Pet pitanja koja mogu da obilježe posjetu Abazovića Beogradu
Od dolaska na vlast Abazovićeve poruke obilježene su pomirljivim tonovima, a pred put u Beograd govorio je o "resetovanju odnosa" i "okretanju kola"
Nema Mila, nema Tita, sad se ođe Dritan pita, pevale su pristalice Dritana Abazovića posle parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2020. godine na kojima je postao bitan teg na nestabilnoj vagi crnogorske politike, gde je svaki gram bitan.
Dve godine kasnije, lider Građanskog pokreta URA stigao je do premijerske fotelje, a za prvo odredište koje će obići na toj funkciji izabrao je Beograd.
„Prvi put posle obnove nezavisnosti, pre 16 godina, Vlada Crne Gore je za prvu zvaničnu, državnu, bilateralnu posetu izabrala Srbiju", kaže Vlado Pavićević, savetnik Vladimira Jokovića, ministra poljoprivrede i potpredsednika crnogorske vlade.
„To je u simboličkom i suštinskom smislu ogromna poruka", rekao je Pavićević za BBC na srpskom.
- Dritan Abazović za BBC na srpskom: „Mi smo srušili balkanskog Lukašenka"
- Ko su nova, a ko stara lica u vladi Crne Gore Dritana Abazovića
- Slučaj Vesne Medenice: Šta znači hapšenje „prve žene crnogorskog pravosuđa”
Abazović će u Beogradu razgovarati predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, a sa kojima će, kako se navodi u saopštenju crnogorske vlade, razgovarati o „temama od interesa" i „pitanjima dalje saradnje".
Mnoga pitanja opterećuju odnose dveju država, koje su gotovo čitav vek - od 1918. do referenduma o nezavisnosti Crne Gore iz 2006. - delile zajedničke granice.
Ipak, od dolaska na vlast Abazovićeve poruke obeležene su pomirljivim tonovima, a pred put u Beograd govorio je o „resetovanju odnosa" i „okretanju kola".
„Mislim da dolazi jedno dobro, bolje, da ne kažem savršeno, da ne ureknemo, vreme saradnje dve države", izjavio je crnogorski premijer nedavno na Ohridu u Severnoj Makedoniji.
Današnji odnosi Beograda i Podgorice „ne mogu se označiti kao loši", ali su „sigurno ispod realnih mogućnosti", smatra Zoran Lutovac, nekadašnji ambasador Srbije u Crnoj Gori.
„Političke elite nikako da prihvate da odnosi Srbije i Crne Gore ne smeju zavisiti od toga ko je na vlasti, niti od ličnih odnosa političara", kaže Lutovac za BBC na srpskom.
„Oni moraju biti na najvišem mogućem nivou u svim oblastima, jer su dve države upućene jedna na drugu, kao i njeni građani, čiji je odnos daleko bolji."
Kakvi su trenutni odnosi Beograda i Podgorice
Politička vaga Crne Gore poprilično se ljuljala zbog mnogih promena, od čega su proteklih godina zavisili i odnosi Podgorice i Beograda.
Demokratska partija socijalista (DPS), aktuelnog predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, tokom leta 2020. godine prvi put je, posle tri decenije, ostala bez vlasti.
Za premijera Crne Gore tada je imenovan Zdravko Krivokapić, a Abazović je bio potpredsednik vlade zadužen za nacionalnu bezbednost.
Izbori održani su posle dugih protesta Srpske pravoslavne crkve i njenih vernika tokom 2019. i 2020. godine zbog spornog Zakona o slobodi veroispovesti.
Prema nekim ocenama, protesti su znatno uticali na ishod parlamentarnih izbora i poraz do tada neprikosnovenog DPS-a.
Međutim, Krivokapićevoj vladi je u februaru 2022. izglasano nepoverenje.
„Očigledno da Krivokapić nije imao naklonost Beograda i da nije bio njegov miljenik, iako je to bila vlada koja je isticala da je više okrenuta Srbiji nego prethodne", smatra Lutovac.
- Vodič kroz crnogorsku političku krizu
- Kome odgovara nestabilna Crna Gora
- Milo Đukanović za BBC na srpskom: „Niko me neće srušiti"
Abazovićevu manjinsku vladu danas čime stranke koje imaju 16 od ukupno 81 predstavnika u parlamentu, a njeno formiranje podržali su i poslanici DPS-a, stranke koju je Abazović kritikovao pre nego što je postao premijer.
„Drugim rečima, Vučić je bolji sa aktuelnom vladom, koju DPS podržava, nego sa prethodnom, koju DPS nije podržavao", kaže Lutovac.
On smatra da u odnosima Srbije i Crne Gore danas „nema ozbiljnih i suštinskih problema, osim što se identitetsko pitanje - koje je u Crnoj Gori često ključno - koristi u političke svrhe."
A odnose između dve republike obeležio je u međuvremenu niz uspona i padova.
Pavićević smatra da su i pre formiranja Abazovićeve vlade oni bili „pomalo unapređeni u odnosu na period vlasti DPS-a", ali da je i to „nedovoljno".
„Za ova dva meseca, kada vidimo te susrete koje su Abazović i Vučić imali, vidimo da to ima relativno brzu šansu da napreduje."
Ljudi u Crnoj Gori samo žele da „formalni politički odnosi budu kao i među ljudima u njihovim svakodnevnim životima", kaže Pavićević.
„Oni putuju, druže se, to su bratstva, kumstva, rođačke veze, preduzetničke... Ali kada se dođe do politike, eto odmah i prepreka,
„Oni neće da im politika pravi probleme, već da ih rešava", ocenjuje Pavićević, koji je političko iskustvo gradio i u Srbiji kao poslanik opozicione Nove stranke u Narodnoj skupštini.
Pet trenutnih pitanja u odnosima Srbije i Crne Gore
- Otvoreni Balkan
„Prva stvar koja može da se dogovori relativno lako jeste pitanje pristupanja Crne Gore regionalnoj inicijativi Otvoreni Balkan", kaže Pavićević.
Reč je o inicijativi neformalnog naziva „Mali Šengen", nastaloj 2019. godine, koja je potom preimenovana u Otvoreni Balkan.
Članovi su Srbija, Severna Makedonija i Albanija, koje su poslednjih godina potpisale niz sporazuma o saradnji, pre svega u vezi sa olakšanjem uvoza, izvoza i kretanja roba.
Očekuje se i da od 1. januara 2023. budu ukinute granične kontrole između tri zemlje.
Međutim, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora su i dalje van te inicijative.
„Moja je procena, kao nekog ko ima formalnu poziciju savetnika ministra i potpredsednika Jokovića, da će Crna Gora pristupiti toj inicijativi", kaže Pavićević.
Ta tema je sve bitnija za javnost u Crnoj Gori, jer je „stvorena je atmosfera da je Otvoreni Balkan u interesu zemlje", ocenjuje.
„Mnogo ima priča i predrasuda o Crnogorcima kao lenjim ljudima, koji ne vole mnogo da rade, ali to je zapravo radan narod, kojem je do maksimuma razvijen preduzetnički duh.
„Oni na sve racionalno da gledaju, a ako bismo otvorili prostor Zapadnog Balkana, upravo bi ljudi u Crnoj Gori od toga imali najviše koristi, kao i luka Bar i mnoge kompanije.
„Mislim da oni jedva čekaju da se što pre uđe u taj eksperiment".
Abazović je nedavno u Ohridu prisustvovao inicijativi Otvoreni Balkan, ali u statusu posmatrača.
Prethodno je više puta hvalio ovu inicijativu.
Pred put u Severnu Makedoniju je, na primer, izjavio da „još nije čuo validan argument zašto Crna Gora da ne pristupi".
Pavićević smatra da bi pitanje pristupanja Crne Gore Otvorenom Balkanu moglo da bude rešeno već posle posete Beogradu.
- Ko sve nije deo „Otvorenog Balkana" i zašto
- 'Mali Šengen' - stvara li se nova Jugoslavija i šta Srbija ima od toga
- Dug put od Sporazuma do EU: Gde je zastoj na Balkanu i zašto opada podrška učlanjenju Srbije
Međutim, Lutovac o ovoj inicijativi „nema previsoko mišljenje".
Lider opozicione Demokratske stranke smatra da ta inicijativa „nije motivisana interesima građana", već „unutrašnjim i regionalnim motivima političkih lidera".
„Ne vidim smisao svega toga, ako već imate Ceftu, Berlinski proces i evropske integracije, kao ni ko ima koristi od toga što je uključen u Otvoreni Balkan", kaže Lutovac.
CEFTA je trgovinski sporazum koji definiše jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, čije su potpisnice, između ostalog, i sve zemlje Zapadnog Balkana.
Berlinski proces je inicijativa budućeg proširenja Evropske unije zemljama Balkana, koji se često posmatra kao paralelan proces inicijativi Otvoreni Balkan.
Ključna razlika je, međutim, što vlasti u Prištini žele da budu članice Berlinskog procesa, dok na sastanke regionalnih lidera Otvorenog Balkana ne žele da dolaze ni kao posmatrači.
Zvanične posete - 5:0 za Crnu Goru
Abazovićeva poseta biće peta poseta najvišeg crnogorskog zvaničnika Beogradu u poslednjih deset godina, piše RTCG.
Milo Đukanović, tada premijer Crne Gore, u zvaničnoj poseti Beogradu bio je 2013. godine.
Godinu dana kasnije došao je tadašnji premijer Igor Lukšić, a potom 2017. i njegov naslednik Duško Marković.
U Beogradu je 2021. bio i Zdravko Krivokapić.
Sa te posete ostalo je upamćeno da je crnogorskog premijera na beogradskom aerodromu dočekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i to neformalno obučen.
Za to vreme niko od najviših srpskih lidera nije bio u zvaničnoj, bilateralnoj poseti Podgorici.
Ana Brnabić, premijerka Srbije, u februaru 2021. bila je u Podgorici, donoseći Crnoj Gori prvu isporuku Sputnjik vakcina protiv korona virusa.
Na aerodromu ju je dočekala delegacija Vlade Crne Gore, na čelu sa tadašnjim premijerom Zdravkom Krivokapićem.
„Zdravlje iznad svega, a solidarnost prije svega, to je iskaz današnjeg velikog događaja", rekao je tada Krivokapić.
- Temeljni ugovor i SPC
Kao drugu važnu temu Pavićević ističe pitanje Temeljnog ugovora koji reguliše odnose Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve (SPC) kao verske zajednice.
„I to je takođe lako rešivo, jer se i to pitanje stavlja u kontekst odnosa dve države", smatra Pavićević.
„A koliko sam shvatio, sada se samo čeka najava datuma kada će biti potpisan, a mislim da će to biti veoma brzo".
Abazovićev kabinet u utorak je saopštio da su radne grupe Vlade Crne Gore i SPC uskladile Nacrt Temeljnog ugovora.
U njemu se navodi da Crna Gora priznaje kontinuitet pravnog subjektiviteta SPC i da jemči nepovredivost prava svojine i državine nad manastirima, hramovima, zgradama i drugim nepokretnostima i prostorima u njenom vlasništvu, prenosi RTS.
Abazović se od dolaska na vlast dvaput sastao sa patrijarhom Porfirijem, poglavarom SPC, prvi put uoči formiranja vlade.
„Bila je to njegova privatna poseta Beogradu i obojica su tada imali vrlo dobre utiske, javno su govorili o tome", navodi Pavićević.
„Drugi je bio u Crnoj Gori, u manastiru Ostrog, kada je tu bio i mitropolit Joanikije - najviši predstavnik SPC u Crnoj Gori - i gde su samo potvrdili izuzetnu komunikaciju i usmerenje da Temeljni ugovor treba što pre da se potpiše".
Joanikije je nasledio preminulog mitropolita Amfilohija, koji je imao važnu ulogu u protestima zbog Zakona o slobodi veroispovesti.
Ustoličenje mitropolita Joanikija u septembru 2021. izazvalo je veliku buru u Crnoj Gori.
Protivnici su danima negodovali, tražeći da ustoličenje ne bude u Cetinjskom manastiru, već u nekom drugom crnogorskom gradu.
Ustoličenje su doživeli kao nastavak promovisanja interesa Srbije i širenja uticaja Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.
Došlo je i do incidenata i sukoba policije i demonstranata koji su blokirali prilaze Cetinju, a Joanakije je na kraju u manastir stigao helikopterom.
- Kako je biti episkop Crnogorske pravoslavne crkve i kakav je položaj nepriznatih crkava na Balkanu
- Zašto je Cetinje duša Crne Gore i kako različiti pogledi na istoriju boje sadašnjost
- Čiji je manastir Ostrog u Crnoj Gori
To sve znači da pitanje Temeljnog ugovora nimalo nije jednostavno.
Njegovom potpisivanju protive se i pojedini Abazovićevi saradnici, kao i članovi paralementarne većine, što bi moglo da ugrozi njegovu manjinsku vladu.
Abazović je, međutim, nedavno izjavio da njegova vlada „neće pasti" zbog tog ugovora.
„Ako neko od kolega ne želi da se bavi ovim i ne želi da se drži principa pravde i jednakosti neka objasni javnosti", rekao je Abazović.
Lutovac smatra da je „mešanje država u to pitanje možda bilo i preveliko", i „prevazilazi versko pitanje".
„SPC je duboko ukorenjena u Crnoj Gori, gde ima dugu tradiciju i istoriju i treba voditi računa da ne bude diskriminisana u odnosu na druge verske zajednice.
„Ali mislim da je za stabilnost Crne Gore važno da se to pitanje reši na zadovoljstvo svih ključnih aktera", kaže.
Crnogorska pravoslavna crkva, koju kanonski ne priznaje nijedna patrijaršija, obnovljena je 31. oktobra 1993. godine.
- Svetozar Marović
Jedna do tema sastanaka u Beogradu mogao bi da bude i Svetozar Marović, nekadašnji predsednik Srbije i Crne Gore, države koja je 2003. nasledila Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Marović je 2015. godine uhapšen u Crnoj Gori zbog sumnji da je umešan u korupciju i šverc.
Sledeće godine je, po priznanju krivice, pušten iz pritvora, i odlazi za Beograd, gde je i danas.
U međuvremenu je i osuđen, a Crna Gora je više puta od Beograda tražila izručenje.
„Uveren sam da bi najbolja potvrda tih naših resetovanih odnosa (Srbije i Crne Gore) bilo to da se, hipotetički govorim, Svetozar Marović pojavi na nekom od graničnih prelaza u Crnoj Gori i da ga mi ovde privedemo pravdi", rekao je Abazović nedavno za list Nova.
Vučić je u Ohridu rekao da je spreman sa Abazovićem da razgovara o svim otvorenim pitanjima.
„A znate li koliko mi zahteva imamo? Jeste li se ikada pitali ili ste samo želeli da pokažete da je Srbija nefer prema Crnoj Gori?", naveo je Vučić.
„Mogu 10 zahteva odmah da izvučem - od odnosa prema našem ambasadoru, preko organizovanog kriminala - ali neću, jer želim da gradimo bolje odnose".
Pavićević navodi da je to „jedno od osetljivijih pitanja".
Sve treba „prepustiti najvišim zvaničnicima Srbije i Crne Gore, a možda i ministarstvima pravde, da otpočnu komunikaciju, pa da vidimo dokle će to da ide", kaže.
Lutovac, međutim, kaže da „stvarno ne zna zbog čega bi to opterećivalo odnos sa Crnom Gorom".
Važno je, kaže, da se države uvažavaju u međusobnim odnosima i potraživanjima.
„Ako je to Crnoj Gori važno, trebalo bi da bude važno i Srbiji - to je najbolji način za građenje normalnih odnosa", navodi Lutovac.
- Ekonomska kriza
Pavićević očekuje i da ekonomija bude jedna od tema susreta, iako „ona možda ne izgleda kao da je u prva tri ključna pitanja".
„U Crnoj Gori se mnogo priča o krizi koja se najavljuje od jeseni - cene svih ključnih proizvoda i osnovnih namirnica su porasle.
- Odnosi Rusije i Crne Gore: Od „istorijskih prijatelja" do „neprijateljskih zemalja"
- Diplomatski gaf: Kako je Crna Gora na tren prekinula odnose sa Rusijom
- Zašto Rusi beže u Crnu Goru
„Ponovo je u tom smislu pažnja usmerena na Srbiju", kaže.
Jedno od rešenja bi mogao da bude dogovor dve države da iz Srbije, u slučaju krize, stižu garantovane zalihe i namirnice za šest meseci.
„Ali ne kao poklon, ili neku vrstu milostinje, već da se ne brani izvoz tih proizvoda u Crnu Goru", kaže Pavićević.
Pogledajte video o godišnjici proglašenja nezavisnosti Crne Gore
- Ambasador
Pitanje odnosa dve zemlje već duže vreme opterećuje i situacija sa ambasadorom.
Crna Gora je u novembru 2020. godine Vladimira Božovića, ambasadora Srbije u Podgorici, proglasila za nepoželjnu ličnost zbog „kontinuiranog mešanja u unutrašnje stvari zemlje".
Božović tu odluku nije priznao.
„Što se mene i Republike Srbije tiče, ja sam i dalje ambasador u Crnoj Gori", izjavio je Božović u novembru 2020. godine za Radio Slobodnu Evropu.
Tu funkciju od tada obavlja iz Beograda, a ne iz Podgorice.
Srbija je u odgovoru proglasila Tarzana Miloševića, ambasadora Crne Gore u Beogradu, personom non-grata, ali je tu odluku potom povukla.
- Slučaj ambasadora Srbije u Crnoj Gori - šta se dogodilo
- Srbija neće proterati ambasadora Crne Gore, Podgorica ostaje pri odluci
Trajna pitanja
Odnose Srbije i Crne Gore, pored svega toga, opterećuju i razmimoilaženja po širim spoljnopolitičkim pitanjima.
Jedno od najvažnijih svakako je pitanje odnosa prema invaziji Rusije na Ukrajinu, koja traje više od četiri meseca.
Iako su i Srbija i Crna Gora kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, do sada je samo zvanična Podgorica uskladila spoljnu politiku sa Briselom.
To znači da je zbog invazije, poput članica Evropske unije i drugih zemalja Zapada, Rusiji uvela sankcije.
Srbija to i dalje nije uradila, iako je osudila invaziju.
Drugo pitanje, koje ima bliske veze sa prvim, jeste članstvo u NATO alijansi.
Crna Gora je od 2017. godine do NATO saveza, a Srbija nije, jer zagovara vojnu neutralnost.
Ipak, u Srbiji, koja je skoro potpuno okružena NATO članicama, nije bilo mnogo reagovanja u vezi sa odlukom Crne Gore da pristupi vojnoj alijansi.
Jedan od najvažnijih razloga za to, jeste što se širenju NATO-a žestoko protivi Rusija, od koje Srbija ima podršku po pitanju Kosova, kao i zavisnost od snabdevanja gasom.
A upravo je Kosovo još jedno mesto razmimoilaženja između zvaničnog Beograda i Prištine.
Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije, a među zemljama koje su prve priznale njegovu nezavisnost je i Crna Gora.
Četrnaest godina kasnije, pitanje Kosova i dalje je daleko do rešenog.
Nezavisnost Kosova u međuvremenu je priznalo oko 100 zemalja, ali tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija, zbog veta Rusija i Kine.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )