Kraće ljetuju, zaobilaze restorane i štede na hrani
Dok opada potrošnja domaćinstava, analitičari smanjuju prognoze BDP-a i nazire se rizik od recesije na nivou cijele Evrope
U nedjeljama nakon ruske invazije na Ukrajinu, velike ekonomije zapadne Evrope su počele da posrću, dok je u istočnim i dalje trajao procvat zahvaljujući povećanju plata i izdašnim državnim davanjima u nekim zemljama. Međutim, to više nije slučaj.
Naglo usporavanje maloprodaje i pad indikatora povjerenja pokazuju da je kriza troškova života zahvatila istočno evropsko krilo, gdje građani postaju svjesni surove realnosti dok tvrdoglava dvocifrena inflacija guta njihove prihode, cijene hrane skaču za 15 odsto do 22 odsto i rastu troškovi energije, piše agencija Rojters.
Dok opada potrošnja domaćinstava, analitičari smanjuju prognoze BDP-a i nazire se rizik od recesije na nivou cijele Evrope.
Rojters piše da su porodice počele da stežu kaiš. Poljaci skraćuju odmor, Česi manje idu u restorane dok neki traže dodatne poslove, a u Mađarskoj, gdje je samo inflacija u cijenama hrane u junu iznosila 22,1 odsto godišnje, građani manje troše na namirnice i kupuju trajne proizvode pošto pad vrijednosti forinte podiže uvozne cijene.
”Jedan dan sam pošao u pekaru i vekna hljeba je koštala 550 forinti (1,4 eura). Sjutradan je koštala 650 (1,65 eura). Za ime boga!”, požalio je Lajoš, 73-godišnjak iz sjevernog grada Ostrogon na Dunavu.
On je Rojtersu rekao da je porast cijena hrane progutao dio njegove penzije i da neće moći da plaća skuplje račune za komunalije, koji će porasti nakon što je vlada prošlog mjeseca ukinula ograničenja cijene za domaćinstva sa većom potrošnjom. Zato je ovaj penzioner odlučio da pravi planove za štednju.
”Mogu da se grijem na gas, ali i na drva, tako da ja i supruga možemo preći u jednu prostoriju, zagrijati peć, obući tople džempere i tako gledati TV.”
Širom Mađarske, rast maloprodaje je usporio na godišnjih 4,5 odsto u junu sa 10,9 procenata u maju, uz pad prodaje namještaja i elektronske robe za 4,3 odsto, što ukazuje na to da je uticaj ogromnih poreskih olakšica i fiskalnih transfera vlade premijera Viktora Orbana prije aprilskih izbora sada iščezao.
Poljski rast maloprodaje je takođe usporio na godišnjih 3,2 odsto u junu sa 8,2 odsto u maju, dok je češki prilagođeni promet u maloprodaji, isključujući automobile i motocikle, opao za šest odsto na godišnjem nivou u junu nakon pada od 6,6 procenata u maju, pokazali su juče podaci.
”Domaćinstva su značajno reagovala na porast troškova života i potrošnja je počela da usporava,” rekao je Peter Virovac, analitičar banke ING u Budimpešti.
Prema jučerašnjem istraživanju Narodne banke Mađarske, komercijalne banke očekuju da će tražnja za kreditima opasti, a uslovi kreditiranja biti pooštreni u drugoj polovini.
Očekuje se da usporavanje domaće tražnje, rast kamatnih stopa, smanjenje državne potrošnje i rastući troškovi kompanija smanje ekonomski rast u centralnoj Evropi u drugoj polovini ove godine i naglo ga uspore u 2023, navodi se u Rojtersovoj analizi.
Sitigroup je saopštio da bi privreda Mađarske mogla da poraste za blizu pet odsto u 2022. godini, ali da postoje negativni rizici za njenu prognozu od jedan odsto za sljedeću godinu. U saopštenju se ukazuje na rizik da visoke cijene energenata dugo ostanu na snazi, što bi zadržalo dvocifrenu inflaciju čak i 2023. godine. Mađarska centralna banka i dalje predviđa rast od dva do tri odsto za 2023. godinu, a nove prognoze će objaviti u septembru.
Poljska ekonomija bi trebalo da ostvari rast od 3,8 odsto ove godine i 3,2 odsto sljedeće, prema vladinim projekcijama.
Češka centralna banka, prva koja je u četvrtak obustavila ciklus povećanja kamatnih stopa, predviđa recesiju na početku godine jer očekuje ekonomski pad za 0,4 odsto u četvrtom kvartalu 2022. i jedan odsto u prvom kvartalu 2023.
”Naš osnovni scenario uključuje blagu recesiju - tehničku recesiju - imamo dva kvartala zaredom sa kvartalnim padom ... To bi bila zdrava recesija, koja takođe omogućava smanjenje inflacije”, rekao je guverner Aleš Mihl.
Dok se tokom ljeta i dalje očekuje bum u sektoru turizma, Poljaci su počeli da štede na putovanjima, prema podacima turističkog sajta noclegi.pl.
”Vidimo da ovu sezonu karakteriše skraćivanje putovanja, u prosjeku za jedan dan, i odlaganje rezervacije do posljednjeg trenutka”, rekla je Natalija Javorska, ekspertkinja koja radi za noclegi.pl. Poljaci su takođe počeli da štede na hrani.
Podaci različitih servisa za plaćanje u restoranima, poput Sodeka, pokazuju pad potrošnje i u restoranima u Češkoj. Najnovija anketa agencije STEM u junu pokazala je da 80 odsto čeških domaćinstava smanjuje ili ograničava kupovinu zbog brzog rasta računa za energiju.
Povjerenje potrošača u Češkoj palo je na novi minimum u julu, prema mjesečnom istraživanju zavoda za statistiku, dok je ispitivanje istraživačkog centra GKI pokazalo da je mađarski indeks povjerenja potrošača u julu pao na najniži nivo od aprila 2020. tokom prvog talasa pandemije kovida-19.
Martin Hulovec, 43-godišnji češki filmski producent, kaže da trenutno nije zabrinut za svoje prihode, ali da je manje optimističan povodom budućnosti.
”Za mene još nisu nastupila teška vremena da bih se time bavio odmah ... ali doći će,” rekao je Hulovec za Rojters.
”Svakako ću gledati da više štedim struju ... definitivno neću djeci kupovati nove stvari, odjeću ili sportsku opremu. Polovna se moći naći u pola cijene.”
A i on planira da manje uključuje grijanje kad dođe zima.
( Angelina Šofranac )