MMF: Ne postoji mogućnost da se nastavi gradnja autoputa novim zaduživanjima

Međunarodni monetarni fond (MMF) snizio je prognozu rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini na tri odsto, u odnosu na u aprilu procijenjenih 3,3 odsto.

U novim jesenjim ekonomskim prognozama, MMF navodi da će crnogorski bruto domaći proizvod (BDP) u narednoj godini porasti 2,8 odsto, što je znatno slabiji rast u odnosu na prognozu iz aprila od 3,4 odsto.

Za 2022. godinu očekuje se rast od 3,1 odsto.

Prognoze MMF-a za ovu i narednu godinu razlikuju se od procjena crnogorske Vlade, čiji predstavnici očekuju značajniji rast BDP-a koji se oslanja na veliku potrošnju. Iz Vlade je saopšteno da je rast BDP-a u prvom kvartalu ove godine iznosio tri a u drugom 5,1 osto.

“Svi pokazatelji govore da smo stabilizovali javne finansije, podstakli investicije, podigli rast i da dobijamo nova radna mjesta. U trećem kvartalu očekujem veći rast od pet odsto“, rekao je nedavno premije Duško Marković.

On je rekao da je cilj Vlade u ovoj godini da rast bruto domaćeg proizvoda zadrži da ne padne ispod četiri odsto.

U izvještaju Misije MMF-a za Crnu Goru navedeno je da visok nivo duga i značajne potrebe refinansiranja zahtijevaju ozbiljno fiskalno prilagođavanje za brzo smanjenje duga. Bez ikakvog prilagođavanja, dug Crne Gore, kako navode, bi vjerovatno porastao iznad 95 odsto BDP-a do 2020. godine.

Osim toga, kako se dodaje, Crna Gora se suočava sa velikim potrebama za refinansiranjem euroobveznica u 2019. godini (između šest i 11 odsto BDP-a godišnje), što bi bilo izuzetno teško ispuniti bez značajnog unapređenja fiskalne dinamike.

"Iako su ekonomski izgledi pozitivni, rizici koji proizilaze iz velikog povećanja javnog duga i potreba za eksternim finansiranjem izazivaju zabrinutost zbog fiskalne održivosti i spoljne stabilnosti”, navodi se u izvještaju. U skladu s tim, iz MMF-a su naglasili značaj kontinuiranog fiskalnog prilagođavanja kako bi se smanjio dug i zadovoljile potrebe refinansiranja, održali napori za jačanje finansijskog sektora i fiskalne i strukturne reforme u cilju podrške većem i inkluzivnom rastu.

Javni dug je na kraju prošle godine iznosio 2,54 milijarde eura ili 67,5 odsto BDP-a. MMF podržava dobro definisan, srednjoročni plan fiskalnog prilagođavanja Vlade, koji uključuje mjere socijalne zaštite za najugroženije. Misija MMF-a očekuje da će, ukoliko se u potpunosti sprovede, plan postaviti državni dug na jak silazni put.

Takođe su vidjeli mogućnost daljeg smanjenja vladinih troškova u srednjoročnom periodu, uključujući penzijsku i reformu državnih službi.

Misija smatra da ne postoji fiskalni prostor za finansiranje naredne faze projekta autoputa sa dugom i preporučuje razmatranje druge opcije finansiranja.

Očekuju najveći rast svjetske ekonomije od 2011. godine

Međunarodni monetarni fond očekuje da će globalni ekonomski rast ove godine iznositi 3,6 odsto, a naredne 3,7 odsto.

Obje procjene su za 0,1 odsto veće nego prethodne prognoze MMF-a objavljene u julu, a značile bi najbrži svjetski rast od 2011.

Svjetska ekonomija je u prošloj godini zabilježila rast od 3,2 odsto.

Očekuje se da će Sjedinjene Američke Države (SAD), 19 zemalja eurozone, Japan i Kina zabilježiti rekordno brz rast ove godine. Takođe, predviđa se da će svjetska trgovina u ovoj godini porasti 4,2 odsto, što je najbrže u posljednjih šest godina.

Ulaganje u investicije, industrijsku proizvodnju i povjerenje potrošača i preduzeća, takođe, povećava šanse za rast. Međutim, slabija produktivnost i starenje populacije nastavljaju da koče rast u najbogatijim zemljama svijeta.

( Biljana Matijašević )