Kvotermas - naučno-fantastična serija koja je prestravila cijelu jednu generaciju

Tokom šest epizoda koje su emitovane u ljeto 1953, Kvotermasov eksperiment sa Redžinaldom Tejtom u ulozi profesora, privukao je pažnju cijele nacije pričom o astronautu koji se na Zemlju vratio sa agresivnim vanzemaljskim oblikom života

5630 pregleda0 komentar(a)
Foto: BBC
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Prošlo je sto godina od rođenja čoveka za čije ime možda niste ni čuli, ali koji je u velikoj meri imao uticaj na film i televiziju u 20. veku - radi se o britanskom scenaristi Najdželu Nilu.

Karijeru započeo krajem 1940-ih kao glumac na radiju, ali je ubrzo postao poznat i kao jedan od najtraženijih scenarista u Velikoj Britaniji za mali i veliki ekran.

Pokrivao je različite žanrove od naučne-fantastike i horora, pa sve do socijalnih i političkih drama i ubrzo postao neverovatno uticajan za mnoge generacije.

Od svih doprinosa koje je Nil ostavio za sobom britanskoj filmskoj kulturi, njegova verovatno najznačajnija kreacija je serija Kvotermasov eksperiment iz 1953. godine, prva originalna naučno-fantastična drama za odrasle koju je za televiziju producirao BBC.

Centralni lik ove serije je profesor Bernard Kvotermas čije ime je nastalo kombinovanjem nasumično izabranog prezimena iz telefonskog imenika i imena astronoma Bernarda Lovela. Kvotermas se u seriji suočava sa velikim brojem neobičnih vanzemaljskih pretnji.

Tokom šest epizoda koje su emitovane u leto 1953, Kvotermasov eksperiment sa Redžinaldom Tejtom u ulozi profesora, privukao je pažnju cele nacije pričom o astronautu koji se na Zemlju vratio sa agresivnim vanzemaljskim oblikom života.

Danas postoje još samo dve epizode originalnog serijala pošto je serija, kao i druge TV drame tog vremena, izvođena i emitovana uživo.

Osim ove dve preostale epizode, ostale nisu ni bile snimane.

Seriju je pratio nastavak pod imenom Kvotermas Dva, koji je emitovan 1955, dok je inicijalna trilogija zaokružena 1958. zadivljujućom serijom Kvotermas i jama.

Srećom, oba serijala su sačuvana, tako da i dalje postoje u BBC arhivi.

Tokom 1950-ih, serija o Kvotermasu je pomogla definisanju dramske produkcije na BBC-ju.

Bio je to jedan od prvih primera „televizijskog događaja" i on je mladom mediju pružio onu vrstu programa o kojem se narednih dana po emitovanju diskutovalo na svakom koraku.

Nilov biograf Endi Marej veruje da je ovaj događaj postao orijentir za celokupnu britansku televiziju, a ne samo za BBC.

„Kvotermas nije bio jedina TV drama tog vremena koja je imala tu vrstu ambicije", kaže on za BBC Kulturu, „ali je postao primer koji su i svi ostali koji su bili u ovom poslu pažljivo gledali".

„Serija o Kvotermasu je bila mejnstrim televizija i bila je veoma popularna.

„To nije bila žanrovska televizija smeštena u neku odabranu programsku nišu rezervisanu za kultne programe. Kvotermas se dokazao kao serija za široku publiku".

BBC

Kvotermas je naučnu-fantastiku predstavio publici koja možda nije bila prestrašena, ali je sa velikom pažnjom prihvatila seriju koja je bila inovativna u smislu promovisanja novog formata snimanog sa više kamera i koja je predstavljala nešto potpuno jedinstveno za tu epohu.

Tragovi toga se mogu videti i danas u formi serijskih drama koje se bave invazijama vazemaljaca ili misterioznim vojnim ustanovama.

Trag koji je ostavio za sobom je baš dubok.

Prilikom kreiranja priče i zapleta za veći broj epizoda, serija Kvotermas je po prvi put počela da koristi tzv. 'klifhengere' kao način da primora publiku da joj se nanovo vraća.

Tako je prvu epizodu serijala pogledalo 3,4 miliona gledalaca, dok je završna epizoda privukla skoro pet miliona ljudi.

To je pokazalo da broj gledalaca može da raste tokom emitovanja i dokazalo da BBC-jev format serijske drame zaista funkcioniše u nedeljnom privlačenju publike koja je bila očajnički zainteresovana da vidi kako će se sve završiti.

Do tada je BBC programsku šemu bazirao na individualnim TV dramama kao što je, recimo, bila drama Zlatne godine, doprinos Džeka Hjuberta Britanskom festivalu 1951. godine, ili brojne TV adaptacije Šekspirovih drama.

Kvotermas je, za razliku od ovog koncepta, promovisao drame koje su se sastojale od nedeljno emitovanih epizoda.

Kvotermas je u stvari postao toliki hit da je i pre emitovanja druge sezone na BBC-ju, započela filmska adaptacija koja je kasnije torpedovala legendarni Hamer studio prema horor kinematografiji po kojoj je i postao slavan.

Kvotermasov eksperiment (The Quatermass Experiment) je 1955. godine prenesen i na veliko platno u režiji Vala Gesta, ali je kasnije preimenovan da bi se sačuvao X sertifikat iz naslova - The Quatermass Xperiment.

Ovaj film je imao nastavak u vidu filma Kvotermas Dva, ponovo u režiji Vala Gesta, a zatim je usledio i treći deo pod nazivom Kvotermas i jama u režiji Vorda Bejkera, nekih deset godina kasnije, 1967. godine.

BBC

Uprkos popularnosti televizijske serije, filmovi iz Hamerove radionice su imali još veći uticaj na kulturu, naročito u inostranstvu i u Americi.

„Neke veličine, poput Stivena Kinga, Džoa Dantea, Džona Lendisa i Dena O'Benona su odrasle gledajući i obožavajući ove filmove", kaže Marej.

„I tokom klimaksa u filmu Otimači izgubljenog kovčega Stivena Spilberga iz 1981. postoji deo koji izgleda kao posveta filmu Kvotermas i jama.

„U Meksiku je bilo slično - reditelj Giljermo del Toro je prvi susret sa Najdželom Nilom imao kroz filmove o Kvotermasu".

Jedinstven osećaj straha

Kamen temeljac Kvotermasove jedinstvene naučno-fantastične vizije je njegov nedvosmisleno engleski duh.

On u isto vreme prikazuje prepoznatljivu i nadrealno preteću verziju zemlje u posleratnom periodu, sve sa silnim znacima sa natpisom „Ne prilazi", selima koja nisu zaista bila sela i metro stanicama koje su bile preplavljene marsovskim insektima.

„On je iskoristio taj osećaj da je Engleska sama sebi postala čudna, a uspeo je i da taj osećaj pretvori u neku vrstu manira, tako da su ljudi mogli da osete i imenuju taj nespokoj koji je bio dominantan tokom 1950-ih", kaže pisac i radio voditelj Metju Svit, vatreni obožavalac Nilovih filmova.

„Ime je naravno bilo Kvotermas".

Taj osećaj naopakog društva je posebno bio primetan u drugom delu serije.

Sve se vrtelo oko profesora (tada ga je igrao Džon Robinson) koji je istraživao vanzemaljsko prisustvo u gradu pod imenom Vinerden Flets.

Sa neba su padali meteori, a lokalna istraživačka laboratorija je narasla u tolikoj meri da je prvobitni izgled samog grada bio potpuno izravnan i natrpan montažnim kućama za zombifikovane radnike.

Ljudi su se u gradu ponašali jako čudno, a na njihovim rukama su se pojavljivali neobični tragovi.

Šta se to uzgajalo u velikim cisternama istraživačke laboratorije?

„Kvotermas je razgrnuo tu misteriju i pokazao šta se to valja iza kulture kojoj inače pripadamo", kaže Svit.

„Engleska je izgledala kao podesno mesto za dolazak vanzemaljaca. Mislim da je Nil, baš kao i Džon Vindhem, napravio od Engleske pogodno tlo za njihovu transformaciju".

I zaista, Nilovi vanzemaljci izgledaju kao da su na neki način kod svoje kuće, spremni da oronulu Englesku iz pedesetih godina prošlog veka pretvore u nešto što odgovara samo njihovim neizrecivim ciljevima.

Treći deo serije, Kvotermas i jama, prikazao je još neuobičajeniju prespektivu britanske svakodnevice iz 1950-ih.

U ovom delu, vanzemaljci se ponovo vraćaju u Englesku, ali ovog puta uz zaista originalni obrt - Marsovci su, čini se, na ovoj našoj Zemlji bili pre nego što smo se mi pojavili na njoj, te smo, možda, mi u stvari vanzemaljci.

Uticaj Nilovog trećeg serijala, prikazanog 1958. godine, može u velikoj meri da se vidi u serijama koje su se pojavile posle nje, a naročito u TV seriji Doktor Hu iz 1970-ih sa Džonom Pertvijem, u kojoj se baratalo sličnim narativima sa paravojnim formacijama koje štite Britaniju od vanzemaljskih zlotvora.

Iskopavanje marsovskog svemirskog broda ispod metro stanice koje je sproveo Kvotermas (ovog puta ga igra Andre Morel) sa svojim timom predstavlja jednu stvar.

Ali način na koji Nil kao pisac uobličava implikacije ovoga ukazuju na njegovu spretnost i uticaj koji ostvaruje kao pisac.

Percepcija toga koje je naše mesto u ovom svetu, u njegovim rukama izlazi iz uobičajenih okvira dok fantastični futurizam postaje ukleti folklor.

Uistinu, kroz kompletan Nilov opus može da se uoči taj folklorni uticaj.

Njegovo galaktičko zlo možda povremeno nagoveštava strahove koji dolaze sa nadolazećom svemirskom epohom, ali isto tako vrlo često izgleda drevno i ukleto.

Ono je možda prividno stiglo sa druge planete, ali je isto tako duboko ukorenjeno u našim fizičkim i mentalnim krajolicima.

„Ove priče su iscedile nešto što je postojalo u engleskoj atmosferi tog vremena", veruje Svit.

„Neki nespokoj zbog i dalje prisutnog osećaja ratne kulture koja se prelila u mirnodopsko vreme. Nil je iskoristio tu posleratnu atmosferu koja je skliznula u hladnoratovsku i osećaj sve većeg otuđenja".

Obično se misli da je najvažnije zaveštanje Kvotermasovih priča sukob uobičajenog i neuobičajenog, naročito kada se govori o uticaju na naučnu-fantastiku i neke druge televizijske žanrove.

„Doktor Hu se u velikoj meri oslanjao na Kvotermasa", tvrdi Svit.

„I to do te mere da je po meni Nil zaslužio honorar, makar za one sezone iz ranih 70-ih godina.

„Sama Engleska je predstavljena na sličan način. Uticaj može da se primeti i u seriji filmova o Osvetnicima sa selima koja u stvari nisu bila sela, već baze za trening komunista".

Pored Doktora Hua i Osvetnika, čudna atmosfera iz filmova o Kvotermasu može da se uoči na obe strane Atlantika u decenijama koje su sledile, u delima kao što su A kao Andromeda, Doomwatch, Black Mirror ili Dosije iks.

Lista je podugačka.

Naravno, pogrešno bi bilo pretpostaviti da su samo TV serije bile odgovorne za ovakav uticaj.

Nema sumnje da su to i Hamerove filmske adaptacije, koje su donele čvršće i pouzdanije verzije priča o Kvotermasu široj publici.

„Veći deo publike koja je imala prilike da gleda Kvotermasove serije iz 50-ih, gledao je i filmske verzije", kaže Marej.

„Oni su stizali do mnogo brojnije publike".

Ipak, oni su i dalje samo uglancani eho onih starih, ispranih televizijskih originala.

Konačno, velika važnost Kvotermasa se danas ogleda ne samo u tome što nam na malim ekranima predstavljaju tu epohu, već upravo i zbog naknadnog uticaja koji je naknadno imao.

„On je bio savršeno sinhronizovan sa načinom na koji smo tokom 50-ih gledali televiziju.

„Gledanje televizije je tada predstavljalo neku vrstu seanse.

„Pred gledanje su se navlačile zavese, televizor je morao da se zagreje, a potom se na ekranu pojavljivalo nešto što je izgledalo kao brodski prozorčić marsovske kapsule.

„On je snažno okupirao maštu ljudi i očarao čitave generacije", kaže Svit.

Taj duh koji je Kvotermas emitovao proganja nas do današnjeg dana i Nilove serije su po svemu sudeći najvažniji televizijski događaj u istoriji ovog medija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk