Grupa NVO: Vlada usvojila ugovor kojim se ozvaničava uništavanje Komarnice

Vlada je usvojila ugovor kojim se ozvaničava uništavanje Komarnice, a takvi potezi nastavak su loših odluka prethodnih vlada čime se gubi veliki resurs, ulaže mnogo novca, a dobija vrlo malo energije, saopštila je grupa nevladinih organizacija (NVO).

U saopštenju koje potpisuju građanska inicijativa Spasimo Komarnicu, Organizacija KOD, Crnogorsko društvo ekologa, Društvo mladih ekologa Nikšić, Centar za zaštitu i proučavanje ptica, Ekopatriotizam, Nikta, Zrcalo, KANA, legalizuj.me i Nature Lovers Montenegro navodi se da je premijer Dritan Abazović prije dva mjeseca kazao građanima da Vlada neće dozvoliti narušavanje Komarnice.

„Ipak, prije dva dana donešena je suprotna odluka, Vlada je usvojila ugovor kojim se ozvaničava uništavanje Komarnice“, kazali su iz tih organizacija.

Prema njihovim riječima, takvi potezi Vlade su nastavak loših odluka prethodnih Vlada čime se gubi veliki resurs, ulaže puno novca, a dobija vrlo malo energije.

„Tako nastavljamo da lutamo jer i dalje ne znamo što su naši strateški energetski ciljevi“, kaže se u saopštenju više organizacija.

Iz tih organizacija rekli su da znanje košta, a neznanje još više.

„Na protestnom kampu za Komarnicu premijer nas je pitao zašto protestujemo. Protestujemo upravo da se takve odluke ne bi desile jer takva odluka odobrava neisplativu hidorolektranu, a blokira sve druge zdrave projekte koji se mogu razvijati na Komarnici“, naveli su iz tih NVO.

Kako su kazali, odobravanje hidroelektrane nije samo sporno zbog zdrave životne sredine, sporno je i energetski i ekonomski.

"Nastavljamo da robujemo prevaziđenim tehnologijama, praksama i projektima koji su stari 50 i više godina. Mi jesmo zavisni od električne energije, ali nasuprot tome još više smo zavisni od očuvane prirode“, ističe se u saopštenju.

Iz tih NVO rekli su da postoje brojna rješenja čijom se primjenom može sa manje ulaganja dobiti više struje.

Oni su pozvali Vladu da se ozbiljno pozabavi pitanjima energetskog sektora Crne Gore i da, kako su naveli, prestane sa eksperimentisanjem sa rizičnim i nepouzdanim projektima.

„Ako težimo energetskoj nezavisnosti treba da imamo sigurnu bazu, u smislu sinhronizovanih planskih dokumenata koji treba da budu poveznica između očuvanja prirode i energetske nezavisnosti, čime ćemo izbjeći buduće kolizije i dobiti projekte od suštinskog javnog interesa“, dodaje se u saopštenju.

Kako se navodi, ukoliko bi projekat bio realizovan zadužili bismo se najmanje 300 miliona eura, a procjene analitičara iz oblasti energetike su da bi on koštao čak 600 miliona eura.

„Pri tome imali bi najviše sedam odsto trenutne proizvodnje električne energije, a pri tome bi izgubili spomenik prirode. Struja iz elektrane bi se počela proizvoditi najranije za desetak godina, znači oko 2033. godine“, kaže se u saopštenju.

Iz grupe NVO koje potpisuju saopštenje rekli su da taj projekat neće vratiti ljude u Šavnik i Plužine, a sama akumulacija bi se negativno odrazila na turističku sezonu Žabljaka i Šavnika zbog smanjenja sniježnih padavina.

Oni su poručili da nijesu deklarativno protiv novih energetskih objekata, ali jesu protiv projekata „zbog kojih padamo u dužničko ropstvo jer sa izgrađenom HE Komarnica sigurno nećemo imati energetsku nezavisnost, a zbog velikog zaduženja ne bi mogli pokrenuti druge velike energetske projekte“.

„Kada bi se taj novac koji je planiran za HE Komarnica uložio u savremene izvore energije, imali bismo za isti novac više električne energije, više radnih mjesta, i očuvanu prirodu“, ističe se u saopštenju.

Iz organizacija su rekli da vjeruju da su predstavnici Vlade i sami svjesni toga.

„Pogotovo imajući u vidu da je premijer predstavnik evropskih zelenih, pa je za očekivati da slijedi principe na kojima počiva Evropska unija, kojoj nije prioritet izgradnja novih, već rekonstrukcija i unapređenje postojećih hidroenegretskih objekata“, navodi se u saopštenju.

Iz organizacija su rekli da se pitanje HE Komarnica može posmatrati kao test spremnosti Vlade da preuzme odgovornost i pokaže da li nas može učiniti dijelom evropske zajednice, ili vratiti decenijama unazad.

„Građani okupljeni oko ideje očuvanja Komarnice će nastaviti sa aktivnostima koje iznuđuju održivo korišćenje rijeke, a pametno korišćenje ukupnog energetskog potencijala Crne Gore“, poručuje se u saopštenju.

( Mina )