Potpisan memorandum Posvećenost putevima
U saopštenju Ministarstva se dodaje da su se predstavnici Vlada obavezali na niz proriteta, uključujući uspostavljanje sistema za održavanje puteva, rehabiltaciju postojeće infrastrukture, zajednički rad na interoperabilnosti elektronske naplate, povećanje bezbijednosti i izgradnju stanica za elektronsko punjenje širom regiona
Ministri država regiona zaduženi za saobraćaj potpisali su danas memorandum “Posvećenost putevima”, na Samitu puteva Zapadnog Balkana u Tirani.
Kako je saopšteno iz crnogorskog Ministarstva kapitalnih investicija, razvoj indikativnog proširenja TEN-T putne mreže za Zapadni Balkan doprinijeće zbližavanju regiona i integrisati ga sa Evropskom unijom (EU) i to je prepoznato kao ključni prioritet po osnovu memoranduma “Posvećenost putevima”.
Navodi se da je Samit koji su organizovali Stalni sekretarijat Transportne zajednice, Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a pod pokroviteljstvom Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Albanije okupio ministre država Zapadnog Balkana, predstavnike Evropske komisije i stručnjake u oblasti putnog sektora.
“A sve u cilju otvorene diskusije o tome kako stvoriti klimatski otpornu, inteligentnu i efikasnu putnu mrežu na Zapadnom Balkanu”, navodi se u saopštenju.
Ministar kapitalnih investicija Ervin Ibrahimović kazao je da je ključni izazov sa kojim se suočava Crna Gora strateško planiranje i usaglašavanje brojnih projekata iz svih sfera života.
“Jer pored oblasti saobraćaja, inkluzivan razvoj kome težimo mora uključiti svakako sve segmente rada i stvaranja, životna sredina, socijalni aspekti, energetika”, rekao je Ibrahimović.
Kako je kazao, osim potrebe pažljivog strateškog planiranja, koje se postavlja kao izazov sam po sebi i usaglašavanja brojnih potreba u situaciji kada se i svijet generalno suočava sa recesijom, poseban izazov predstavljaće definisanje i usaglašavanje svih manjih, pratećih investicija.
“Koje će značiti stvaranje jedne dodate vrijednosti, što je izazov i za mnogo razvijenije sredine od Crne Gore”, istakao je Ibrahimović tokom izlaganja.
U saopštenju se dodaje da su se predstavnici Vlada obavezali na niz proriteta, uključujući uspostavljanje sistema za održavanje puteva, rehabiltaciju postojeće infrastrukture, zajednički rad na interoperabilnosti elektronske naplate, povećanje bezbijednosti i izgradnju stanica za elektronsko punjenje širom regiona.
“Iskorišćavnje mogućnosti koje nudi digitalizacija i inovacije za privlačenje mladih ljudi i žena u sektor i poboljšanje usluga za preduzeća i ljude takođe je jedan od ciljeva”, kazali su iz Ministarstva.
Direktor Stalnog sekretarijata saobraćajne zajednice, Matej Zakonjšek, rekao je da mu je drago što su Vlade u regionu posvećene razvoju održive mreže drumskog saobraćaja, dok u isto vrijeme promovišu zelenu mobilnost, klimatsku otpornost putnih mreža i primjenu goriva bez emisija.
Zakonjšek je istakao da ozelenjavanje drumskog saobraćaja mora ići ruku pod ruku sa poboljšanom bezbijednošću na putevima.
“Izgradnja bezbijedne infrastrukture i zaštita učesnika u saobraćaju ostaju naš prioritet jer svi preduzimamo konkretne akcije u svojim oblastima usvajanjem perspektive Nulta vizija i pristupa Bezbijednog sistema”, rekao je Zakonjšek.
Kako je naveo, to znači priznanje da će, kada dođe do saobraćajnih nesreća, biti uspostavljen bezbjedan sistem za sprečavanje ozbiljnih povreda ili smrti.
Dodaje se da to u praksi znači identifikovanje najopasnijih dionica putne mreže i povećanje bezbjednosti putnih prelaza na kojima se dešava 59 odsto fatalnih i teških nesreća u regionu.
“Da bi se pozabavila ovim problemom, Transportna zajednica je razvila kampanju podizanja svijesti javnosti za poboljšanje bezbijednosti željezničkih/putnih raskrsnica koja cilja širu publiku putem namjenskih događaja, kampanja na društvenim medijima i štampane materijale”, navodi se u saopštenju.
Iz Ministrastva su naveli da sve mjere imaju za cilj da do 2050.godine smanje broj nesreća na željezničkim prelazima u skladu sa “Vision zero”.
U saopštenju se navodi da je EIB takođe usvojila neophodne strategije za integraciju bezbjednosti na putevima u svoj okvir usklađenosti, kreirala ciljane investicione programe i povećala savetodavnu podršku u ovoj oblasti, kao program za rehabilitaciju i klimatsku adaptaciju postojeće putne infrastrukture sve u cilju razvoja bezbjednije, zelene, pametne i efikasnije putne mreže u region.
Kako se navodi, kroz nova partnerstva i finansijske platforme EIB je proširila svoje finansiranje i savjetovanje za investicije koje doprinose bezbjednijem transportu, kao dio globalnog napora da se prepolovi 1,35 miliona godišnjih smrtnih slučajeva na putevima do 2030.
“U regionu Zapadnog Balkana, EIB je finansirala program rehabilitacije i poboljšanja bezbijednosti stotina kilometara puteva i razvija regionalni program za održivu rehabilitaciju postojeće putne mreže zajedno sa Evropskom komisijom i drugim finansijskim partnerim”, kaže se u saopštenju.
( Mina bussines )