Nensi Pelosi na Tajvanu - ko je političarka u središtu diplomatske bure
Odluka Nensi Pelosi nije uzburkala strasti samo u Pekingu, već i mnogo bliže kući: američki predsjednik Džozef Bajden izjavio je 22. jula da američka vojska smatra kako ova posjeta "nije dobra ideja", javno izrazivši zabrinutost da će posjetu predsjednice Predstavničkog doma Tajvanu Kina protumačiti kao provokaciju
Kontroverzna poseta Nensi Pelosi Tajvanu - zemlji koju Kina doživljava kao otcepljenu pokrajinu, ali koja uživa američku vojnu podršku - nije iznenađenje za one koji su pažljivo pratili njenu političku karijeru.
Tokom skoro 40 godina državne službe, američka kongresmenka i aktuelna predsednica Predstavničkog doma često je bila oštra kritičarka Kine.
Malo epizoda toliko dobro ilustruje njen položaj kao poseta Pekingu iz 1991. godine kada je Pelosi razgnevila i iznenadila lokalne vlasti razmotavši transparent podrške žrtvama masakra na trgu Tjenanmen dok je stajala na mestu na kom su snage bezbednosti napale prodemokratske demonstrante samo dve godine ranije.
(Tvit sa slikom Pelosi na protestu na Tjenanmenu 1991. godine)
U 82. godini, Pelosi je i dalje oštra kritičarka kineskog komunističkog režima, a njen konfliktni pristup prema Pekingu uključuje i bliske odnose sa izgnanim tibetanskim liderom Dalaj Lamom.
Bila je jedna od pokretačkih sila iza odluke američke vlade iz prošle godine da zvanično prizna represiju Pekinga nad Ujgurima i drugim uglavnom muslimanskim narodima kao genocid.
„Ako ne možete da se zauzmete za ljudska prava u Kini iz trgovačkih interesa, gubite svo moralno pravo da se zauzimate za njih bilo gde", izjavila je Pelosi u intervjuu za internet portal Politiko 28. jula.
- Kina i Tajvan: Jednostavno objašnjenje pozadine sukoba
- Visoka američka zvaničnica Nensi Pelosi doputovala na Tajvan, Rusija uz Kinu
- „Ko se vatrom igra, od vatre i izgori": Poruka kineskog predsednika Bajdenu
- Oštra poruka Bajdena Kini: „Branićemo Tajvan ako ga napadnete"
Putovanje na Tajvan čini je američkim zvaničnikom najvećeg ranga koji je išao u zvaničnu posetu ovoj zemlji još od 1997. godine.
Odluka Nensi Pelosi nije uzburkala strasti samo u Pekingu, već i mnogo bliže kući: američki predsednik Džozef Bajden izjavio je 22. jula da američka vojska smatra kako ova poseta „nije dobra ideja", javno izrazivši zabrinutost da će poseta predsednice Predstavničkog doma Tajvanu Kina protumačiti kao provokaciju.
Iako tada još nije direktno potvrdila posetu, izgledalo je kao da Pelosi nije ostala dužna.
„Mislim da je važno da iskažemo podršku Tajvanu", rekla je ona.
- Kako Kina namerno raseljava Ujgure
- Zatočene Ujgurke tvrde da ih sistematski siluju u kineskim logorima
- Vreća preko glave i maska: Krici i mučenje u zatvoreničkom logoru u Kini
Odgojena za politiku
Rođena 1940. godine, Pelosi je ćerka bivšeg gradonačelnika Baltimora Tomasa D'Alesandra juniora.
Imala je samo 12 godina kad je prisustvovala svojoj prvoj konvenciji Demokratske stranke, a sa 20 godina bila je prisutna na inauguracijskom balu predsednika Džona Kenedija.
Njen prvobitni angažman u politici odvijao se iza kulisa, gde je radila na kampanjama i sakupljala sredstva za demokrate u saveznoj državi Kalifornija.
Tek se u 47. godini, kad je poslednje od njeno petoro deca sa mužem finansijerom Polom Pelosijem otišlo na fakultet, kandidovala za javni položaj, nakon što je kongresmenka iz San Franciska Sale Barton na samrti izrazila želju da je ona nasledi.
Pelosi je osvojila poslaničko mesto 1987. godine i od tada predstavlja distrikte San Franciska u Kongresu.
Trenutno služi treći mandat kao predsednica Predstavničkog doma, što je uloga koja je stavlja na prvo sledeće mesto po hijerarhiji vlasti posle potpredsednice zemlje.
Pelosi je takođe prva žena u istoriji na položaju predsednika Predstavničkog doma.
Njenom političkom karijerom, međutim, nije do kraja dominirala Kina.
Pelosi se javno suprotstavila ratu u Iraku 2003. godine i bila je zagovornica LGBT prava osamdesetih i devedesetih, u vreme kad su takve teme bile daleko do političkog glavnog toka u SAD.
Bila je i izuzetno kritična prema odluci američkog Vrhovnog suda u junu da ukine sudsku presudu u slučaju Ro protiv Vejda prema kojoj je pravo žena na prekid trudnoće zaštićeno američkim ustavom.
„Amerikanci danas imaju manje slobode nego što su je imale njihove majke", izjavila je Pelosi posle objave.
„Ova odluka je šamar u lice", dodala je ona.
Ali karijera Nensi Pelosi je sinonim za njeno suprotstavljanje komunističkim vladarima Kine, što je doživljaj koji će biti samo pojačan njenom posetom Tajvanu.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )