Koja je tajna: Zašto sve više ljudi doživi stotu godinu života

Rođaci Žosefe Marije da Konseisao znali su da nešto nije u redu kada je ranije ove godine prestala da traži dnevnu dozu nikotina.

To se dogodilo neposredno pošto je penzionisana brazilska radnica na farmi proslavila, kako njena porodica kaže, 120. rođendan.

„Moja majka je pušila ceo život", kaže Sisera, jedno od četvoro Žosefine preživele dece. Žosefa je prvobitno imala 22.

„Kako je starila, pokušavali smo da je nateramo da prestane, ali mama je uvek pretila da će sama nabaviti cigarete."

• Ljubav koja traje - proslavili 81. godišnjicu braka
• Nikad nije kasno za tehnologiju: Ima 104 godine i traži društvo na Jutjubu
• „Umerenost i što manje sekiracije - recept za dugovečnost"

Rođaci sada kažu da Žosefa deluje mnogo manje energično nego prethodnih godina kada je stekla slavu u rodnoj zemlji nakon što ju je lokalna TV ekipa otkrila kao „najstariju ženu na svetu".

Žosefina lična karta pokazuje da je rođena 7. februara 1902.

Nažalost, njena nastojanja da joj status prizna Ginisova knjiga rekorda nisu bila uspešna.

Titula trenutno pripada novoj najstarijoj živoj osobi, Lusil Rendon, Francuskinji i monahinji poznatoj kao sestra Andre, staroj 118 godina.

Među muškarcima, rekorder je Venecuelanac Huan Visente Mora sa 113 godina.

Ali pozicija sestre Andre je daleko od sigurne: poslednjih decenija, broj ljudi koji su postali stogodišnjaci je porastao.

Uskoro više od milion stogodišnjaka

Odeljenje za stanovništvo UN-a procenjuje da je 2021. u svetu živelo više od 621.000 ljudi starosti od najmanje 100 godina.

Očekuje se da će taj broj premašiti milion do kraja ove decenije.

Godine 1990. samo 92.000 ljudi je dostiglo takav jubilej, što ni tada nije bio mali podvig.

Ljudi su prešli dug put u pogledu očekivanog životnog veka zahvaljujući napretku u nizu oblasti koje su nam dale bolje lekove, hranu i uslove života u poređenju sa našim precima.

Prosečna osoba rođena 1960, najranije godine kada su UN počele da čuvaju globalne podatke, mogla bi da očekuje da će živeti oko 52 godine.

Ipak, doživeti stotu nije mali podvig: ljudi koji su dostigli tu starost bili su samo 0,008 odsto svetskog stanovništva 2021, prema podacima UN.

Od većine nas širom sveta trenutno se ne očekuje da će uživati u platinastom rođendanu (75 godina), pošto je globalni prosečan životni vek 73 godine.

Međutim, slika se dosta menja od zemlje do zemlje.

Prosečna osoba u Japanu, na primer, živi 85 godina, dok se za nekoga u Centralnoafričkoj Republici očekuje da živi samo 54 godine.

Takođe, većina ljudi u starosti će verovatno imati hronične bolesti.

„Duži život nije sinonim za dobar život", kaže Dženet Lord, profesorka ćelijske biologije na Univerzitetu u Birmingemu, u Velikoj Britaniji.

Profesorka Lord objašnjava da muškarci u proseku provode poslednjih 16 godina suočavajući se sa stanjima u rasponu od dijabetesa do demencije - za žene je ta cifra 19 godina.

Koja je tajna „superstogodišnjaka"?

Doživeti stotu je još teže.

U Sjedinjenim Državama, dugoročna studija Bostonskog univerziteta procenjuje da samo 1 od 5 miliona Amerikanaca dostiže fazu „superstogodišnjaka" - doživi najmanje 110 godina.

Ali dok su istraživači izbrojali oko 60 do 70 ljudi u toj grupi 2010, do 2017. broj se povećao na 150.

„Superstogodišnjaci" prirodno privlače veliku pažnju naučnika koji proučavaju starenje ljudi.

„Ti ljudi prkose onome što se dešava većini ljudi u starosti. A mi još nismo sasvim sigurni zašto", dodaje profesorka Lord.

Pored dugovečnosti, superstogodišnjaci se ističu po tome što su relativno dobrog zdravlja za njihove godine.

Žosefa Marija, na primer, ne treba redovno da uzima lekove i još jede crveno meso i slatkiše, navodi njena porodica.

Naravno, njena sećanja su nejasna, a vid joj se pogoršao, ali Sisera priznaje da je ponekad i dalje zbuni mamino stanje.

„Ne može više da hoda kao nekada i moramo da je nosimo i menjamo pelene kao bebi. Ali i dalje se čudim što je mama toliko dugo živela za nekoga ko je pušio od detinjstva i neko ko je decenijama teško radio", kaže sedamdesetšestogodišnjakinja.

Primeri zdravog života? Razmislite ponovo

Ono što još više zbunjuje stručnjake za starost je upravo to što neki ljudi koji dostignu 100 i više godina nisu svetionici dobre zdravstvene prakse.

Žosefa Marija, kao što je ranije pomenuto, pušila je veći deo života i odrasla je u siromaštvu, u socijalno ugroženom severoistočnom regionu Brazila.

Još upečatljivije je da je studija iz 2011, objavljena u časopisu Američkog gerijatrijskog društva, koja se usmerila na više od 400 američkih Jevreja starijih od 95 godina, otkrila obilje loših navika.

Skoro 60 odsto ispitanika bili su teški pušači, polovina njih je bila gojazna veći deo života, a samo 3 odsto su bili vegetarijanci, među ostalim upadljivim činjenicama, mnogi čak nisu ni umereno vežbali.

„Prva stvar koju treba da kažemo ljudima koji žele da žive tako dugo je da ne slušaju savete o načinu života od stogodišnjaka ili superstogodišnjaka", kaže Ričard Farager, profesor biogerontologije na Univerzitetu u Brajtonu, Velika Britanija, i vodeći stručnjak za proučavanje starenja.

„Postoji nešto urođeno izuzetno u vezi sa njima. Zato što rade upravo ono što je suprotno onome što znamo, što može pomoći nekome da živi duže", dodaje Farager.

Genetski štit?

Naučnici sumnjaju da genetika igra ogromnu ulogu u ovoj dugovečnosti.

Čini se da stogodišnjaci (i superstogodišnjaci) mogu da se zaštite od trošenja koje tokom vremena pogađa mlađe.

Takođe se čini da su u stanju da pronađu kompenzaciju, čak i za nezdrave navike koje većinu nas šalju u preranu smrt.

Stručnjaci poput Lordove i Faragera rade na identifikaciji takvih sumnjivih prednosti, koje nisu tako očigledne kao što bi se moglo misliti.

Druga studija sa jevrejskim stogodišnjacima, ovoga puta objavljena 2020, pokazala je da ispitanici imaju isto toliko loših genetskih varijanti - onih koje mogu izazvati bolesti kasnog života - kao i opšta populacija.

Sve veći broj ljudi koji dostiže 100 godina takođe je naveo naučnike da se zapitaju da li će granice ljudske dugovečnosti takođe biti proširene.

Najstarija osoba ikada dokumentovana

Do danas, najstarija osoba bila je Žan Kalme iz Francuske, koja je umrla 1997. u 122. i zvanično je jedina osoba koja je doživela 120 godina.

Ali istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu, u SAD, tvrde da će ekstremna dugovečnost dostići nove rekorde u ovom veku - i verovatno rezultirati slučajevima da ljudi duvaju 125 ili čak 130 svećica na rođendanskim tortama.

„Verujemo da je gotovo sigurno da će neko oboriti trenutni starosni rekord do 2100. godine i da je sasvim moguće da bi neko mogao da doživi 126, 128 ili čak 130 godina", tvrdi Majkl Pirs, statističar i koautor studije.

Pirs i profesor Adrijan Rafteri su koristili Međunarodnu bazu podataka o dugovečnosti da simuliraju granice dugovečnosti za naredne decenije.

Zaključili su da postoji skoro 100 odsto verovatnoće da će rekord Žan Kalme biti oboren i 68 odsto verovatnoće da će neko proslaviti 127. rođendan.

Razumevanje igre starenja

Međutim, postoji mnogo pitanja na koja nauka tek treba da odgovori da bi u potpunosti shvatila igru starenja.

Stručnjaci poput doktora Ričarda Sijaoa, direktora istraživanja starenja na Kraljevskom koledžu u Londonu, veruju da je ovo razumevanje ključno za rešavanje pitanja kvaliteta života sa sve starijom globalnom populacijom - UN procenjuju da svet već naseljava više ljudi starijih od 65 godina nego dece mlađe od pet.

„Ovde najveće pitanje nije da razgovaramo o tome koliko dugo možemo da živimo, već o tome kako da odložimo početak opadanja vezanog za starenje i da ostanemo zdravi duže nego sada", ističe Sijao.

„Na ovaj način, ako imamo dovoljno sreće da dostignemo starost, možemo da uživamo u tim godinama umesto da patimo."

Organizacije kao što je HelpAge International, mreža nevladinih organizacija koja pruža podršku starijim ljudima širom sveta, ističu da je ova filozofija ključna za pomoć u rešavanju starenja stanovništva kao mogućnosti, a ne tereta za sisteme zdravlja i socijalne zaštite.

„Ovaj fatalistički pogled koji govori o starenju kao problemu promašuje poentu", tvrdi Eduardo Klin, portparol Helpejdža.

„Stariji ljudi dobrog zdravlja nude ogroman potencijal za društva na više načina, uključujući i ekonomski."

U međuvremenu, razmislite o kraljici Elizabeti: britanska monarhinja, i sama je skoro stogodišnjakinja (96).

Obim posla joj se povećao jer je u Ujedinjenom Kraljevstvu uobičajeno da ljudi koji napune 100 godina dobiju pismo od vladarke.

Broj stogodišnjaka u Velikoj Britaniji dostigao je rekordan nivo 2020. godine i izgleda da će se trend samo nastaviti.

* Uz dodatno izveštavanje Hosue Seiksasa.

---

Pogledajte video

---

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

( BBC Serbian Svi članovi )