Skupština ne kontroliše na pravi način izvršnu vlast

Skupština ne ispunjava na pravi način svoju obavezu kontrole izvršne vlasti, a zaključci odbora sa kontrolnih saslušanja opšteg su karaktera, ostaju mrtvo slovo na papiru i niko ne prati šta se sa njima dešava.

To su u podkastu agencije MINA ocijenili građanski aktivista Vuk Maraš i istraživač javnih politika u Institutu alternativa Marko Sošić.

Maraš je rekao da se, kvantitativno, rad Skupštine unaprjeđuje iz godine u godinu, ali ukazao da je bilo perioda kada su pojedini poslanici bojkotovali parlament.

“Gledajući brojčano, postoji pozitivan trend. Međutim ukoliko gledamo u kvalitativnom smislu, rekao bih da parlament ne koristi ni deset do 15 odsto svojh stvarnih kontrolnih mehanizama”, ocijenio je Maraš.

On smatra da u Crnoj Gori nema političke volje da parlament bude ono što bi trebalo, posebna grana vlasti, kako je uređeno Ustavom.

“I kada ima političke volje onda shvatimo da nemamo mehanizme koji bi mogli da omoguće da se parlament nađe na toj poziciji koja mu formalno pravno pripada”, rekao je Maraš.

On je kazao da se sa svim zaposlenima, Skupština ne može upoređivati sa Vladom, ali da ti ljudi, da bi mogli da analitički pristupaju stvarima, analiziraju promjene, utiču na politike, moraju da imaju stručnu podršku.

“Problem je kada njima date zaposlene, oni zapošljavaju iz partije i to im služi kao mogućnost da se partijskom aktivisti da zaposlenje i plata”, istakao je Maraš.

On je rekao da, kada bi morao da bira između toga da ima hiperprodukciju kontrolnih mehanizama ili da ih nema, uvijek bi izabrao hiperprodukciju.

“U jednom trenutku će morati da shvate da sav politički cirkus, u smislu zakazivanja kontrolnih saslušanja odmah po nekom događaju, piti vodu do jednog trenutka, pa će ih građani pitati što se počelo dešavati”, kazao je Maraš.

On je rekao da je prilikom pisanja Ustava parlament postavljen kao manje bitan, ukazujući na činjenicu da poslanici biraju vladu ali da ne mogu da pokrenu postupak razrješenja ministara, već da to može samo premijer.

“Na primjeru bivšeg premijera Zdravka Krivokapića vidjelo se koliko je to pogrešno. U tom slučaju, Skupština je morala da smijeni njegovu Vladu i da pošalje jasnu poruku šefu izvršne vlasti, da ukoliko ne prati odluke parlamenta neće biti šef izvršne vlasti”, naveo je Maraš.

On smatra da je problem što odluke skupštinskih odbora ostaju mrtvo slovo na papiru i što ih sami odbori ne prate.

“Ako se svi u jednom odboru dogovore da jednu stvar neka institucija treba da napravi, elementarno je korektno pitati je li to urađeno i, ako nije, tražiti odgovornost od čelnika te institucije. Nažalost, hrabrosti za to nema”, kazao je Maraš.

On je rekao da se ne može reći da je kvalitet ljudi koji predstavljaju građane na istorijskom minimumu ali da jeste prilično nizak.

“Politika se kao profesija ogadila običnim građanima. Kad pogledate biografije tih ljudi, shvatate da dobar dio njih ne bi mogao da nađe osnovno zaposlenje u privatnom sektoru, a kamo li na nekoj menadžerskoj poziciji”, smatra Maraš.

On je ocijenio da zakonima o skupštini i vladi neće biti “ispravljene sve krive Drine”.

“Imamo Ustavni okvir, zakonom ne možemo da mijenjamo procedure koje su propisane. Zakonom možemo samo da razradimo ono što je Ustavom već propisano”, istakao je Maraš.

On je ocijenio da će, i nakon usvajanja ta dva zakona, ostati mnogi problemi ostati.

Maraš je rekao da nema elementarnog opravdanja da ne postoji neka vrsta kaznene politike za izvršnu vlast koja ne odgovara na pitanja poslanika u određenom vremenskom roku.

“To se može uraditi i Zakonom o vladi. A da se neko ne odazove, ne znam šta mu možete. Jer u konačnici, ministar neće da se odazove, postupak za razrješenje može da pokrene samo premijer. Dakle, moramo da mijenjamo Ustav, Skupština mu suštinski ne može ništa”, naveo je Maraš.

On je rekao da ne treba bježati od toga da se ministrima koji ne odgovore na pitanja poslanika uvede neka vrsta novčane kazne.

Maraš je kazao da bi poslanici dali vrlo mjerljiv doprinos pocesu evropskih politika, kada bi aktivnosti fokusirali na rješavanje ključnih problema u društvu.

“Ali to se ne dešava. Pošto su oni odlučili da se bave tehničko-administrativnim stvarima, to će da se završi na tome. Dakle, koristi za građane nula”, rekao je Maraš.

Istraživač javnih politika u Institutu alternativa Marko Sošić rekao je da je period od 2016. do 2020. bio apsolutni sumrak crnogorskog parlamentarizma.

“Taj saziv je pokazao da je moguće ići i unazad jer su u njemu zaboravljene ili napuštene prakse koje su teško stečene do 2015. godine, pogotovo u korišćenju kontrolnih mehanizama, detaljnosti sa kojom se razmatra zakon o budžetu, razmatranje raznoraznih izvještaja, čak i posjete institucijama”, ocijenio je Sošić.

On je period od avgusta 2020. godine do danas nazvao novim preporodom, dodajući da su svi akteri imali interes da kontrolišu rad. 42. Vlade.

“Mislim da se sada parlament opet probudio i sa nekim bojkotima koji su usporili rad, ima šansu da ostvari nove vrijednosti”, naveo je Sošić.

On je kazao da o sazivu od 2016. do 2020. neki poslanici bojkotovali rad Skupštine, ali i da oni “koji nijesu bojkotovali bolje da nijesu ni dolazili”.

“Oni su budžet usvajali za 20 minuta na plenumu, što nije dovoljno ni da se predstavi predlog, oni su zarađivali platu. Taj period je bio sumrak parlamentarizma ali mi treba da se zapitamo zašto je to tako i kako je moguće da se odjednom odustane od svih onih dobrih praksi”, rekao je Sošić.

Upitan da li je postojala politička volja za unapređenje rada Skupštine, Sošić je kazao da je političke volje bilo dovoljno, ali da ona je imala za posljedicu nesuštinsko korišćenje kontrolnih mehanizama.

“Imali smo inflaciju korišćenja kontrolnih mehanizama ali samo za dnevno-političke svrhe, ne u smislu korjenitih promjena”, ocijenuio je on.

Sošić je objasnio da stvari idu tako da se odmah nakon nekog događaja inicira kontrolno saslušanje i da posle toga ne dešava ništa.

“Niko ne preuzima odgovornost. Što imamo od toga? Imamo pažnju na neke političare koji su pokušali da kidnapuju taj događaj za sebe i na njemu ostvare određene političke poene”, ocijenio je Sošić.

Prema njegovim riječima, idealan scenario bi bio da kada se nešto desi, da poslanici koriste druge mehanizme koji im stoje na raspolaganju, traže informacije, postavljaju pitanja i da, kad sakupe dovoljno materijala, zakažu kontrolno saslušanje.

“Da na kontrolim saslušanjima imaju spremljena pitanja. Nakon toga da usvoje zaključke ili iniciraju neke promjene zakona ili suštinske reforme da bi se stanje promijenilo”, rekao je Sošić.

On je kazao i da su zaključci odbora toliko opšteg karaktera da ih je nemoguće pratiti i operacionalizovati u indikatore.

On smatra da je parlamentarna istraga krajnji, ultimativni kontrolni mehanizam.

“Prije nego što se krene u parlamentarnu istragu ipak bi trebalo iscrpiti neke od mehanizama, jer ako uđemo nepripremljeni u parlamentarnu istragu, čak i da se pokrene, to ne garantuje da ćemo doći do velikih rezultata”, kazao je Sošić.

On je dodao i da bi trebalo insistirati na gradaciji upotrebe kontrolnih mehanizama.

Sošić je ukazao da poslanici često raspravljaju o izvještajima Državne revizorske institucija, a da ih nijesu ni pročitali.

On je dodao da u tome treba da veću ulogu ima služba skupštine i da je ona sada dosta neiskorišćena.

“Poslanici imaju cijeli parlamentarni institut – istraživački centar koji im može dati bilo koju uporednu praksu u svim zemljama interparlamentarne unije. Imaju parlamentarnu budžetsku instituciju. Sa jedne strane, rastu kapaciteti u Skupštini ali poslanici ne koriste i nijesam siguran da li znaju da postoje”, kazao je Sošić.

On je rekao i da bi trebalo promijeniti procedure, odnosno da poslanici treba da znaju zašto nekog zovu, šta od njega traže.

Sošić je naveo da je Radna grupa za pripremu zakona o Skupštini formirana, a da u njoj nije imenovan niko osim poslanika.

On je ocijenio da se zakonima o Vladi i Skupštini neće ništa novo i kvalitativno promijeniti.

“Čak mislim da će se više promijeniti zakonom o Vladi nego o Skupštini jer je aktuelni Poslovnik parlamenta, kada bi se poštovao, doveden do dobrog nivoa, ustavnih granica”, kazao je Sošić.

On smatra da Zakon o Vladi ima mogućnosti da malo unaprijedi stanje u tehničkim stvarima oko transparentnosti, odnosa sa javnim preduzećima i skupštinom.

“Ali mi nemamo zakon o javnim preduzećima, preduzećima u većinskom vlasništvu države. To su desetine i desetine hiljada zaposlenih mimo zakonskog okvira”, istakao je Sošić.

On je naveo da to šta se dešava između Vlade i preduzeća kada se usvoji neka politika ili neki zaključak, Skupštinu nije interesovalo, da nijesu pokrenuti zakonski prilozi u vezi sa tim pitanjima.

“To je pitanje kojim bi skupština par ekselans trebalo da se bavi, prvo kroz konsultativna saslušanja pa onda i kroz zakon koji će sama napisati i regulisati to pitanje. Ali, političkim partijama najmanje odgovara da se nešto tu riješi”, rekao je Sošić.

On je ocijenio da je Skupština potpuno isključena iz procesa pregovora sa Evropskom unijom (EU).

“Ne da ga dovoljno ne kontroliše nego nije dovoljno informisana o njemu”, ocijenio je Sošić.

On je rekao da je Odbor za evropske integracije preuzeo na sebe tu ulogu i da jednom kvartalno raspravlja o krovnim dokumentima.

“Proces integracije je sveobuhvatan, njime treba da se bavi svih 15 stalnih radnih tijela, svako na svoj način. Ne da samo da ovaj Odbor raspravlja o izvještaju Evropske komisije”, zaključio je Sošić.

( Mina )