NEKO DRUGI
Dupli po(d)bačaj
Sa samo dva poteza, u samo dva uzastopna dana, Amerika je uspjela svoju globalnu izuzetnost, kojom se diči kao vrlinom, da preinači u veliku lokalnu manu
I supersila je povremeno, kao sada, u svojevrsnoj tranziciji. Sa samo dva poteza, u samo dva uzastopna dana, Amerika je uspela svoju globalnu izuzetnost, kojom se diči kao vrlinom, da preinači u veliku lokalnu manu. Žestoko se podelila na način koji sebi ne dozvoljavaju ozbiljne zemlje, kao da je u toku unutrašnji hladni rat.
Reč je o dve odluke Vrhovnog suda, namerne da premeravaju domašaje slobode. U najkraćem: jednom je dozvoljeno slobodno nošenje oružja na javnim mestima, a drugom je poništena sloboda žena da prekinu neželjenu trudnoću.
Teško je zamisliti paradoksalniju koincidenciju - razmetanje pištoljima i puškama usred učestalih masakara, a još uporedo sa amputiranjem prava na pobačaj usred opravdanog razmaha, zahteva da se povećaju prava žena u odlučivanju i o sopstvenoj i o sudbini nacije.
Takvi slučajevi, a pogotovo njihova istovremenost, nezamislivi su u mnogim drugim ustrojstvima, pa i onima koje je Amerika oblikovala, uveravajući ih da ona treba da im bude uzor.
Analitičari u Forin afers prognoziraju da svet neće slediti supersilu ni u jednom od pomenuta dva poprišta. Čak se uoči samita G7 razglasila ironija da se dobrodošla parola Dž. Bajdena „Amerika se vraća“ (u svetske poslove iz kojih ih su je udaljavali ego i etnocentričnost D. Trampa) izmetnula u primedbu da se iznutra SAD vraća - unazad, u prošlost, sama sebi osporavajući tekovine koje su je krasile.
Poništavajući ustavno pravo na abortus, Vrhovni sud je izvršio abortus nad američkom demokratijom - najžešća je kritika koja se čuje iz redova razočaranih pobornika širenja ljudskih prava. Po njihovom mišljenju, reč je o čak dvostrukom po(d)bačaju jer se istovremeno narušio i prestiž jedine supersile u svetu, što su posredno potvrdile i izjave lidera Francuske, Britanije, Kanade, Nemačke, UN, SZO.
Zabrinutost je ipak izraženija unutar Amerike nego izvan nje. Zaređali su katastrofičari. Upozoravaju da je ona kao Titanik s kojeg se ne primećuje kobna santa ili da u njoj ne postoji samo jedna nacija već dve - identifikovane kao maksimalno antagonizovani republikanci i demokrati po partijskoj posvećenosti.
Pojedinci slute i da unutar podele na tri vlasti sve veću moć pokazuje sudska vlast, čije odluke idu ka promeni nacionalnog bića, sve češće prevazilazeći uobičajene domete izvršne i zakonodavne vlasti. Ta „sudokratija“ ide, po pravilu, u prilog sada opozicionim republikancima, koji su i probrali i postavili većinu (6 od 9) članova tog tela u kojem svi uživaju doživotni mandat.
Demokratska parlamentarka Aleksandrija Okasio-Kortes tvrdi da doživotni mandati ipak nisu sve odvratili od pristrasnosti. Zatražila je da se povede proces za smenjivanje (impičment) dvojice sudija jer su se pred kongresmenima zaklinjali da će poštovati pravo na abortus, da bi sada glasali za njegovo ukidanje.
Pošto će svaka od 50 saveznih država abortus regulisati po sopstvenom programu, pretpostavlja se da će biti masovne emigracije trudnica koje žele pobačaj ka sredinama gde je on legalan. Profesor prava iz Čikaga Aziz Hak upozorava da bi države koje ne dozvoljavaju abortus i smatraju ga kriminalnim činom mogle da dozvole oružani obračun s „pobeguljama“ koje „delinkventno“ idu akušeru u drugoj državi.
Američka demokratija je u velikoj nevolji i ne može da preživi u sadašnjem obliku ako se Ustavom manipuliše da bi se uspostavila vladavina manjine - ocenjuje u Gardijanu njujorški istoričar Sajmon Šama. I hroničari kritikuju vladavinu manjine, navodeći istraživanje prema kojem je 61% Amerikanaca za održavanje prava na abortus, pa da je odluka Vrhovnog suda suprotna volji naroda i da to može izazvati i šire društvene nemire od tekućih.
Iako ovi događaji izgledaju kao velika novost, oni to ipak nisu sasvim. Svaki put pred izbore, a oni se za bezmalo ceo sastav Kongresa održavaju već u novembru, oružje i abortus se ispostavljaju kao obavezne teme za pridobijanje birača.
Ali ovog puta em one dramatično koincidiraju, em se nadovezuju na druge izazove koji stvaraju utisak da Amerika više nije dovoljno stabilna zemlja. Taj utisak pojačava istraga o Trampovom eventualnom podbadanju demonstranata za upad u Kongres (6. januara 2021) kako bi izdejstvovali poništenje njegovog izbornog poraza, a koji i dalje vedri i oblači Republikanskom partijom i koketira da će se opet kandidovati za predsednika.
Doguralo se čak do dvoboja između nosilaca izvršne i sudske vlasti. Predsednik Bajden je oštro kritikovao obe pomenute odluke Vrhovnog suda. Jedino mu je pošlo za rukom da isposluje dvostranačku većinu za blago povećanje kontrole nabavke ličnog arsenala, ali ga oko statusa abortusa čekaju vanredna iskušenja, pošto je lobi protiv pobačaja sada pokazao efikasnost sličnu hronično uspešnom lobiju za oružje.
Bude li opozicija na izborima preuzela bar jedan od dva doma Kongresa, to bi dovelo do dvovlašća koje bi još više polarizovalo Ameriku i usporilo joj i spoljnu delotvornost. A bio bi to i redak fenomen gubljenja vlasti u jednom državnom telu u nadmetanju oko prava žena da samostalno odlučuju o svom telu. Koji bi, doduše, potvrdio već poslovičnu sklonost Amerike da se pokaže i kao velesila u povremenom tumbanju i svog, a ne samo globalnog poretka.
( Momčilo Pantelić )