Evropski sud presudio da ruski zakon o stranim agentima krši ljudska prava
Korišćen je za označavanje organizacija i pojedinaca za koje smatra da se bave političkim aktivnostima koristeći stranu finansijsku podršku. Određivanje zahtijeva od grupa da svoje publikacije označe dugotrajnim odricanjem odgovornosti i podvrgnu ih skupom i opterećujućem režimu prijavljivanja svojih prihoda i potrošnje
Evropski sud za ljudska prava (ECHR) presudio je da ruski zakon o stranim agentima krši prava grupa i pojedinaca označenih kao strani agenti i naložio Rusiji da izda odštetu.
Ruske vlasti su iskoristile kontroverzni zakon o stranim agentima da uguše opoziciju predsjedniku Vladimiru Putinu razbijajući nevladine organizacije, medijske kuće i pojedince koje je vlada označila kao strane agente.
U predmetu koji su podnijele 73 ruske grupe, a u nekim slučajevima i direktori grupa, ECHR je 14. juna jednoglasno odlučio da je zakon prekršio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima uskraćujući im slobodu okupljanja i udruživanja.
Ruski zakon o stranim agentima usvojen je 2012. godine i od tada je više puta modifikovan kako bi uključio neprofitne organizacije, medijske kuće, novinare i aktiviste.
Korišćen je za označavanje organizacija i pojedinaca za koje smatra da se bave političkim aktivnostima koristeći stranu finansijsku podršku. Određivanje zahtijeva od grupa da svoje publikacije označe dugotrajnim odricanjem odgovornosti i podvrgnu ih skupom i opterećujućem režimu prijavljivanja svojih prihoda i potrošnje.
73 tužitelja u predmetu uključuju grupe koje se bave pitanjima civilnog društva, ljudskim pravima, zaštitom životne sredine, kulturnom baštinom, obrazovanjem i migracijama.
Njihove tužbe, podnesene sudu između 2013. i 2018. godine, osudile su revizijske i birokratske zahtjeve kojima su bili podvrgnuti nakon što su smatrani stranim agentima, ograničenja njihovih javnih okupljanja i drugih aktivnosti, te visoke novčane kazne.
Oni su naveli povredu njihove slobode izražavanja i okupljanja i udruživanja, koje su zagarantovane Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, kao i diskriminaciju zbog njihovih političkih stavova.
Sudije Evropskog suda za ljudska prava su potvrdile tužbe, rekavši da "uplitanje u prava organizacija podnosilaca predstavke nije bilo propisano zakonom niti 'neophodno u demokratskom društvu'".
Sud je utvrdio da je klasifikacija organizacija koje se bave "političkom aktivnošću" i primaju "strana finansijska sredstva" bila zasnovana na preširokom i nepredvidivom tumačenju tih pojmova.
U njemu se navodi da je korištenje političke aktivnosti kao kriterija za označavanje grupa kao stranih agenata proizvelo "nekoherentne rezultate i izazvalo neizvjesnost među nevladinim organizacijama koje žele da se uključe u aktivnosti civilnog društva koje se posebno odnose na ljudska prava ili zaštitu životne sredine ili dobrotvorni rad".
Sud je takođe naložio Rusiji da podnosiocima predstavke isplati ukupno 1,02 miliona eura (1,1 milion dolara) odštete, kao i 119.000 eura za troškove i izdatke.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da komentariše presudu jer je parlament ukinuo jurisdikciju Evropskog suda za ljudska prava u Rusiji mjerom donesenom prošle sedmice.
U toj mjeri se navodi da Rusija neće izvršavati odluke donesene nakon 15. marta, dana kada je Moskva rekla da će se povući iz Vijeća Evrope nakon pritiska da Moskva bude protjerana.
"Rusija više ne sprovodi ove odluke", rekao je Peskov novinarima.
Presuda dolazi neduelju dana nakon što je donji dom ruskog parlamenta dao početno odobrenje za nacrt zakona kojim se dodatno pooštrava zakon o stranim agentima.
Prema izvještajima Reutersa i AFP-a
( Radio Slobodna Evropa )