Bosonogi i Buljarica

Ima na primorju izvikanih plaža. Na tim plažama nema mjesta, ne možeš svoje misli da čuješ od muzike i nema uživanja jer sve postane poza. Mogu se te plaže nazvati i “Instagram plaže”, jer se više vremena provede u fotkanju nego u vodi. Ništa strašno, to je pitanje ponude i potražnje i naravno trenda.

Ima i oklevetanih plaža. Jedna od njih je Buljarica. Tamo nema luksuza, nema fensi koktel barova, ne dolazi se u toaletama na plažu i tamo rijetko kad zalutaju influenseri. Buljarica je plaža do koje se može doći kolima. Baš do plaže. Nije to za neku pohvalu, ali nije ni da nije. Jer, kad uđete na parking, a točkovima dotaknete pijesak, utisak je poseban. Vrti se svaki volan kao da je prva liga servo. Parkirate se između žbunja i vode.

Buljarica daje širinu. To je pitanje slobode. Oko vas su kamp kućice, uglavnom penzioneri koji zasluženi od jutra do mraka uživaju u suncu. Doveli svoju kuću na četiri točka. Ko god misli da je ljepše boraviti u hotelu sa mnogo zvjezdica, ne zna kakva iskustva oni nose, jer kamperi isprate svaki izlazak i zalak sunca a to je neprocjenjivo iskustvo.

Apsurdno je da jedan od tri najbolja restorana na primorju nalazi se u Buljarici. Restoran Galija u Buljarici je dragulj, od ambijenta koji nema ambicije da fascinira elitizmom ili etno-detaljima, do toga da sve što može da se proba bude fantastično ukusno.

Riba je u Crnoj Gori poseban problem, jer sve i kad se upeca, rijetko ko umije da je spremi kako valja. Tako je to u zemlji koja se i dalje privikava na morske plodove, navučen narod na kontinentalno, na pršutu i krompir. I to je divno, ali je loše po pritisak i holesterol.

Može čovjek da uživa u Buljarici do mile volje. Usudiću se reći više nego na Adi Bojani, čak više nego u Porto Montenegru. Buljarica je i dalje u vezi sa prirodom. Svi su se nadali da će od Buljarice da nastane ljetovalište kakvo ta pozicija zaslužuje, ali to se nije desilo. S toga, i dalje može da se uživa makar u ovome što je ostalo. Kome smeta što je zimi močvarno, ili što su putevi krivudavi a kućice napravljene od iverice, može da bira okolne plaže, ima ih dovoljno da se niko ne ljuti.

Buljarica je dočekala nedavno glumce i snimatelje. Kad je ekipa otišla barkom da snimi par kadrova na otvorenom moru, fotograf je ostavio patike na plaži, a u patikama čarape. Kad se ekipa vratila, na plaži Buljarice nije bilo patika. Neko je izvukao čarape, ostavio ih, a odnio patike. Neko će nepravedno okriviti Buljaricu, neko fotografa za nemar, a zapravo krivi su ljudi. Kriva je ljudska priroda.

Predivna priroda Buljarice nema ništa sa tim. Svakako, fotograf je zaradio kratkoročni nadimak, Bosonogi. Stoga i naslov teksta mora da bude baš “Bosonogi i Buljarica”. Treba ići u Buljaricu, dok se još može i dok je još kakva jeste, jednostavno lijepa.

( Đuro Radosavović )