Kako radi najveća termoelektrana na Balkanu?
Termoelektrana "Nikola Tesla" izrađena je kao prvo od tri velika energetska postrojenja koja su, kroz drugu polovinu 20. vijeka, podupirala jugoslovensku industriju - 1972. struju je počela da proizvodi hidroelektrana "Đerdap" na istoku Srbije, a 1983. i nuklearna elektrana "Krško" u Sloveniji
Crveno-beli fabrički dimnjaci nadvijaju se nad Obrenovcem, beogradskom opštinom u kojoj se nalazi žila kucavica elektroenergetskog sistema Srbije - termoelektrana „Nikola Tesla" (TENT), najveća u Jugoistočnoj Evropi.
Delove gigantskog sistema od četiri termoelektrane spaja 114 kilometara duga železnica, a oko 600 vozova iz rudnika u Kolubari svakodnevno doprema tone uglja, koje TENT guta u plamenu, proizvodeći struju za hiljade građana Srbije.
Mapa pruga i železničkih stanica svetli na velikom ekranu u kancelariji 53-godišnjeg Dragoslava Ljubičića, otpravnika vozova.
„Prekrećem skretnice, usmeravam vozove, raspoređujem ih na utovar i istovar, i tako već skoro trideset godina.
„Mnogo je to istorije", kaže za BBC na srpskom Ljubičić, koji od 1993. godine u radi u Termoelektrani Nikola Tesla A (TENT A), najstarijoj u sistemu TENT-a.
- Goša i ono što je od nje ostalo
- EI Niš: Šta je ostalo od nekadašnjeg giganta elektronske industrije
- Može li u Srbiji socijalni program da reši probleme u firmi
Zbog energetske krize izazvane ratom u Ukrajini, čitava Evropa iščekuje zimu u neizvesnosti da li će doći do nestašice energenata, pošto je Rusija već redukovala isporuke gasa i postoji zabrinutost da bi mogla da ih obustavi.
U Srbiji, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović najavljuje zimu koja „neće biti nimalo laka" i poskupljenja struje.
„Postoje uslovi da proizvodnja struje u Srbiji bude na istom nivou na kojem je bila prošle godine, ali biće potrebe za uvozom određene količine energije, koja će biti veoma skupa", kaže Željko Marković, stručnjak za energetiku u Dijlojt Srbija (Deloitte Serbia), za BBC na srpskom.
Termoelektrane u Srbiji proizvode oko 40 odsto energije, podaci su Elektromreža Srbije.
Oko 56 odsto energije nastaje u hidroelektranama, dok elektrane na gas i vetar stvaraju oko četiri odsto energije.
Ministarstvo rudarstva i energetike i Elektroprivreda Srbije (EPS) nisu odgovorili na upit novinara BBC na srpskom o pripremama za predstojeću zimu u TENT-u.
Više od pola veka - od prvog kilovat-sata do proizvodnih rekorda
Prvi blok termoelektrane „Nikola Tesla", poznatiji pod nazivom TENT-a, pušten je u rad marta 1970. godine, u socijalističkoj Jugoslaviji, navodi se na sajtu Elektroprivrede Srbije (EPS).
U Obrenovcu, na desnoj obali Save, otvorena je kao najveća termoelektrana na Balkanu i ujedno najveći pojedinačni proizvođač električne energije u Srbiji.
Drugi blok - TENT B, otvoren je samo šest meseci kasnije.
„Smatram da smo uspeli da postignemo zavidan rok, kakav se ostvaruje u najrazvijenijim zemljama sveta", rekao je pre više od pola veka Bogoljub Urošević Crni, prvi direktor TENT-a.
TENT je izrađen kao prvo od tri velika energetska postrojenja koja su, kroz drugu polovinu 20. veka, podupirala jugoslovensku industriju - 1972. struju je počela da proizvodi hidroelektrana „Đerdap" na istoku Srbije, a 1983. i nuklearna elektrana „Krško" u Sloveniji.
Kroz godine su izgrađeni novi blokovi, a TENT danas predstavlja sistem od četiri termoelektrane, sa ukupno 14 blokova snage 3.5 megavata, koje povezuje železnica.
Uz postrojenja u Obrenovcu, TENT čine manje elektrane TE „Kolubara" u Velikim Crljenima i TE „Morava" u Svilajncu, dok se gorivo za sve četiri doprema sa površinskih kopova Kolubare.
Ovaj gigant proizvodi više od polovine struje koja se koristi u Srbiji.
Pre desetak godina, postavljeni su današnji proizvodni rekordi - TENT je najveću godišnju proizvodnju ostvario 2011. godine, kada je proizvedeno 20 milijardi i 206 miliona kilovat-sati, navodi se na sajtu EPS-a.
Sa kolubarskih površinskih kopova u obrenovačku termoelektranu godišnje se preveze između 35 i 40 miliona tona lignita.
Šta je lignit?
Lignit je ugalj niske energetske vrednosti, a uglavnom ga koriste zemlje koje ga proizvode, kao što je Srbija.
Niskog je kvaliteta, jer oko 50 odsto čine vlaga i pepeo, a sagoreva se u specijalnim pećima termoelektrana.
Izvor: BBC
Otvaranje TENT-a ostavilo je dubok pečat na Obrenovcu, opštini u kojoj danas žive 72.000 stanovnika, a koja je početkom sedamdesetih imala tek 50.000.
Ipak, po proseku plata, Obrenovac je i dalje u sredini lestvice među beogradskim opštinama,.
U avgustu prošle godine, prosečna plata iznosila 63.000 dinara - skoro duplo manje nego na Vračaru, opštini sa najvećim prosekom plata u Beogradu.
TENT je u Obrenovcu izgradio sportski centar, a u sklopu njega i bazene.
Kao i u mnogim preduzećima u Jugoslaviji, radnici TENT-a su imali svoje sportske klubove.
„Bilo ih je nekoliko, ali je vremenom najpopularnija postala odbojka. jer su tu i rezultati bili najbolji", kaže Ljubičić.
Jedan od najboljih rezultata u istoriji odbojkaškog kluba elektrane ostvaren je 2020, kada su se odbojkašice plasirale na Kup CEV-a, drugo najveće odbojkaško takmičenje u Evropi.
Devedesete
Ljubičić se u TENT-u A zaposlio davne 1993.
„Primljen sam u državno preduzeće, iako sam bio aktivni učesnik protesta protiv režima Slobodana Miloševića", kaže.
Prvi masovni protesti opozicije i nezadovoljnih građana održani su 9. marta 1991, a u naletima su trajali sve do rušenja Miloševićevog režima 5. oktobra 200. godine.
- Deveti mart 1991. godine - juriš na „Bastilju" i krv na ulicama Beograda
- Peti oktobar 2000. godine: Šta se dešavalo van Beograda
Ljubičić je tako postao jedan od 12 otpravnika vozova ili „12 apostola", kako su ih kolege nazivale u šali.
„Danas nas je 11 - jedan kolega je ostao bez posla prilikom sistematizacije radnih mesta", dodaje jetko.
Devedesete godine prošlog veka - vreme rata u bivšoj Jugoslaviji i nestašica zbog međunarodnih sankcija, Ljubičić pamti po nemaštini u fabrici, ali i snalažljivosti rukovodilaca.
„U menzi takoreći niste imali šta da pojedete, svakog dana je bio pasulj.
„Zbog sankcija nije mogla da se uveze zaštitna oprema za radnike ni da se rade remonti, ali su rukovodioci bili snalažljivi i sistem se uprkos tome nije raspao", kaže.
Kožni mantil i vatrena kugla na nebu
NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. za Ljubičića je ostalo upamćeno po tome što nije smeo da napušta radno mesto ni kada se oglase sirene za vazdušnu opasnost, jer je radio u proizvodnji.
„Ljudi koji su radili u kancelarijama su se spuštali u skloništa, ali mi ne", priseća se.
Posebno pamti i jednu noćnu smenu, kada je železnicom na kojoj radi transportovana fluorovodonična kiselina iz namenske industrije Prva iskra u naselju Barič, koje se nalazi između Beograda i Obrenovca.
Zbog zabrinutosti da bi usled bombardovanja moglo da dođe do opasnih eksplozija, odlučeno je da se kiselina izmesti iz kruga namenske industrije.
„Ta noć je bila kao u filmu - dolazim na posao, a dočekuje me kožni mantil [obaveštajac] i daje mi kovertu, a unutra državna tajna - prevozni put za cisterne sa kiselinom", priča Ljubičić.
Seća se i da je iz kancelarije slušao „glasno" bombardovanja dalekovoda i „sitne eksplozije grafitnih bombi" koje su padale na TENT.
Kaže da je u noćnoj smeni je bio i 27. marta 1999, kada je kod Buđanovaca oboren NATO avion F-117, koji je zbog tehnologije koja mu je omogućavala da neopaženo prođe vojne radare, u Srbiji dobio nadimak „Nevidljivi".
„Prvo u hodniku čujem topot, kolega trči i viče Evo gađaju!
„Izlazim na prozor i vidim ogromnu vatrenu kuglu, činilo se da ide ka nama", kaže Ljubičić.
Još jedan međaš u proteklih trideset godina, za Ljubičića su i protesti uoči 5. oktobra 2000.
Dobro pamti dan kada je TENT stao, zato što su se, među privrednicima koji su stupili u štrajk, našli i radnici rudnika u Kolubari.
Rudari su proglasili generalni štrajk i potpunu obustavu rada, postavši jedan od simbola petooktobarskih promena.
„Nekoliko nas je otišlo na TENT u pokušaju da i mi proglasimo štrajk, ali smo svejedno već stajali", kaže Ljubičić.
Sa novom, demokratskom vlašću na početku dvehiljaditih, usledila je i modernizacija TENT-a.
Železničar. koji je rođeni Užičanin, kaže da se zahvaljujući tome zagađenje „primetno smanjilo".
Kako tvrdi, „prvi beli sneg" u Obrenovcu video je tek 2004, posle više od 10 godina života u ovom mestu.
Smene i kadrovske promene
Od početka 2022, u EPS-u se dešavaju velike kadrovske promene - nakon skoro 10 godina na poziciji v.d. direktora, Milorad Grčić je podneo ostavku.
Grčić, u čijoj se zvaničnoj biografiji navodi da je diplomirani ekonomista, rukovodio je EPS-om od 2012, kada je je na vlast u Srbiji došla Srpska napredna stranka.
Ostavka je usledila mesec dana nakon havarije u TENT-u, koja je decembra 2021. godine bez struje ostavila više od 100.000 građana, izbacivši 260 trafo-stanica iz pogona.
Tada je rad pojedinih blokova u Termoelektrani „Nikola Tesla" A privremeno je zaustavljen zbog problema u dopremanju uglja, pa su se radijatori u mnogim domovima postepeno ohladili.
„Na moju veliku sreću, nisam bio u smeni kada se to dogodilo", kaže Dragoljub Ljubičić, podsećajući da je rukovodstvo EPS-a optužilo zaposlene u TENT-u za sabotažu.
Jovanka Atanacković, državna sekretarka Ministarstva rudarstva, ocenila je u gostovanju za televiziju Insajder da „odgovornost nije na rudarima, već na rukovodstvu EPS-a" i da „nema sabotaže, već nerada".
Pokrenuta je istraga o uzrocima havarije u koju su uključeni BIA i unutrašnja kontrola EPS-a, ali zaključci do danas nisu saopšteni.
Iz Ministarstva rudarstva, EPS-a i BIA nisu odgovorili na upit BBC novinara o toku i rezultatima istrage.
- Zašto je stala najveća termoelektrana u Srbiji
- Japan neće nuklearnu energiju - naučnici imaju novo rešenje
Prema ocenama stručnjaka, havariji je doprineo loš kvalitet uglja.
„Loš kvalitet uglja sigurno je jedan od razloga, pogotovo po ovakvom [zimskom] vremenu, kada se sve raskvasi", rekao je tada Željko Đurišić, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, u izjavi za BBC na srpskom.
Ljubičić se sa zadovoljstvom priseća uvećanja plate, koje kaže da je devedesetih dobio kao novopečeni radnik, kada je doneo odluku da zaustavi slanje praznih vozova za Kolubaru zato što je u TENT dopremano blato.
„Blato je oduvek problem - Kolubara ne zna šta će sa njim, pa uvek pokušava da provuče pomalo u vagone.
„Tada je neki direktor čuo za to, pa me je nagradio, ali otpravnici vozova danas nemaju pravo na tu vrstu operativnog delovanja", smatra.
Kako bi podmirila potrebe za energijom, Srbija je uvozila struju iz okruženja, a šteta po državni budžet Srbije merila se u miliona evra, pisao je tada RTS.
Ministarka Mihajlović je za kvar okrivila rukovodstvo EPS-a.
Nekoliko sati posle njene izjave, Grčić je smenio četvoricu rukovodilaca „zbog propusta u radu", da bi posle mesec dana i sam podneo ostavku na poziciju na kojoj je bio od 2012. godine.
EPS je dobio novo rukovodstvo, na čijem je čelu v.d. direktora Miroslav Tomašević, po struci inženjer elektrotehnike.
Zbog smanjene proizvodnje uglja u Kolubari, Vlada Srbije je početkom jula ove godine odobrila EPS-u da do 2023. uveze četiri miliona tona ovog energenta.
Na upit BBC novinara za posetu TENT-u, iz EPS-a je u pisanom odgovoru navedeno da „zbog remontnih radova" nisu u mogućnosti da je organizuju.
EPS nije odgovorio na pitanja BBC-ja o pripremljenosti najveće elektrane u Srbiji za predstojeću zimu.
Očekivanja za predstojeću zimu
Srbija zimi ima manjkove, a leti viškove energije, kaže Željko Marković.
„U zbiru, tokom godine se u Srbiji proizvede onoliko energije koliko se i potroši, ali u zimskim mesecima postoji potreba za uvozom", dodaje.
Ocenjuje da postoje uslovi da proizvodnja struje bude na istom nivou kao i prethodnih godina, ali ističe da to svejedno znači uvoz određene količine energije.
Država je elektroprenosnom mrežom dobro povezana sa okolnim državama, ocenjuje stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor.
„To znači da Srbija u svakom trenutku može da uveze dovoljne količine električne energije", objašnjava.
Marković i Kapor se slažu da će uvoz struje će biti „značajno skuplji" zbog krize na tržištu energenata.
„U Evropi, buduća isporuka struje se već prodaje za 400 evra po megavat satu, pa će za nedostajuće količine biti potrebno dosta novca", navodi Marković.
Kako smatra, još jedna moguća mera su redukcije struje.
„Ali to je uvek krajnja mera i pribegava joj se ukoliko nema novca", dodaje.
Kapor kaže da će država morati da obezbedi novac za uvoz struje, na uštrb drugih stavki u državnom budžetu.
„Sigurno nećemo ložiti parket da bi se grejali, ali propatiće zdravstvo, obrazovanje i pravosuđe", dodaje.
Kapor predviđa da bi, pored pojedinih stavki u budžetu, mogao da trpi i kvalitet vazduha.
Kako objašnjava, elektrane će koristiti „više mazuta za obogaćivanje da bi nadomestile udeo drugih energenata".
U zimskom periodu, Srbija je proteklih godina često bila u vrhu zemalja sveta po zagađenosti vazduha.
Kapor podseća da Srbija, kao članica Energetske zajednice sa sedištem u Beču, u slučaju nestašice može da uveze potrebne količine energenata koristeći evropsku infrastrukturu.
Kako ocenjuje, situacija je „najnestabilnija kada je u pitanju prirodni gas", jer je Srbija zavisna isključivo od uvoza iz Ruske Federacije.
„Zbog toga je neophodno raditi kako na diverzifikaciji snabdevanja, tako i na povećanju energetske efikasnosti", kaže.
Energetski gubici su u Srbiji triput veći od evropskog proseka.
Prema podacima Svetske banke, Srbija izgubi oko 15 odsto energije prilikom transporta, dok je na evropskom nivou taj procenat 5,5 odsto.
Zelenski: 'Ruski gas se plaća krvavim novcem'
Kakva je budućnost proizvodnje struje u Srbiji
Prema Strategiji razvoja Srbije do 2025, planira se povećanje korišćenja energije iz obnovljivih izvora na 27 odsto, ali i otvaranje novih površinskih kopova za ugalj.
Cilj od 27 odsto zelene energije bio je postavljen još Nacionalnim akcionim planom za korišćenje obnovljivih izvora energije, sa rokom do 2020, ali je taj rok u međuvremenu pomeren za još pet godina.
Decembra 2021, ministarka Mihajlović je za RTS ocenila da su „pod hitno potrebna veća ulaganja u svim oblastima energetike".
„Pričamo o distributivnom sistemu koji očito prethodni dugi niz godina nije dovoljno dobro održavan", dodala je.
- Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji i da li se isplati
- Vetar kao energetska revolucija koju treba pažljivo voditi
Željko Marković podseća da u javnom dostupu „nema pisanog plana" o ulaganjima u okviru EPS-a, ali je najavljena izgradnja nekoliko objekata za proizvodnju struje.
Među njima su reverzibilna hidroelektrana elektrana na reci Bistrici i vetropark kod Kostolca.
Nakon velikih popolava 2014, koje su posebno pogodile Obrenovac i Kostolac, oštetivši blokove u termoelektranama, EPS i kineska kompanija CMEC revitalizvali su oba bloka u TE „Kostolac B" i ugovorili izgradnju trećeg bloka - B3, snage 350 MW.
Očekuje se da izgradnja bude završena krajem 2022. ili početkom 2023. godine, preneo je Tanjug.
Marković podseća da je za 2023. predviđeno gašenje termoelektrana „Morava" i „Kolubara A".
„Na mestima gde se odlaže pepeo iz ovih termoelektrana, planira se izgradnja solarnih postrojenja", dodaje.
Kako bi olakšala prelaz na obnovljive izvore energije, Srbija učestvuje u regionalnom projektu izgradnje Transbalkanskog koridora.
Koridor treba da proširi mrežu dalekovoda i omogući bolje povezivanje EU-članica Rumunije i Bugarske sa zemljama Zapadnog Balkana.
Samo u prvoj fazi, koja je u toku, planira se izgradnja dalekovoda na potezu od 350 kilometara, a ukupna vrednost investicije je 157 miliona evra.
Pogledajte video o svetskoj energetskoj krizi
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Svi članovi )