Inflacija, elementarna nepogoda u "globalnom selu"

Po završetku kovid krize, koja je izazvala veliki zastoj privrede u svetu, nastala je nova, globalna nepogoda, a to je inflacija. Eto, čovek napreduje iz dana u dan, produkcija roba je sve veća i veća, a “zapadna civilizacija“ muku muči sa inflacijom. Svojevremeno, građani Nemačke, Mađarske, Argentine, Srbije kao i mnogi drugi, iskusuli su kako je to ostati sa sa novcem u novčaniku koji ne vredi gotovo ništa. Tada je to bila hiper-inflacija. Sada je ceo svet pogođen, nazovimo to, običnom inflacijom, pa su Englezi, Nemci i Francuzi digli glas i ukazali na to da jedva sastavljaju kraj s krajem.

Izgleda neverovatno, ali moderan čovek sve češće upada u nevolje koje mu onemugućavaju snabdevanje osnovnim životnim potrepštinama. Pored pomenute inflacije, tu su i krahovi berzi, gubitak posla, neisplaćeni krediti… Šta je uzrok ovim apsurdnim problemima? Ljudi su ukrotili reke i mora, ali ne mogu inflaciju i kojekakve ekonomske čvorove.

Bogati se iskušavaju u "profitabilnim" poslovima

Recimo da je inflacija jedan najobičniji ekonomski, matematički, ali pre svega politički problem, koji se ne može rešiti bez neke vrste dobročinstva i empatije. Za sada te vrste empatije nema ni na vidiku. Ova inflatorna kriza, koju nazivaju i stagflacijom (zbog uporedo smanjenog obima proizvodnje), teško pogađa niže društvene slojeve.

Sa druge strane, novonastali novac, koji je, ustvari, zajedničko “blago“ svih građana, često završava u obliku ogromnih kredita kod kompanija koje propadaju, iznova i iznova, a kasnije traže pomoć države. Dakle, bogati se iskušavaju u “profitabilnim“ poslovima, dok se siromašni muče da povežu početak i kraj meseca.

Srećom, inflacija ne pogađa direktno zdravlje čovečanstva, ali veći deo stanovništava će stvarno imati egzistencijalne probleme, a to stvara opšteprisutni stres. Inflaciju oseća cela planeta, isto tako kako je osećala nedaće sa kovidom. Aktuelna inflacija je prevashodno nastala sa vanredno velikom emisijom novca u SAD i evrozoni. Inflacija se onda prelila po celom svetu, isto tako kako bi se i neka velika poplava prelila na susedne zemlje, ne pitajući za granice.

Ne postoje ekonomski nezavisne države

Razumljivo je da gde god su na planeti u upotrebi ove dve valute i da svuda gde se troše neke robe kojih ima globalno mora doći do uravnoteženja cena, pre ili kasnije. Dakle, ako je kilogram neke žitarice u evrozoni bio naprimer dva evra, a sada je tri evra, razumnljivo je da će komšijske države (koje nisu u evrozoni) prodavati tu žitaricu u državama gde je cena viša, a onda će i ona niža cena neminovnio skočiti, zbog potražnje robe na tih tri evra. Zbog toga je svakom ko imalo poznaje ekonomiju jasno da u današnjem vremenu ne postoje ekonomski nezavisne države i da je svaki najudaljeniji kutak sveta ipak samo delić “globalnog sela”.

Vrlo je nezgodno kada običan čovek vidi svoj teško zarađeni novac kako se jednostavno “topi“ kao sladoled na suncu a da praktično ništa ne može da učini. Ipak, umerena inflacija je u savremenom svetu neizbežna stvar, a može se reći da je čak i potreba. Ona je korisna zbog toga što bi obračun i izražavanje cena savremenih (naročito jevtinijih) proizvoda bilo nemoguće da je naprimer dolar zadržao svoju vrednost iz 1916. godine. Sa tim dolarom danas bi bilo moguće kupiti ogromnu količinu robe, pa bi naprimer cenu jedne olovke bilo nemoguće izraziti.

Dodatna emisija novca ima takođe važnu funkciju kod ubrzanja ciklusa potrošnje i ponovne proizvodnje, novih roba i dobara. Samim tim će se periodične ekonomske krize lakše prebroditi. Ovi ciklusi se ponavljaju redovno od početka 20. veka i ponavljaće se još dugo. Građane često zanima kolika je godišnja inflacija u čvrstim valutama. Zvanične statistike nam daju brojeve koji ne moraju uvek biti tačni, ali nam ipak dosta govore. Ima puno načina za izračunavanje ovog broja, ali činjenice govore da je porast cena unazad 100 godina neuporedivio veći nego što bi trebalo da bude po zvaničnoj inflaciji.

Inflacija je vrsta perfidnog poreza

Zarada na novcu je stari recept još od davnih dana, pa i kada je novac još bio pretežno u fizičkom obliku. Čak se Dante Aligijeri u svom delu Božanstvena komedija osvrnuo na tadašnjeg srpskog kralja, aludirajući na njegove “manipulacije“ sa težinom srpskog novca, a koji je u to vreme bio u opticaju u Veneciji.

Dakle, inflacija je, takođe, vrsta perfidnog poreza, koja se uzima od svih onih koji u tom trenutku poseduju određenu valutu. Ali, ovakav porez niko ne spominje u državnim budžetima na kraju godine. To najviše pogađa obične ljude, koji žive isključivo od svog rada. Savremeni čovek naivno misli da će se neprestanim tehnološkim i ekonomskim razvojem živeti samo bolje i bolje, međutim, ovakav napredak ima svoj maksimun funkcije i tada dolazi do padova.

Dolar je, kao najjača i najprisutnija čvrsta valuta, posebno zanimljiv za analizu. On je, takođe, najvažnija valuta u međunarodnoj trgovini i u međunarodnom zaduživanju. Godinama unazad njegov rast je bio relativno stabilan. U nedavno prošloj Kovid krizi ta emisija je bila nekoliko puta veća nego uobičajeno. Kažem nekoliko puta, jer je sigurno tačan procenat teško izbaciti, ali kada prođe još malo vremena biće daleko lakše reći šta se sve stvarno događalo ovih dana. Jedna od mnogih pretpostavki kaže da je emitovano oko 16.000 milijardi dolara i evra za vreme ove krize.

Skuplji dizel kao elementarna nepogoda

Zvanične izjave američkog FED-a nam ne mogu dati precizne brojke oko ove povećane emisije novca. Da je situacija ostala po starom receptu, povećanje cena za dve godine bi bilo neuporedivo manje, a mi se sada susrećemo sa povećanjima nekih proizvoda od 20 odsto, pa i do 100 odsto, u odnosu na period pre krize (pogotovo u prehrambenoj industriji). Neki proizvodi su poskupeli čak nekoliko puta, pa je tako dizel gorivo u Americi poskupelo sa 2 na 6 dolara za dve godine. Ovo je za Amerikance ravno elementarnoj nepogodi.

Treba napomenuti da se, pored emisije novca koju vrši američki FED, povećanje inflacije događa i usled delovanja poslovnih banaka u Americi i u svetu. Kada poslovne banke odobravaju kredite, onda to utiče na povećanje kupovne moći i kasnije se ti krediti ponašaju baš kao i novac. Američka ministarka za finansije Dženet Jelen izjavila je da se inflacija otrgla kontroli. Kada ovo kaže osoba iz Amerike i sa ovakvog položaja, onda sa sigurnošću možemo reći da je ovo do sada rekord od 1982. godine.

Ovo se sve isto događa i u evrozoni. Građani su šokirani pojedinim poskupljenjima u Nemačkoj. Trenutno je u Nemačkoj zavladala prava panika, pa su mediji puni “pametnih“ saveta kako pobediti krizu. Ministri su maštoviti, pa savetuju građanima kako da kuvaju efikasnije i da koriste poklopac na loncu, pa čak i da se tuširaju hladnom vodom. To će im sigurno “rešiti problem“.

Problemi se i dalje rješavaju "preko koljena"

“Mali“ čovek ima svoje limite u rešavanju materijalnog položaja, baš kao i male države, koje sa kursevima svojih valuta moraju da prate zbivanja na svetskom tržištu i da čak prate direktive velikih finansijskih institucija, koje često ne pomažu, nego odmažu. Ja bih rekao da čovečanstvo nije uopšte mnogo napredovalo u rešavanju krucijalnih problema. Problemi se i dalje rešavaju “preko kolena“, pa se obični ljudi moraju boriti za svoja prava na raznim protestima.

Koliko su čelni ljudi na važnim položajima kruti govori i činjenica da se danas, pored ovolikog tehnološkog razvoja, pravni problemi među državama i dalje rešavaju ratom. Matematički gledano, materijalnih dobara, hrane i zemlje ima za sve i više nego što je potrebno, ali neke druge stvari evidentno manjkaju.

(balkans.aljazeera.net)

( Goran Stanković )