NATO se priprema za dugotrajnu borbu

Predsjednik Džo Bajden je rekao u četvrtak da će Sjedinjene Države poslati Ukrajini dodatno naoružanje i vojnu pomoć u vrijednosti od 800 miliona dolara i pozdravio hrabrost Ukrajinaca otkad je Rusija počela invaziju u februaru.

U govoru nakon samita NATO na kojem je takođe postignut dogovor da se Finska i Švedska prime u Alijansu, Bajden je rekao da su SAD i njihovi NATO saveznici ujedinjeni u suprotstavljaju ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu.

”Ne znam kako će se to okončati, ali neće tako što će Rusija poraziti Ukrajinu u Ukrajini,” rekao je Bajden na konferenciji za novinare. “Ukrajina je već zadala težak udarac Rusiji.”

Bajden, koji, kako se čini, sprema saveznike za dugotrajni sukob u Ukrajini uprkos izjavama u martu o mogućoj pobjedi, dodao je: “Pomagaćemo Ukrajini dok god to bude potrebno,” prenio je Rojters. On je odbio da saopšti više detalja.

Očekivana vojna pomoć uslijediće nakon više od 6,1 milijarde dolara koje su SAD već objavile otkad je Rusija poslala trupe u susjednu državu 24. februara.

Ruske snage su se juče povule sa Zmijskog ostrva u Crnom moru, što je simbolična politička pobjeda za Ukrajinu. Rusija je ostala bez strateške ispostave za protivvazdušnu odbranu i sisteme za elektronsko ratovanje. Moskva je saopštila da se namjerno povukla kako bi pokazala da ne opstruira napore UN da odblokiraju žito koja je zaglavljeno u ukrajinskim crnomorskim lukama. Kijev je tu tvrdnju odbacio kao neistinitu.

Vojni analitičari u Kijevu kažu da je rusko prisustvo na Zmijskom ostrvu postalo neodrživo zbog ukrajinskih napada na ruske linije snabdijevanja sa Krima, i da je veliki dio opreme raspoređene tamo već uništen.

Komandant ukrajinskih snaga Valerij Zalužnij je rekao da su ukrajinske haubice “bogdana” igrale važnu ulogu u protjerivanju ruskih snaga i zahvalio se stranim partnerima na podršci.

Nedovoljno da se odblokiraju luke?

”Najznačajniji aspekat je da bi to moglo otvoriti vrata za izvoz ukrajinskog žita iz Odese, što je od ključnog značaja za ukrajinsku ekonomiju i za svjetske zalihe hrane,” rekao je Rob Li iz američkog Instituta za istraživanja spoljne politike.

Američki državni sekretar Entoni Blinken je optužio Rusiju da ucjenjuje namjernim izazivanjem gladi u svijetu. Moskva negira da blokira luke i za nestašicu hrane krivi sankcije Zapada.

”Mi ne sprečavamo izvoz ukrajinskog žita. Ukrajinska vojska je minirala prilaze svojim lukama. Niko ih ne sprečava da ukloni te mine i mi garantujemo bezbjednost transporta žita odatle,” rekao je Putin juče.

Nekoliko vojnih analitičara je ocijenilo da istjerivanje ruskih snaga sa Zmijskog ostrva samo po sebi neće biti dovoljno da se odblokiraju luke.

”Da li to znači da će žito iznenada poteći? Ne baš,” rekao je Markus Fokner, predavač na Odsjeku za ratne studije Kraljevskog koledža u Londonu, dodavši da su luke i dalje minirane i da bi Rusija i dalje mogla da presrijeće teretne brodove na moru.

Džonson: Putin i ne nudi dogovor

Bajden je ranije obećao dodatne američke trupe, ratne avione i brodove za Evropu, a NATO je postigao dogovor da pojača odvraćanje i stavi više od 300.000 vojnika u visoki stepen pripravnosti od sredine naredne godine.

”SAD čine upravo ono što sam rekao da će učiniti ako Rusija napadne - da poboljšamo položaj naših snaga u Evropi,” rekao je Bajden. “SAD okupljaju svijet da stane uz Ukrajinu.”

Britanski premijer Boris Džonson je rekao da će njegova zemlja obezbijediti još milijardu funti vojne pomoći Ukrajini, a predsjednik Francuske Emanuel Makron je obećao isporuku još šest haubica “cezar”. Doprinos Britanije obuhvata sisteme vazdušne odbrane i novu opremu za elektronsko ratovanje, tako da ukupna pomoć iznosi više od 2,3 milijarde funti od početka ruske invazije.

Ne čini se da je Putin spreman da se povuče ili pregovara o uslovima za mirovni dogovor, rekao je Džonson.

”Izgleda da ne postoji ništa o čemu bi se razgovaralo. Zato što ne samo da bi ukrajinskom narodu bilo veoma teško da postigne dogovor, nego Putin čak ni ne nudi dogovor,” rekao je Džonson na konferenciji za novinare.

Ruske odmazde?

Finska i Švedska će u utorak potpisati formalni protokol o pristupu, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, iako bi njegova ratifikacija u parlamentima 30 članica mogla potrajati godinu.

Turski predsjednik Tajip Erdogan je na konferenciji za novinare po završetku samita rekao da nordijske države moraju ispuniti obećanja koja su dale Turskoj da bi ukinula veto na njihove kandidature za članstvo u NATO-u. Erdogan je kazao da je Švedska obećala da će izručiti 73 pojedinca koje je označila kao teroriste.

Putin je u srijedu poručio da će Rusija odgovoriti istom mjerom ako NATO rasporedi trupe ili infrastrukturu u Finskoj ili Švedskoj.

Premijerka Estonije Kaja Kalas je kazala da Zapad mora biti spreman, naročito u smislu mogućih napada na kompjuterske mreže Finske Švedske i NATO-a.

”Naravno, moramo očekivati neku vrstu iznenađenja od Putina, ali sumnjam da će direktno napasti Švedsku ili Finsku,” kazala je.

Trodnevnim samitom je dominirao odgovor NATO-a na ruski rat u Ukrajini, ali je domaćin Španija pozvala saveznike da razmotre veće ulogu Alijanse u sjevernoj Africi i u regionu Sahela. Na poziv Španije, uz podršku Italije, u novom “strateškom konceptu” NATO-a, terorizam i migracija se navode kao elementi koje treba pratiti i ukazuje na južni bok kao novi potencijalni izvor nestabilnosti.

Španski ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Albares je rekao da je taj region “epicentar globalnog terorizma.”

( Angelina Šofranac )