Kako se u Velikoj Britaniji raspisuju prijevremeni izbori

Osim ako se ne raspišu ranije, sljedeći izbori će se održati u januaru 2025.

8088 pregleda1 komentar(a)
Foto: Getty Images
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Posle niza ostavki ministara, premijer Boris Džonson se suočava sa značajnim pritiskom.

Dakle, pod kojim okolnostima se mogu raspisati prevremeni izbori i ko odlučuje kada će se oni održati?

Kada su sledeći opšti izbori?

Opšti izbori u Velikoj Britaniji - na kojima se svih 650 poslanika bira u Donji dom - moraju se održati u razmaku od najviše pet godina.

Osim ako se ne raspišu ranije, sledeći izbori će se održati u januaru 2025.

Ko može da raspiše prevremene izbore?

Odluka o održavanju prevremenih izbora obično je na premijeru.

Međutim, do nedavno, to nije bio slučaj.

Godine 2011, usvojen je zakon kojim je uklonjeno ovlašćenje premijera da raspiše prevremene izbore i umesto toga je kontrola predata Donjem domu.

Prema tim pravilima, prevremeni izbori su mogli da se održe samo pod određenim okolnostima - na primer, ako se dve trećine poslanika saglasi sa tom odlukom.

Međutim, posle pobede na izborima 2019, konzervativci su usvojili Zakon o raspuštanju i sazivanju parlamenta 2022 - koji je ukinuo prethodni i vratio tradicionalno ovlašćenje premijera da raspisuje izbore kada proceni da je za to došlo vreme.

Kako se raspisuju prevremeni izbori?

Ako premijer želi prevremene izbore, potrebno je da uputi „zahtev" kraljici da raspusti parlament - što je zvanični naziv za održavanje izbori.

Kada se raspišu izbori, očekuje se da će se glasanje održati 25 dana kasnije.

U ovom trenutku, poslanici gube status i vode kampanju za ponovni izbor (pod pretpostavkom da ponovo odluče da se kandiduju).

Da li bi kraljica mogla da odbije da dozvoli prevremene opšte izbore?

Budući da premijer mora da „zatraži" dozvolu od kraljice, u teoriji, ona bi je mogla odbiti.

Okolnosti pod kojima bi kraljica to mogla učiniti su pomalo nejasne.

Vladin dokument nazvan „principi raspuštanja" navodi uslove pod kojima premijer može tražiti od kraljice prevremene izbore:

  • Premijer zadržava podršku kao lider vlade
  • Kraljicu ne treba uvlačiti u partijsku politiku

Dakle, iako postoje principi koji bi kraljici omogućili da odbije zahtev za prevremene izbore, oni nikada nisu testirani u stvarnosti, kaže Ketrin Hedon iz istraživačkog centra Instituta za vladu.

„Nezvanično, Palata bi mogla da mu kaže ne.

„Pitanje je da li bi se usprotivio tom neformalnom savetu i ipak pitao - što bi kraljicu stavilo u veoma tešku političku situaciju.

„Šta god da raspravljate o ogromnim ustavnim problemima, ako je ona odbila, ona može da deluje."

Meg Rasel, direktorka Ustavne jedinice, kaže:

„Postoji prećutno prihvatanje da Palata ima neku ulogu. Dakle, postavlja se pitanje pod kojim okolnostima bi kraljica blokirala odluku, ali bi to bilo politički problematično."

Hedon takođe ističe da, ako većina u parlamentu jasno stavi do znanja Palati da bi druga vlada mogla da preuzme vlast, kraljica bi mogla da dozvoli njeno formiranje.

Na primer, ako bi konzervativci trebalo da izaberu novog lidera, kraljica bi mogla da odbije da odobri izbore na osnovu toga što će uskoro biti uspostavljena alternativna vlada.

„Kraljicu ne uvlačite u politiku. Traženje izbora da bi se izbeglo svrgavanje stranačkog lidera bi prešlo granicu", kaže Hedon.

Da li bi novi premijer morao da raspiše prevremene izbore?

Pošto je Džonson podneo ostavku, Konzervativna stranka mora da izabere novog lidera.

Ta osoba će takođe postati novi premijer.

Pod tim okolnostima, novi premijer ne bi bio u obavezi da raspiše parlamentarne izbore - ali bi to mogao učiniti ako želi.

Pogledajte video: Skandali koji su doveli do ostavke Borisa Džonsona

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk