Da li je Alan Tjuring stvarno otac modernog računarstva?
Njegov rad na razbijanju šifri u Blečli Parku, pa čak i njegov dizajn za ACE, imali su vrlo malo uticaja na komercijalno održive kompjutere kad je tržište počelo da se otvara krajem pedesetih. Ipak, njegove ideje ostaju do današnjeg dana duboko utkane u teorije razbijanja šifri i računarstva
Kad je Alan Tjuring započeo rad u Nacionalnoj fizičkoj laboratoriji (NPL) u Tedingtonu, u jugozapadnom Londonu, imao je 33 godine.
Bilo je to u oktobru 1945. godine, i on je dobio odeljenje za sebe, sa zadatkom da izradi novi tip računarske mašine.
Nekoliko meseci pre toga, tim matematičara i inženjera sa Univerziteta u Pensilvaniji napisao je izuzetan izveštaj za američku vojsku, zabeleživši nastanak Edvaka: Elektronskog diskretnog varijabilnog automatskog kompjutera.
Edvak je bio nešto novo.
Bio je ono što bismo danas prepoznali kao univerzalni kompjuter sa uskladištenim programom i otvorio je mogućnost primene automatskog digitalnog računanja pri velikim brzinama na širok dijapazon problema.
- Da li je ovako izgledao „pravi“ Tesla
- Fizičar Branko Lalović: Pionir solarne energetike „koji je zračio“
- Volt Bogdanić - Amerikanac srpskog porekla sa tri Pulicerove nagrade
Tehnički detalji
Elita naučnog sveta s obe strane Atlantika brzo je uvidela strateške mogućnosti nastanka jednog takvog univerzalnog kompjutera, zbog čega je NPL i regrutovala Alana Tjuringa da napravi britansku verziju.
Tjuringu nije bio potreban nikakav dodatan podsticaj.
On je već razvio vlastite ideje o teoriji univerzalnog računarstva, u komplikovanoj studiji O izračunljivim brojevima, objavljenoj 1936. godine.
Iako se studija bavila filozofskim problemom u čistoj matematici, Tjuring je svakako shvatio da može da dođe i do njegove praktične primene.
Njegov Predlog elektronskog kalkulatora, dokument u kojem se opisuje ono što je uprava NPL-a uskoro počela da zove ACE - Automatska računarska mašina - sadržala je više tehničkih detalja od američkog Izveštaja o Edvaku.
Ko je bio Alan Tjuring?
Bio je engleski matematičar, informatičar, logičar, kriptoanalitičar i filozof.
Tjuring je bio veoma uticajan u razvoju teorijske računarske nauke, obezbeđujući formalizaciju koncepata algoritma i računanja pomoću Tjuringove mašine, koja se može smatrati modelom računara opšte namene.
Smatra se ocem teorijske računarske nauke i veštačke inteligencije.
Početkom Drugog svetskog rata, Tjuring je razvio metod za razbijanje presretnutih šifrovanih poruka nacista preko mašine Enigma, doprinevši mnogim pobedama saveznika i spasivši mnogo života.
„Ogromni mozak"
Iako je ACE koristio isti notacije kao Edvak, Tjuringov izveštaj išao je mnogo dalje u bavljenju problemima sa softverom i u predviđanju buduće nenumeričke primene računara.
Od 1946. do 1947, uprava NPL-a bezuspešno je pokušavala da osnuje elektronsku grupu koja će napraviti ACE na osnovu Tjuringovog dizajna na papiru.
Popularna štampa dokopala se ovih planova za ogromni mozak, izvršivši još veći pritisak na upravu.
U proleće 1947. godine, Amerikanac Hari Haski, tokom jednogodišnje posete NPL-u, približio se započinjanju izrade pilot modela ACE-a, ali se Tjuring nije složio sa njegovom šemom.
U jesen 1947. godine, razočarani Tjuring otišao je na Univerzitet u Kembridžu na godinu dana profesorske pauze.
Verzija za izradu
Tek je u proleće 1948. godine, u Tjuringovom odsustvu, istinski otpočela izrada kompjutera Pilot ACE.
Na kraju je on pokrenuo svoj prvi program u maju 1950. godine.
Engleska električna kompanija potom je preuzela dizajn i iznela na tržište proizvodnu verziju poznatu kao kompjuter Djus od 1955. godine nadalje.
Za to vreme, najmanje pet drugih timova u Velikoj Britaniji, i još mnogo više u njih u Americi, takođe je počelo izradu univerzalnih kompjutera sa uskladištenim programom u skladu sa opštim načelima Izveštaja o Edvaku.
Prvi od ovih koji je radio bio je mali kompjuter koji je oživeo na katedri za elektrotehniku Univerziteta u Mančesteru u junu 1948. godine, ali ga je sledila veća mašina na Univerzitetu u Kembridžu u maju 1949. godine.
Iako su ovi projekti imali vrlo malo sličnosti sa Tjuringovim predlogom za ACE, on se dovoljno zainteresovao za rad na Univerzitetu u Mančesteru da prihvati nameštenje na njihovoj katedri za matematiku u oktobru 1948. godine.
Tu je doprineo dizajnu sistema inputa/autputa u mašini i predložio poboljšanja u setu uputstava.
Uz pomoć vlade, razvoj je preuzela lokalna inženjerska firma Feranti, koja je, u februaru 1951. godine, napravila Feranti Mark 1 - koji se smatra prvim komercijalno dostupnim kompjuterom na svetu.
- Kompjuteri su naučili kako da nas prevare i evo zašto je to dobro
- Godinu dana napajali kompjuter algama
- Ugrađeni mikročip koji vam omogućuje plaćanje rukom
Ograničen uticaj
Sve do svoje smrti u junu 1954. godine, Tjuring je koristio Feranti Mark 1 u Mančesteru za izradu matematičkih modela rasta embriona, uzbudljive nove oblasti istraživanja poznate kao morfogeneza iliti „razvoj oblika i formi u živim bićima".
Kao i u slučaju mnogih drugih briljantnih umova, Tjuringov značaj naširoko je prepoznat tek posle njegove smrti.
On se često naziva „ocem računarstva", ali da li je to zaista bilo tako u vreme njegovog nastanka?
Tjuringov bivši mentor na Kembridžu i lider ratnog razvoja Kolosa u Blečli parku, profesor Maks Njumen, opisao ga je kao „jednog od najdubljih i najoriginalnijih matematičkih umova njegove generacije".
A opet, upitan za to kakav uticaj je Tjuringova studija O izračunljivim brojevima imala na rane dane izrade računara, Njumen je odgovorio: „Moram da kažem praktično nikakav."
Složeni softver
Tek je krajem šezdesetih, u vreme kad su kompjuterski naučnici počeli da razmišljaju o tome da li programi mogu da se pokažu tačnim, studija O izračunljivim brojevima počela da se smatra ključnom u teoriji računarstva.
Što se tiče Tjuringovog Pilot ACE-a, on je na mnogo načina bio revolucionaran - bio je brži od drugih savremenih britanskih kompjutera za oko pet puta, istovremeno koristeći trećinu elektronske opreme.
Da ironija bude veća, Hari Harski se vratio iz NPL-a da bi predvodio grupu za kompjuterski dizajn u američkom Nacionalnom birou za standarde, gde je njegov Standardov zapadni automatski komjuter (Svak), koji je prvi put proradio u avgustu 1950, bio brži od Pilot ACE-a, dok je istovremeno bio mnogo lakši za programiranje.
I zaista, složenost pisanja programa za Pilot ACE i Djus bio je jedan od razloga zašto Tjuringov dizajn nije ostvario veći uticaj.
Alan Tjuring se s pravom smatra nacionalnim blagom, pa čak i internacionalnim blagom.
Ali njegov rad na razbijanju šifri u Blečli Parku, pa čak i njegov dizajn za ACE, imali su vrlo malo uticaja na komercijalno održive kompjutere kad je tržište počelo da se otvara krajem pedesetih.
Ipak, ideje Alana Tjuringa ostaju do današnjeg dana duboko utkane u teorije razbijanja šifri i računarstva.
Sajmon Levington je autor knjige Alan Tjuring i njegovi savremenici: Nastanak prvih kompjutera na svetu i bivši profesor kompjuterske nauke na Univerzitetu u Eseksu.
Možda će vas zanimati i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC News na srpskom )