Šta govori statistika kad su u pitanju teniski "mitovi": Da li nove loptice pomažu pri servisu?

Rašireno mišljenje je da nove, čvršće lopte, daju momentalnu prednost serveru, što se umanjuje gem za gemom sve dok loptice ne budu zamijenjene

7284 pregleda0 komentar(a)
Da li nove loptice pomažu teniseru koji servira? I da li su veće šanse da ćete servirati as kod gem poena?, Foto: Getty Images
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

U prvom setu prvog meča ove nedelje, komentator će neizostavno napomenuti da teniser koji servira koristi „nove loptice".

Posle uvodnih sedam gemova, a potom posle svakog devetog, stare loptice se uklanjaju i zamenjuju novim.

Rašireno mišljenje je da nove, čvršće lopte, daju momentalnu prednost serveru, što se umanjuje gem za gemom sve dok loptice ne budu zamenjene.

Ali, da li je to istina?

Holandski profesori Frank Klasen i Jan. R. Magnus odlučili su da saznaju da li stvarno jeste tako i počeli su da stavljaju na probu onoliko teniskih „mitova" koliko su mogli.

„Spisak mitova nastao je na osnovu našeg gledanja tenisa na televiziji i slušanja komentatora", objašnjava Klasen.

„To smo uparili sa našim vlastitim opsežnim iskustvom igranja tenisa."

Usledili su 25 godina istraživanja, akademske studije i jedna knjiga.

Prvobitni rad uključivao je podatke iz 86.298 poena odigranih na Vimbldonu i proširen je na više od 100.000 poena odigranih na drugim grend slemovima, sa statistikom sakupljenom od devedesetih godina prošlog veka do današnjih dana.

Šta su, dakle, oni otkrili i hoće li nas to navesti da gledamo ovu igru drugačije?

Mit: Svi poeni su isti

Jedno od fundamentalnih pitanja, koje se nadovezalo na istraživanje što datira još iz sedamdesetih, bilo je da li su poeni nezavisni jedni od drugih.

Da li prethodni poen ima bilo kakav uticaj na onaj koji se upravo igra?

Nalazi su bili nedvosmisleni i potvrdili su da svi poeni nisu isti, mada je razlika između njih vrlo mala.

Ova informacija išla je u paru sa idejom da as možda vredi više od jednog poena.

Opšte prihvaćeno mišljenje je da kad se servira as to serveru pruža više samopouzdanja pa ima više šanse da osvoje sledeći poen.

Podaci su pokazali da u muškom singlu postoji ovaj efekat i da posle asa server ima više šanse da osvoji poen što as onda čini vrednim 1,04 poena, a u ženskom singlu taj efekat vredi 1,01 poena.

Ove margine su male, ali su ponekad dovoljne da izmene ishod poena, pa onda i gema, a na kraju i čitavog meča.

Mit: Sedmi gem u setu je najvažniji

Ako svi poeni nisu isti, šta je onda sa gemovima?

Profesori su znali da je legendarni komentator sa BBC-ja Den Maskel često govorio kako je sedmi gem u setu najvažniji i ko god ga dobije najverovatnije će osvojiti i set.

Pokazalo se da to nije istina i da su najvažniji gemovi 11, 12 i 13. (taj-brejk) ako set stigne do njih.

Sedmi gem može da se odigra sa rezultatima 5-1, 4-2, 3-3, 2-4 ili 1-5.

Pomislili biste da je sa 3-3 sedmi gem važan, ali podaci ukazuju na to da nije.

Štaviše, sedmi gem je manje važan po set od šestog.

Profesori su osmisli meru „važnosti" kako bi rangirali svaki gem, od 1 do 100.

Šesti gem je imao vrednost 43,0 u muškom singlu, a 41,3 u ženskom, dok je sedmi gem imao vrednost 37.6 u muškom i 36,6 u ženskom.

„Važnost" je bila verovatnoća da server u tom gemu osvoji set ukoliko je osvojio gem, minus verovatnoća da server osvoji set ukoliko je izgubio gem.

Mit: Teniseri će najverovatnije izgubiti servis čim oduzmu servis protivniku

Klasen i Magnus su analizirali šta se dešava sa „velikim poenima" i za to odabrali brejk i gem poene.

Oni su otkrili da i u muškom i u ženskom singlu, broj asova rasta kod gem poena, ali da isto tako raste i broj dvostrukih servis greški.

Ishod je bio da je ukupan broj poena osvojenih na servisu kod gem poena malo manji nego kod drugih poena.

Muški serveri su osvajali 62,2 odsto poena kod brejka za razliku od 65 odsto kod svih poena, dok su žene osvajale 53,5 odsto kod brejka, za razliku od 56,4 odsto kod svih poena.

Kad je gem poen i meč poen, ili čak poen turnira, ulozi su očigledno viši.

Veći broj asova i dvostrukih servis greški kod ovog poena nikad nisu bili izraženiji nego na kraju finala iz 2001. godine između Gorana Ivaniševića i Peta Raftera.

Hrvat je vodio 8-7 u petom setu, ali je servirao dva asa i tri dvostruke servis greške u ključnim trenucima pre nego što se konačno dokopao krune u svom četvrtom finalu.

Kod brejk poena igrači serviraju manje asova, više vodeći računa da pravilno serviraju i igraju opreznije.

Da li to znači da se igrač koji oduzme servis opusti, a igrač kom je upravo oduzet servis uloži dodatni napor i odmah ribrejkuje?

Odgovor je bio negativan. Sveukupno gledano, verovatnije je da će igrač koji je oduzeo servis zadržati svoj.

Verovatnije je za 81.8 odsto da muškarci zadrže svoj servis, što skače na 83,3 odsto posle brejka.

Za žene, to je obično 64,3 odsto i skače na 68,3 odsto posle brejka.

Asovi i dvostruke servis greške kod gem poena

Muškarci

Žene

Asovi kod gem poena

10.9%

4.2%

Asovi kod svih poena

9.1%

3.3%

Dvostruka greška kod gem poena

5.7%

5.3%

Dvostruka greška kod svih poena

5.5%

5%

Mit: Ko god dobije četvrti set, najverovatnije će dobiti i peti

Pošto su proučili uticaj poena na sledeći poen, oni su se pozabavili i efektom dobijenog gema na sledeći gem.

Da li teniseri dobijaju zamajac, ili kako oni to zovu, 'uđu u pobedničko raspoloženje'?

Ovaj nalaz doneo je najveće iznenađenje.

„Pobedničko raspoloženje je mnogo manje nego što smo mislili da će biti", objašnjava profesor Klasen.

„Jeste, postoji zamajac, dobar rezultat kod određenih poena signalizira da će teniser dobro proći i kod aktuelnog poena. Ali taj zamajac je vrlo mali."

Kako se to održava na razmišljanje da igrač koji dobije set kojim je izjednačio meč i doveo do odlučujućeg petog (muški) ili trećeg (ženski) seta onda ima prednost?

Podaci su bili podeljeni na nosioce i nenosioce i dali su nedvosmislene rezultate.

Kad igraju dva nosioca, pobednik četvrtog seta najverovatnije gubi peti (verovatnoća od 11,1 odsto da isti igrač osvoji četvrti i peti set).

Ali kad igraju dva nenosioca, upravo je suprotno, jer je najverovatnije da će pobednik četvrtog seta osvojiti i peti (60 odsto šanse da isti igrač osvoji četvrti i pet set).

Kad nosilac igra sa nenosiocem, pobednik četvrtog seta nije važan, jer su veće šanse da će nosilac dobiti finalni set bez obzira na to šta se desilo pre (80 odsto je verovatnije da nosilac osvoji četvrti i peti set).

Ove cifre iste su za žene koje ulaze u treći set.

Od 20 muških finala na Vimbldonu od početka milenijuma, samo je šest odigrano u pet setova.

U svakom od njih igrač koji je dobio četvrti set da bi izjednačio, posle je izgubio peti.

Dva puta je Rodžer Federer trijumfovao na ovaj način (2007. protiv Nadala i 2009. protiv Rodika), ali je tri puta izgubio (2008. protiv Nadala i 2014. i 2019. protiv Đokovića).

Mit: Prednost je servirati sa novim lopticama

Statistika pomaže da se objasni mnogo toga u vezi sa dešavanjima u tenisu, ali šta je sa novim lopticama?

Klasen i Magnus su utvrdili da muškarci serviraju neznatno više asova kad serviraju novim lopticama (10 odsto sa novim lopticama, 9,1 odsto kada nisu nove), ali uz ovo dolazi do porasta i dvostrukih servis greški (5,9 odsto sa novim lopticama, 5.5 odsto bez njih).

Dakle, nove loptice putuju brže da bi dovele do asova, ali su teške za kontrolisanje i otud dvostruke servis greške.

Nije lak odgovor, jer postoje nijanse sive.

Međutim, kad nas komentator podseti da server ima nove loptice, mi odmah znamo da će se desiti „nešto" više nego što je uobičajeno.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk