Društvene mreže i mladi: Ubistvo trinaestogodišnjeg Olija Stivensa

Čitav napad isplaniran je na društvenim mrežama i bio je isprovociran sukobom u čet grupi na društvenoj mreži. Njegovi roditelji su bili šokirani kad su otkrili mračni svet nasilja i mržnje u kom su njihov sin i njegovi prijatelji obitavali putem telefona

16321 pregleda0 komentar(a)
Foto: Stephens family

Tek kad je ubijen Oli Stivens, na poljani ispred njegove kuće u Redingu, gradu na jugoistoku Engleske, njegovi majka i otac su shvatili kakvom je nasilnom i uznemirujućem svetu njihov sin bio izložen preko svog telefona.

Reporterka Marijana Spring je za BBC Panoramu istražila ulogu koju su društvene mreže odigrale u njegovoj smrti i razotkrila kako se nalozima na društvenim mrežama jednog trinaestogodišnjaka preporučuju nasilni snimci i nudi da kupi noževe.

Prošlog januara, Amanda i Sjuart Stivens gledali su sina sa različitih prozora kako odlazi od kuće, ne znajući da će mu to biti poslednji put.

Oli je izašao na poljanu Bagz botom, preko puta njihove kuće - sa papučama na nogama i telefonom u rukama.

Ubrzo posle toga, on je ubijen.

Taj telefon koji je držao u ruci pružiće odgovore na to šta se desilo.

Olija su na smrt izbola dvojica tinejdžera na poljani iza njegove kuće, nakon što su angažovali devojku preko interneta da ga namami u zamku.

Čitav napad isplaniran je na društvenim mrežama i bio je isprovociran sukobom u čet grupi na društvenoj mreži.

Njegovi roditelji su bili šokirani kad su otkrili mračni svet nasilja i mržnje u kom su njihov sin i njegovi prijatelji obitavali putem telefona.

I tako me je Stjuart, Olijev otac, zamolio da istražim ulogu koju su društvene mreže odigrale u onome što se desilo njegovom sinu - i čemu su izloženi trinaestogodišnjaci poput Olija.

„Lovili su ga, pronašli su ga i pogubili su ga, sve preko društvenih mreža", govori mi Stjuart dok sedimo na sofi u njihovom domu u Redingu.

„Društvene mreže nisu krive za njegovo ubistvo, ali nisu učinile ništa da ga zaštite, a bez njih on bi još bio živ."


Policija kaže da se Olijeva priča ističe zbog ogromne uloge koju su društvene mreže odigrale u samom slučaju.

I policajci strahuju da su dokazi o uznemiravanju i nasilni snimci sa noževima pronađeni na telefonima ubica samo „vrh jednog veoma velikog ledenog brega".

Rešila sam da otkrijem šta to mladi tinejdžeri mogu da vide na društvenim mrežama otvorivši lažni nalog kao trinestogodišnjak na pet društvenih mreža koje su popularne u toj starosnoj grupi.

Koristeći fotografiju generisanu uz pomoć veštačke inteligencije, otvorili smo naloge za trinaestogodišnjeg dečaka, konsultujući se sa jednim od Olijevih prijatelja i javnim nalozima koji pripadaju mladim tinejdžerima u Redingu.

Želeli smo da vidimo čemu će trinaestogodišnjak koji prati popularne teme za svoj uzrast - od sporta preko gejminga do dril muzike i kriminalističkog sadržaja usmerenog protiv noževa - biti izložen i šta će mu biti preporučeno.

Želeli smo i da testiramo da li društvene mreže moderiraju video snimke i fotografije noževa slične onima koje su delili dečaci osuđeni za Olijevo ubistvo.

Otvorili smo profil na nekoliko društvenih mreža.

Nakon što smo dve nedelje vodili naš eksperiment sa lažnim nalogom koji je lajkovao i pratio sadržaje koji su mu preporučivani na raznim društvenim mrežama, baš kao i svoja originalna interesovanja - rezultati su bili upečatljivi:

  • Na Instagramu, Jutjubu i Fejsbuku, nalogu našeg trinaestogodišnjaka je preporučivan sadržaj kao što su ljudi koji poziraju sa noževima, prodaja noževa i objave u kojima se veliča nasilje
  • Kad smo upotrebili naš profil da aktivno tražimo kriminalistički sadržaj usmeren protiv noževa, nalog našeg trinaestogodišnjaka bio je izložen grupama, snimcima i stranicama koje promovišu noževe, na Instagramu, Fejsbuku i Jutjubu
  • Ništa nije preduzeto protiv objave na kojoj neko pozira sa nožem na nalogu trinaestogodišnjaka na Instagramu, Fejsbuku, Jutjubu i Snepčetu. TikTok je, međutim, uklonio sadržaj zato što krši njihove smernice o opasnom ponašanju i Semov nalog je upozoren da je njegov nalog blizu gašenja

„Tajni svet"

Kad je Oli napustio kuću onoga dana, on je uveravao Amandu da je lokacija njegovog telefona uključena tako da će ona znati gde se on nalazi.

Bila je to nedelja posle Božića i porodica se spremala da se narednog dana vrati na posao i u školu.

Amanda je očekivala da se Oli vrati kući pre nego što padne mrak.

Ali ubrzo nakon što je otišao od kuće, neko je pokucao na njihova vrata.

Bio je to dečak kog je Oli poznavao.

Amanda nije mogla da razume šta joj on govori.

„Pomislila sam: 'Zar je on upravo rekao da je Oli izboden nožem?'".

Stjuart i Olijeva starija sestra istrčali su na poljanu preko puta njihove kuće, gde je Oli ležao u lokvi krvi.

Amanda ih je sledila.

„Držao sam ga za ruku i molio ga da ostane budan", kaže Stjuart.

Prijatelji, komšije i šetači pasa pokušali su da pomognu, ali bilo je prekasno.

On je izdahnuo tamo na poljani.

„I dalje tražim njegova stopala ujutro na drugom kraju kreveta, zato što su prelazila preko ivice", kaže Stjuart.

Kad ih ne vidi, to ga slomi svaki put.

Olijev krevet još je presvučen njegovom omiljenom posteljinom.

BBC

Amanda mu i dalje kupuje slatkiše a kad usisava Olijevu sobu - što je on mrzeo - i dalje mrmlja ispod glasa: „Biću brza."

Neposredno pre nego što je ubijen, Oliju je postavljena dijagnoza autizma i, u to vreme, najviše je uživao u video igrama i slušanju muzike u svojoj sobi.

Noć nakon njegovog ubistva, pregledajući objave na društvenim mrežama o Oliju i zamrznute slike iz video snimaka koje su njegovi prijatelji podelili sa njihovom ćerkom, Stjuart i Amanda su počeli da shvataju koju su ulogu odigrale društvene mreže u svemu što se desilo.

„To je tajni svet u kom možete da radite i kažete tačno ono što želite", kaže Amanda.

„To je svet za čije postojanje nismo znali, kao ni da ga je taj svet uzeo na zub."

Amanda, koja bi obično koristila tragač na Olijevom telefonu da bi bila sigurna da je bezbedno stigao kući, zatekla je sebe kako ga koristi da proveri da li je njegov telefon dospeo u ruke policije.

Pratila je signal dok je putovao s Olijevim telom do bolnice, a zatim ponovo kad je odnesen do policijske stanice Temz Velija.


Pogledajte video: Zavisnost od društvenih mreža i izgubljeno detinjstvo


„Neviđen" digitalni dokaz

Viši inspektor Endi Hauard dobio je zadatak da istraži svet iz tog telefona.

To je slučaj koji on opisuje kao do sada neviđen, zato što je 90 odsto dokaza na suđenju za Olijevo ubistvo poteklo iz mobilnih telefona, a nijedno dete svedok nije moralo da svedoči.

„Stvarno smo bili zatečeni količinom digitalnih dokaza", objašnjava on.

Bilo ih je dovoljno da za ubistvo osude dvojicu dečaka, koji su u ono vreme imali 13 i 14 godina, u novembru prošle godine.

Trinaestogogodišnjakinja koja ga je namamila u park osuđena je za ubistvo iz nehata.

Ono što je policiji najpre upalo u oči u hrpi snimaka, fotografija i zamrznutih slika iz videa koje su počeli da pregledaju bila je persona koju su trineaetogodišnjak i četrnaestogodišnjak upleteni u slučaj gradili na internetu, kao sušta suprotnost realnosti života u predgrađu koji su živeli.

Delili su na Instagramu slike ljudi koji poziraju sa noževima, u fantomkama i sa kapuljačama navučenim preko glava.

Policija je isto tako pronašla video snimke noževa koji se potežu i kojima se preti, i dečaka povezanih sa Olijevim ubistvom kako napadaju jedan drugog, za koje je viši inspektor Hauard rekao za BBC da veruje da su deljeni „otvoreno i veoma redovito" na Instagramu i Snepčetu.

„U svakom slučaju, postoji jedna vrlo nezdrava opsesija snimanjem činova veoma ozbiljnog nasilja", kaže viši inspektor Endi Hauard.

Video snimak postavljen na Snepčetu na kom se vidi napad zvan „mustranje" bio je katalizator u lancu događaja koji su doveli do Olijevog gubitka života.

„Mustranje" je ponižavanje mlade osobe koja se snima ili fotografiše, a potom se to deli na društvenim mrežama.

Materijal se prosleđuje sve dalje i dalje, deleći ga na različitim društvenim mrežama, i time umnožavajući poniženje za žrtvu.

U nedeljama pre nego što je ubijen, Oli je video sliku jednog mlađeg dečaka kako se ponižava na taj način i pokušao je na to da upozori starijeg brata tog dečaka prosledivši mu snimak.

Kad su dvojica dečaka koji su bili u Snepčet grupi zajedno sa Olijem saznali da je on to prosledio, razbesneli su se.

Viši inspektor Hauard kaže da su ti dečaci mislili da ih je Oli „otkucao, da ih je prijavio" i to je dovelo do sukoba.

Policija je takođe našla stotine Snepčet glasovnih poruka dvojice dečaka koji su se posvađali sa Olijem.

Na njima oni razgovaraju o napadu na Olija i pokušavaju da regrutuju devojku koja će ga namamiti u zamku.

Trinaestogodišnjakinja koja je pristala na to poznavala je Olija u stvarnom životu, a upoznala je dvojicu dečaka prek interneta.

Iako su svi živeli u istom kraju, prvi put su se sreli tek na dan ubistva.

Rečnik kojim se služe osuđeni dečaci u glasovnim porukama takođe je šokantan, sa komentarima kao što su: „Umrećeš sutra, Oli" i „Samo ću ga udariti ili ubosti."

Jeziv je i njihov neobavezan i hladan ton kojim govore.

U jednoj glasovnoj poruci, devojka kaže: „[Dečak 2] želi da ga namamim u zamku tako da [Dečak 2] može da ga udari i da ga mustra i svašta nešto. Ne možeš da shvatiš koliko sam uzbuđena."

Izgleda da nijednu od tih glasovnih poruka Snepčet nije registrovao - prema kućnoj politici društvene mreže, nije moguće prijaviti privatnu poruku ili glasovnu poruku kao što je ova samoj internet stranici, već samo nalog koji ga šalje.

Dokazi koje je sakupila policija samo su informacije neophodne za krivično gonjenje, ali viši inspektor Endi Hauard se plaši da su zagrebali tek po površini ovog slučaja.

Prema njegovom mišljenju, vrlo je verovatno da su umešani bili redovno izlagani nasilnom sadržaju i da su postali desenzitizovani na njega.

Nedavna studija Centra za primenjenu kriminologiju i rad policije Univerziteta u Hardersfildu potkrepljuje ove podatke, utvrdivši da su društvene mreže bile ključni faktor u skoro četvrtini zločina koje su počinili mlađi od 18 godina.

Većina tih činova nasilja započela je sukobom na internetu.

Šta tinejdžeri vide na internetu?

U našoj vlastitoj istrazi, u roku od dve nedelje od praćenja one vrste sadržaja koje trinaestogodišnjaci prate u Redingu na svojim nalozima, naš imaginarni tinejdžer dobio je preporuku objava sa ljudima koji poziraju sa noževima, prodaju noževe i snimaka koji veličaju nasilje.

To se desilo na Instagramu, Fejsbuku i Jutjubu - dok na TikTiku i Snepčetu nalozi nisu bili izloženi toj vrsti sadržaja.

Sve ove društvene mreže tvrde da štite svoje tinejdžerske korisnike.

Meta, koji je vlasnik Instagrama i Fejsbuka, kaže da ograničava šta mlađi od 18 godina mogu da vide „od sadržaja u kom se prodaje ili kupuje oružje sa oštricom".

Jutjub tvrdi da „može da doda starosno ograničenje" na sadržaje koji uključuju „štetna ili opasna dela koje bi maloletnici mogli da oponašaju".

Naš nalog je naišao samo na jedan video snimak sa starosnim ograničenjem.

Neke od slika i snimaka noževa bili su slični onima pronađenim na telefonima Olijevih ubica.

Želeli smo da testiramo šta se dešava kad trinaestogodišnjak podeli objavu kao što je ova na društvenim mrežama.

Naši lažni nalozi bili su privatni, da ne bismo izložili nikog drugog toj slici i snimku noža.

Ništa nije preduzeto protiv objave u kojoj se jasno vidi nož podeljenoj na nalogu trinaestogodišnjaka na Instaggramu, Fejsbuku, Jutjubu i Snepčetu.

TikTok je, međutim, zaista uklonio objavu zato što je kršila smernice o opasnim delima - i naš nalog je upozoren da mu preti gašenje.

To sugeriše da je moguće otkriti i ukloniti ovaj tip sadržaja koji je podelio nalog osobe mlađe od 18 godina.

Mi smo sada deaktivirali sve naloge.

Naš eksperiment je takođe otkrio još nešto zapanjujuće.

Neki oglasi koji se promovišu na našem eksperimentalnom nalogu na Jutjubu, Fejsbuku i Instagramu bili su zasnovani na njegovim interesovanjima i bili su u skladu sa njegovim godinama.

Čini se da to sugeriše da podaci korisnika mladog tinejdžerskog uzrasta mogu da se koriste da oni budu posebno ciljani, ali da se onda oni ne koriste da budu zaštićeni od štetnog sadržaja koji prikazuje noževe i nasilje.

Želela sam da znam da li su objave koje se forsiraju na našem eskperimentalnom nalogu tipične za ono što tinejdžeri gledaju, pa sam se sastala sa Olijevim prijateljima, Popi, Patrikom, Izi, Džejkobom i Benom na Olijevoj memorijalnoj klupi, nekoliko metara od mesta na kom je on izboden.

Ben je bio taj koji mi je pomogao da otvorim lažne naloge.

BBC/Tom Traies

Pokazala sam im nekoliko snimaka ekrana sa našeg naloga, a da ih nisam previše izložila sadržaju koji nam je preporučen.

Ali deca nisu bila nimalo šokirana rezultatima - i priznala su da redovno viđaju noževe i nasilje na fidovima vlastitih društvenih mreža.

„Viđao sam i veće noževe, da budem iskren", kaže Džejkob za vlastite naloge na društvenim mrežama.

„Više smo izloženi ljudima koji poziraju sa noževima", objašnjava Popi, govoreći o imidžu koji deca njenog godišta pokušavaju da izgrade na Instagramu i Snepčetu.

Ben je video Rambove noževe, a Izi leptir-noževe, za koje misli da ih ljudi dele zato što su živopisni i atraktivniji.

Oni svi takođe opisuju regularnu izloženost sajber-bulingu - između ostalog i „mustranju" - snimcima ponižavanja kao što je onaj koji je pokrenuo spor između Olija i dečaka koji su ga ubili.

Sve društvene mreže su izrazile saučešće Olijevoj porodici.

Meta, vlasnik Instagrama i Fejsbuka, kaže da oni „ne dopuštaju sadržaj koji preti nasiljem, podstiče na nasilje ili koordiniše nasilje" i da imaju „dobro utvrđeni proces podrške policijskim istragama", kao što se desilo i u Olijevom slučaju.

Oni će „hitno sprovesti istragu na primerima pomenutim u ovoj istrazi".

Jutjub kaže da ima „strogu postojeću politiku kako bi se osigurao da se naša platforma na koristi za podsticanje na nasilje".

TikTok kaže: „Ne postoji situacija da je 'posao obavljen' kad je u pitanju zaštita naših korisnika, naročito mladih ljudi" i da će oni „nastaviti da grade politiku i alate" koji će pomoći tinejdžerima i njihovim roditeljima da ostanu bezbedni onlajn.

Snepčet kaže da oni „strogo zabranjuju buling, uznemiravanje ili bilo kakvu drugu ilegalnu aktivnost" i „omogućuju poverljive alatke za prijavljivanje u okviru aplikacije" na svojoj stranici.



Lov na odgovore

Amanda i Stjuart žele odgovore i rešenja kako bi se zaštitili trinaestogodišnjaci na društvenim mrežama, i žele da poslanici u Velikoj Britaniji obrate pažnju na to.

BBC/Phil Coomes

Predlog zakona o bezbednosti na internetu trenutno je u skupštinskoj proceduri.

„Suština ovog predloga zakona je u obezbeđivanju sigurnosti za decu i mlade", kaže državna sekretarka Nadin Doriz.

Ona nije bila šokirana kad je videla rezultate našeg eksperimenta.

„Ove platforme znaju da se sadržaj sa noževima šalje na fidove društvenih mreža mladih ljudi", kaže ona.

„Oni sada mogu da isprave sve što je pogrešno."

Stjuart i Amanda se boje da predlog zakona u svom sadašnjem obliku ne bi spasao Olija.

Oni žele da vide da se više radi na verifikaciji godišta mladih korisnika i da se ograniči izloženost štetnim objavama - čak i ako je sadržaj legalan, kao što su nasilni snimci i slike noževa koje su preporučene našem lažnom nalogu.

Doriz kaže da će se uskoro razjasniti šta se tačno smatra štetnim a legalnim.

Ali kako će se to tačno sprovoditi?

„Mislim da je verovatno lakše držati se suštinskih načela predloga zakona", kaže Doriz.

„Velika Britanija mora da bude najbezbednija zemlja na svetu za decu i mlade dok su onlajn", dodaje ona.

Vlada obećava stroge kazne ako se kompanije ne bude držale slova zakona.

„Imaćemo ovlašćenja da izreknemo kazne u visini od više milijardi funti i da se postaramo da ljudi iz tih organizacija krivično odgovaraju ako treba", kaže Doriz.

„Zaboravite na vlastitu dobit, deca se ubijaju među sobom", poručuje Stjuart.


Pogledajte video:


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk