuju. Relaksiranje međusobnih odnosa i njihovo podizanje na viši nivo je prava korist saradnje”, poručuje ona.

Više od 40 odsto građana za “Otvoreni Balkan”

Gotovo polovina građana nije ili je vrlo malo informisana o “Otvorenom Balkanu” - pokazalo je istraživanje Centra za monitoring i istraživanje (CeMI).

”Dok gotovo polovina, 48 odsto ispitanika, procjenjuje da uopšte nije informisano ili da je vrlo malo informisano, svega pet odsto tvrdi da je u potpunosti informisano, a svega 16 odsto je donekle informisano”, naveli su iz te NVO.

Na pitanje da li Crna Gora treba da se priključi “Otvorenom Balkanu”, 41 odsto ispitanih je odgovorilo potvrdno, 17,3 odgovorilo odrično, a 36,8 zaokružilo je “ne znam” kao odgovor.

Iz CeMI-ja ističu da je procenat onih koji podržavaju inicijativu blizak onima koji ne mogu da se odluče - 37 odsto. Oko sedam ispitanika nije htjelo da odgovori na pitanje.

”Zanimljiva je značajna razlika u odogovorima u odnosu na nacionalnost ispitanika, pa 53 odsto Srba iz uzorka podržava inicijativu, 42 odsto Albanaca, 37 odsto Crnogoraca, 19 odsto Bošnjaka i 14 odsto Muslimana”, saopštili su iz te NVO. Razlika je, kako su pojasnili, uočljiva i u odnosu na vjeroispovijest, pa inicijativu podržava 68 odsto katoličke, 44 odsto pravoslavne i 28 odsto građana muslimanske vjeroispovijest.

”Većinsku podršku inicijativi daju simpatizeri GP URA, Demokratskog fronta (DF), Demokrata, i buduće stranke bivših ministara finanasija i ekonomskog razvoja Milojka Spajića i Jakova Milatovića”, rekli su iz CeMI-ja.

( Nikola Dragaš )