Đukanovićev pakt sa EU liderima: Častan silazak sa vlasti

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović postigao je dogovor sa vodećim liderima EU, odnosno dao im je obećanje da će se povući iz političkog života pod uslovom da mu se dozvoli da to uradi kako je on to zamislio, odnosno na svoj način.

“Đukanović je stavio do znanja da je ako je on prepreka bržim evropskim integracijama Crne Gore, spreman da napravi korak unazad i da se povuče sa vlasti, ali je zatražio da mu se dozvoli da siđe sa političke scene sa dignitetom i na svoj način. Od ključnih figura u EU (misli se na šefove država i vlada i najviše predstavnike EU) Đukanović je dobio podršku za takav čin, i ako bude održao reč, za EU će to biti sasvim fer rešenje”, kaže za “Vijesti” izvor iz jedne od vodećih članica EU upućen u crnogorski dosije.

Prema rečima našeg sagovornika, predsednik Đukanović je u poslednje vreme bio konstruktivniji nego ikada kada je u pitanju evropski put Crne Gore i prestao je da stavlja klipove u točkove pričajući jedno a radeći drugo. Promena u ponašanju i delovanju Đukanovića je primećena i na osnovu toga se u Briselu nadaju da ovoga puta neće biti neprijatnih iznenađenja i da će sa istekom predsedničkog mandata sledeće godine biti spuštena zavesa na Đukanovićevu eru.

Odlazak lidera DPS-a sa političke scene se doživljava kao veliko olakšanje u odnosima Crne Gore i EU, a u Briselu veruju i da će odnosi u samoj Crnoj Gori biti manje zapaljivi i bremeniti sa odlaskom u političku penziju jednog od najdugovečnijih vladara u modernoj evropskoj istoriji.

Ali, to nije jedina dobra vest koja stiže iz Evrope. Štaviše, kako su “Vijestima” potvrdili izvori u Briselu i u državama članicama, nalazimo se na prekretnici u evropskim integracijama Crne Gore, to jest u pregovorima o članstvu u EU. Sledećih par meseci bi moglo da bude odlučujuće.

Naime, ako Podgorica bude odradila svoje domaće zadatke do kraja septembra, postoji velika verovatnoća da krajem godine Crna Gora zatvori brojna poglavlja i tako razvije jedra ka punopravnom članstvu u EU. Pomenuti zadaci se odnose na imenovanja u pravosuđu, od Sudskog saveta, preko Vrhovnog državnog tužilaštva do Ustavnog suda, pripremu ključnih merila za poglavlja 23 i 24 i početak političkog dijaloga.

“Nova vlada u Podgorici je već ostvarila rezultate koji su prilično ohrabrujući u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Naravno, reč je o početnim signalima, ali su oni vrlo važni jer se Podgorica konačno pokrenula u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ako se taj trend nastavi i Crna Gora ispuni ono što je planirano do septembra, već u decembru bismo mogli da zatvorimo nekoliko poglavlja. Posle dužeg vremena unutar EU postoji želja i politička volja da se proces približavanja Crne Gore članstvu u EU ubrza. Dolazak visokog predstavnika EU Žozepa Borelja na Savet za stabilizaciju i pridruživanje 14. jula nije samo protokolaran ili uobičajen. On je u funkciji davanja konkretne podrške i novog elana za evropski put Crne Gore. Taj stav je podržan od svih a posebno od vodeće dve članice EU, Francuske i Nemačke”, precizira naš visokopozicionirani izvor u EU.

Premijer Dritan Abazović je preokrenuo narativ i dinamiku u odnosima Podgorice i Brisela, kao i ritam samog procesa evropskih integracija Crne Gore. Naši sagovornici u diplomatskom koru EU posebno ističu Abazovićevu sposobnost da dobro komunicira i predstavlja ne samo ciljeve Crne Gore, već i prepreke koje postoje da bi se oni realizovali, kao i rešenja da bi se barijere preskočile. Vrlo je mali broj premijera iz regiona koji su tako dobro prihvaćeni u institucijama EU i državama članicama Unije kao crnogorski predsednik Vlade, ali to je mnogo više obaveza nego što je pohvala budući da je Abazovićev kabinet još u fazi medenog meseca sa EU.

Pitanje Temeljnog ugovora Crne Gore sa Srpskom pravoslavnom crkvom je isključivo unutrašnje pitanje i EU tu osim načelnog stava da sve verske zajednice treba da budu ravnopravne i da imaju sva prava i obaveze koja proističu iz Ustava i zakona, nema šta da doda.

“Iz naše perspektive ništa kao korupcija i organizovani kriminal ne ugrožavaju Crnu Goru, to su dve stvari koje zaista pogubno deluju na temelje države i društva”, kaže jedan od naših sagovornika u evropskim institucijama.

Crna Gora se nalazi na dobrom putu, između ostalog, i zato što je došlo do zaokreta unutar EU po pitanju proširenja. Naime, po našim saznanjima, u EU je postignut načelni dogovor da se razdvoji put Crne Gore, Srbije, Severne Makedonije i Albanije od onog kojim će ići Ukrajina, Moldavija, Gruzija, ali i Bosna i Hercegovina i Kosovo.

Konkretno, Podgorica, Beograd, Skoplje i Tirana imaju perspektivu da postanu punopravne članice EU, dok Kijev, Kišinau, Tblisi, Sarajevo i Priština mogu da budu deo kolokvijalno nazvane Evropske političke zajednice.

Iza takvog scenarija stoji francuski predsednik Emanuel Makron i ima podršku svih vodećih akcionara u EU. U tom kontekstu su Pariz, Berlin i Brisel zdušno radili na davanju zelenog svetla za početak pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom i davanja statusa kandidata BiH, zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom.

Na taj način se želelo staviti jasno do znanja koje su zemlje u procesu pristupanja punopravnom članstvu - dve koje već pregovaraju, Crna Gora i Srbija, plus Albanija i Severna Makedonija, koje su trebale da krenu u pregovarački proces - i one koje su kandidati za mesto u budućoj Evropskoj političkoj zajednici.

Generator novog trenda je Makron, pošto je promenio svoju poziciju i sada smatra da četiri zapadnobalkanske zemlje treba stimulisati da ubrzaju integracije kako bi postale članice u prihvatljivim rokovima. Međutim, to ne znači da će se Podgorici, Beogradu, Skoplju i Tirani gledati kroz prste, naprotiv - taj proces će biti izrazito meritokratski, snažno uslovljen, baziran na zaslugama i reverzibilan. Dakle, države će moći i da regrediraju u evropskim integracijama a ne samo da napreduju.

Jedina država koja bi mogla da preskoči iz jednog voza u drugi, to jest od perspektive ulaska u Evropsku političku zajednicu do šansi da postane punopravna članica EU jeste Bosna i Hercegovina. Problem je što tako ne misle sve članice EU, ima nekoliko, među njima i vrlo uticajnih, koje su uverene da Sarajevo nema kapacitete da postane punopravna članica EU. S druge strane, Poljska smatra da Srbija ne zaslužuje da bude u grupi zemalja sa perspektivom punopravnog članstva, ali je na sreću građana Srbije, ona prilično usamljena.

Naši izvori u evropskim državama i institucijama podvlače da “Otvoreni Balkan” jeste američka priča i ideja, ali da to nije njegova mana, budući da su EU i SAD partneri. EU ima principijelan stav da stoji iza svake inicijative koja je inkluzivna i bazirana na evropskim vrednostima, a Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji nedostaju troje komšija.

“Ako Otvoreni Balkan bude obuhvatio Crnu Goru, Kosovo i BiH, imaće apsolutnu podršku EU. Mi nemamo problem sa Otvorenim Balkanom kao idejom, naša briga je da on ne bude parcijalan i da za nekoliko godina ne doprinese novim podelama i rivalstvima u regionu što bi vodilo ka destabilizaciji. EU je uzdržana jer želi da vidi da li će u Otvoreni Balkan ući i druge tri zapadnobalkanske zemlje. Naš cilj je da predupredimo svaki izvor nestabilnosti. Otvoreni Balkan mora da bude inkluzivan da bi funkcionisao i imao smisao i služio svrsi. Berlinski proces i Otvoreni Balkan su komplementarni, ne isključuju jedan drugog i mogu da donesu benefite svima pod uslovom da se poštuju evropska načela i vrednosti, počevši od inkluzivnosti”, naglasio je izvor “Vijesti” u Briselu.

( Željko Pantelić )