EP usvojio rezoluciju: Sporazum Srbije i Kosova treba biti "zasnovan na međusobnom priznanju"

Evropski parliament (EP) usvojio je rezoluciju u kojoj se navodi da konačni sporazum između Srbije i Kosova treba biti "zasnovan na međusobnom priznanju", prenosi Radio Slobodna Evropa.

Ovo je prvi put da zvaničan dokument jedne evropske institucije spominje međusobno priznanje.

Pet država članica Evropske unije (EU) ne priznaje kosovsku nezavisnost, a EP je jedina institucija koja Kosovo tretira kao državu. Rezoucije EP inače nisu pravno obavezujuće za države članice EU.

Za ovu rezoluciju je glasalo 233 poslanika, protiv ih je bilo 78 njih, a 34 uzdržanih.

Usvojenom rezolucijom, evropski poslaniic pozivaju vlasti u Srbiji "da pokažu stvarnu posvećenost vrijednostima EU i da se usklade sa odlukama i pozicijama EU u spoljnoj politici i bezbjednosti politika, uključujući sankcije Rusiji".

Evropski parlament Rezolucijom poziva srpske vlasti da djeluju protiv veličanja osuđenih ratnih zločinaca i da prekinu svaku retoriku i postupke koji podrivaju integritet zemalja u susjedstvu i ugrožavaju regionalnu stabilnost i pomirenje.

Žali se zbog kontinuiranog pritiska na pravosuđe i javnog poricanja međunarodnih presuda za ratne zločine i poziva novoizabranu većinu da prioritetno ojača garancije za nezavisnost i efikasnost pravosuđa.

Podsjećaju se beogradske vlasti da će napredak u dijalogu o normaliziciji odnosa sa Kosovom odrediti tempo pristupnih pregovora.

Ponavlja se podrška dijalogu Beograda i Prištine i važnost konstruktivnog angažmana srpskih i kosovskih vlasti u cilju postizanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji, što je ključno za obje zemlje da napreduju njihovim evropskim putevima.

Takođe se poziva na poštovanje i punu primjenu svih prethodnih sporazuma, uključujući i Zajednicu srpskih opština na Kosovu.

U nacrtu Rezolucije se poseban prostor posvećuje stanju u medijima. Ističe se žaljenje zbog ograničene slobode medija i "zloupotrebe medija za sticanje nepoštene političke prednosti", te napada na političke protivnike i širenje dezinformacija.

U tekstu nacrta se navodi da su evropski poslanici "duboko zabrinuti" zbog širenja dezinformacija o ruskoj agresiji protiv Ukrajine, stoga se pozivaju srpske vlasti i Evropska komisija da podrže infrastruktura za borbu protiv dezinformacija i drugih hibridnih prijetnji.

( Radio Slobodna Evropa )