"Dekriminalizacija kanabisa može pospješiti evropske integracije"

"Ovom inicijativom želimo da brendiramo Crnu Goru kao ekološku državu, kakva je po Ustavu, da pomognemo oboljelima, ali i da našim građanima bude omogućeno da gaje i prodaju ovu biljku kako na domaćem, tako i na stranom tržištu", rekao je Nikola Banović iz organizacije Legalizuj.me za BBC na srpskom

7064 pregleda6 komentar(a)
Foto: EPA

Posle Slovenije, Severne Makedonije i Hrvatske, Crna Gora bi mogla da postane četvrta država bivše Jugoslavije u kojoj će upotreba kanabisa biti dozvoljena u medicinske svrhe.

Udruženje Legalizuj.me prikupilo je više od 6.000 potpisa građana Crne Gore za legalizaciju kanabisa u medicinske i rekreativne svrhe i planira da inicijativu podnese skupštini na razmatranje.

Edin Šarkinović, koji je posle saobraćajne nesreće 2004. ostao kvadriplegičar i ne može da pomera telo od ramena nadole, nada se pozitivnom ishodu kako bi bez problema dolazio do leka koji bi mu olakšao život.

„Meni kao osobi sa invaliditetom kanabis pomaže, jer sprečava nevoljne pokrete, takozvane spazme", kaže Šarkinović za BBC na srpskom.

Međutim, Čedomir Šagrić iz Instituta za javno zdravlje Niš upozorava da treba biti oprezan sa ozakonjenjima psihoaktivnih supstanci i da treba praviti razliku između dekriminalizacije i potpune legalizacije kanabisa.

Pregovaramo sa pojedinim poslanicima crnogorske skupštine o formalnoj predaji inicijative za legalizaciju kanabisa, rekao je Nikola Banović iz organizacije Legalizuj.me za BBC na srpskom.

Očekuju da predlog uđe u skupštinsku proceduru tokom leta.

„Ovom inicijativom želimo da brendiramo Crnu Goru kao ekološku državu, kakva je po Ustavu, da pomognemo obolelima, ali i da našim građanima bude omogućeno da gaje i prodaju ovu biljku kako na domaćem, tako i na stranom tržištu", dodaje.

Ne bi bilo prvi put da se o legalizaciji određenih droga izjašnjava pred institucijama u Crnoj Gori.

Andrija Popović, predsednik Liberalne partije, predložio je 2014. godine da se kanabis legalizuje u medicinske svrhe.

Međutim, i Vlada Crne Gore i skupštinski Zakonodavni odbor tada su odbili izmene Predloga zakona o sprečavanju zloupotreba droga.

Vlada Crne Gore tada je obrazložila da je Popovićev predlog izmena zakona bio „uopšten i neprecizan" i kao takav „podložan slobodnom i širokom tumačenju".

„Vlada je mišljenja da treba omogućiti upotrebu leka koji sadrži marihuanu, naročito kod malignih oboljenja praćenih bolovima jakog intenziteta, zbog manje štetnih propratnih pojava od nekih lekova koji se trenutno koriste.

„Međutim, primena leka koji sadrži marihuanu u terapeutske svrhe zahteva šire izmene i dopune važećeg normativnog okvira, u razumnom roku i propisanoj proceduri, uz široku konsultaciju stručne javnosti i dostupnih iskustava", navedeno je u mišljenju vlade 23. oktobra 2014.

Zakon o sprečavanju zloupotreba droga u Crnoj Gori predviđa kaznu od 100 do 2.000 evra za svakog kod koga policija pronađe kanabis za ličnu upotrebu.

U Crnoj Gori je dozvoljen uzgoj industrijske konoplje, jedne od vrsta biljke kanabis bez psihoaktivnih svojstava koja ima primenu u industriji.

Za uzgoj je neophodna posebna dozvola.

Uzgoj mora da bude na posebno izdvojenom delu poljoprivrednog zemljišta, kao i da uzgajivač ima ugovor sa firmom koja se bavi preradom konoplje.

Šta kažu pokretači peticije?

Dekriminalizacija kanabisa, kako za medicinsku, tako i za rekreativnu upotrebu i regulacija tog, za sada crnog tržišta, u osnovi je ove peticije, pojašnjava Nikola Banović iz udruženja Legalizuj.me.

Osim dozvole za korišćenje, inicijativa se odnosi i na uzgajanje kanabisa.

„Pospešili bismo poljoprivredu, oni koji žele bi morali da se registruju i to bi sve bilo provereno i regulisano, kao i otkup, koji je obavezan.

„A za one koji ne žele da prodaju, predviđena je mogućnost da uzgajaju do četiri biljke po domaćinstvu", dodaje.

Crna Gora, navodi on, ne bi se razlikovala od drugih zemalja gde je kanabis dekriminalizovan ili legalizovan.

„Odlučili smo se za urugvajski model po kome bi mesečno moglo da se kupuje do 40 grama koje mogu da konzumiraju kod kuće ili u određenim prostorima", kaže Banović.

Kanabis bi mogli da kupuju samo punoletni, a prema predlogu, samo uz potvrdu ovlašćenih kanabis klubova koji bi bili osnovani i u kojima bi se prodavao.

Kada je reč o kanabisu u medicinske svrhe, predlogom ovog udruženja, lekari bi izdavali recept sa tačno određenom količinom za svakog pacijenta.

Sa tim receptom, kanabis bi mogao da se nabavlja i u apoteci.

Turisti bi takođe mogli da kupe kanabis uz prijavu da su u Crnoj Gori na proputovanju ili imaju dozvolu boravka.

„Cilj nam je da povećamo broj turista, produžimo turističku sezonu i time povećamo priliv novca iz inostranstva", navodi član udruženja Legalizuj.me.

Ovo udruženje nastalo je 20. aprila 2021. godine - simbolično na datum koji zagovornici legalizacije kanabisa širom sveta slave kao svoj dan.

Prema urbanoj legendi na koju se poziva američki magazin Tajm, 420, odnosno 4 časa i 20 minuta je bila šifra kojom su se studenti na jednom američkom kampusu dogovarali kada će pušiti kanabis.

U Sjedinjenim Državama, standard koji je određen za formate datuma je drugačiji, pa prvo ide mesec, a onda dan.

Upravo zbog toga je uzet datum 20. april jer bi u američkom formatu to bilo 4.20.


Pogledajte video: Kako izgleda najveća farma kanabisa na svetu


Banović veruje da bi legalizacija marihuane ubrzala i evropske integracije Crne Gore.

Evropska unija je krenula u dekriminalicizaciju kanabisa i mislimo da bi nam to dalo potporu za evropski put", kaže on.

Banović smatra da bi korist bila i zdravstvena i privredna.

„Oni koji uzgajaju - imaće profit, a oni kojima je to u medicinske svrhe potrebno - neće imati problema da dođu do produkta kanabisa."

Banović procenjuje da bi na taj način oko 75 odsto količine kanabisa u Crnoj Gori bilo pod kontrolom, a država bi ubirala prihode kroz akcize, posebne poreze koji sada postoje na duvanskim proizvodima, alkoholnim pićima i gorivu.


Kako kanabis pomaže u medicinske svrhe?

Neke studije su pokazale da upotreba kanabisa pomaže u ublažavanju mučnine kod hemioterapije, umanjivanju bolova kod pacijenata sa kancerom i drugih bolesti i stanja, ublažavanju grčeva i bola kod multiple skleroze, lečenju epilepsije, pa čak i potencijalu za smanjivanje određenih tumora.

Postoje neki dokazi da kanabis pomaže i za poboljšanje sna kod osoba sa specifičnim stanjima, kao što je fibromijalgija.

Neke studije su otkrile da kanabidiol (CBD - aktivni sastojak kanabisa) smanjuje napade kod osoba sa retkim poremećajima epilepsije u detinjstvu.

Neurolog dr Milan Savić, zagovornik legalizacije u medicinske svrhe, predlagao je 2019. godine da se kanabis uvede kao simptomatska terapija za pacijente obolele od malignih i neuroloških bolesti, jer je „efikasnije i ima manje neželjenih efekata".

Međutim, Čedomir Šagrić iz Instituta za javno zdravlje Niš kaže da još nema jasne naučne potpore da bi kanabis mogao da se koristi kao zvanična i priznata medicinska terapija.

„Ne postoji nijedan korisni efekat upotrebe marihuane, ali dekriminalizacijom ili legalizacijom bi se stavila pod kontrolu upotreba, prodaja i proizvodnja ove supstance", kaže on.

Navodi da je posle legalizacije kanabisa u pojedinim delovima Sjedinjenih Američkih Država došlo do porasta upotrebe, ali i saobraćajnih nesreća i potrebe za lekarskom pomoći kod korisnika kanabisa.


U Crnoj Gori je u slobodnoj prodaji moguće kupiti CBD, skraćenica za kanabidiol ili jedno od stotinak jedinjenja koja se nalaze u kanabisu bez psihoaktivnih dejstava.

Upravo CBD pomaže Edinu Šarkinoviću da reši probleme sa spazmom, ali nedovoljno.

Šarkinović je 2018. u američkoj državi Kolorado, gde je od 2000. kanabis legalizovan u medicinske svrhe, počeo terapiju ovom supstancom.

„Lekar koji je zaposlen u jednom od kofišopova gde se prodaje kanabis objasnio mi je koje vrste mogu da mi pomognu, ali neke su mi izazivale paranoju, pa sam počeo da koristim druge koje nemaju negativne nuspojave."

Legalizacija medicinskog kanabisa u Crnoj Gori bi, navodi on, ponudila čitav spektar vrsta kanabisa i omogućila ljudima da pronađu ono što im odgovara.

„Definitivno bi mi legalizacija pomogla da poboljšam kvalitet života, jer CBD koji koristim trenutno mi pomaže, ali ne onoliko koliko bi to bilo upotrebom kanabisa sa THC-om", kaže Šarkinović za BBC na srpskom.

THC je jedinjenje koje se nalazi u kanabisu i ima psihoaktivno dejstvo.


Kakva je situacija u regionu?

Još početkom 20. veka, korišćenje konoplje u medicinske svrhe zabeleženo je u srpskim farmakopejama, spiskovima uputstava za apotekare koju je izdala vlada ili nadležni organ.

Međutim, od tada su zakoni promenjeni i kanabis je postao nelegalan u Srbiji.

Upotreba kanabisa je legalizovana u nekim zemljama poput Kanade, Španije, pojedinim američkim državama, Južnoj Africi, Tajlandu, ali i nekim zemljama bivše Jugoslavije.

Slovenija je 2015. godine prva dozvolila upotrebu nekih proizvoda od kanabisa u medicinske svrhe i dekriminalizovala posedovanje ove supstance.

Primer Slovenije, naredne godine sledile su Severna Makedonija i Hrvatska.

U Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori i dalje je nezakonita upotreba kanabisa kako u medicinske svrhe, tako i u rekreativne.


Pogledajte video: Kako izgleda berba konoplje u Srbiji


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk