Crna Gora i EU: šansa je propuštena, ali još ima nade

Crna Gora je propustila veliku šansu da završi pregovore do 2025. godine, ali nisu prokockane sve prilike da se proces evropskih integracija oživi i ubrza pod uslovom da Podgorica do kraja godine obavi sva imenovanja u najvažnijim pravosudnim institucijama i usvoji zakone iz evropske agende koje je Vlada već pripremila, potvrdili su diplomatski izvori “Vijesti” u par najvažnijih članica EU.

Drugim rečima, crnogorski političari treba da shvate da prolazi voz za EU, kojeg dugo nije bilo na horizontu, i ko zna kada će sledeći proći. Slikovito prikazano: ako Crna Gora ne uskoči u taj voz, što bi joj obezbedilo da u srednjem roku postane članica EU, govorimo o periodu od 6-7 godina, ko zna kada će se ukazati sledeća mogućnost i kakva će ona biti.

Crna Gora je proćerdala mnogo vremena u procesu evropskih integracija i sada je u cajtnotu. Potrebno je u najkraćem mogućem roku organizovati izbore i u još kraćem roku formirati novu skupštinsku većinu i vladu kako bi se uhvatio poslednji vagon za ulazak u EU u dogledno vreme. U suprotnom, Crna Gora riskira da stagnacija u procesu evropskih integracija postane hronična sa tendencijom da završi u paketu sa Severnom Makedonijom i Albanijom, budući da Srbija ostaje potpuna nepoznanica imajući u vidu politiku režima Aleksandra Vučića da umrtvi i obesmisli proces evropskih integracija.

Mala digresija, pretnja Hrvatske da će zaustaviti pregovore Srbije o članstvu u EU zbog pokretanja postupaka protiv lica odgovornih za ratne zločine iz 1995. godine ima isti efekat na vlast u Beogradu kao kada vegetarijancu pretite da će te mu zabraniti da jede meso.

“Žao mi je što je Crna Gora zbog političkih preigravanja izgubila krupnu priliku da ubrza put ka članstvu u EU, odnosno što je Podgorica proćerdala ključnu godinu da napravi velike, rekao bih i presudne korake ka članstvu u EU. Trebalo je napraviti nekoliko reformi, usvojiti par zakona i imenovati članove i sudije u ključnim pravosudnim institucijama, da je to bilo urađeno, bila bi otvorena vrata za ubrzano zatvaranje poglavlja i samim tim i za okončanje pregovora. Praksa iz poslednja dva proširenja je pokazala da u završnoj fazi pregovora cela struktura EU, od Saveta do Evropske komisije, radi u korist zemlje kandidata kako bi se ubrzalo zaključivanje pregovora. To se još uvek može desiti, ali ako se propusti previše vremena, izgubiće se definitivno momentum”, kaže za “Vijesti” dugogodišnji izvor koji radi na crnogorskim dosijeu u EU.

Naš sagovornik posebno podvlači činjenicu da su se u EU u ovoj godini prvi put, posle dužeg vremena, kreirali uslovi da se jedna zemlja pogura ka članstvu u EU, kao primer da je proces proširenja i dalje vitalan. “Crna Gora je bila idealan kandidat da odigra tu ulogu jer je jedina zemlja u regionu koja nema velike i spoljne probleme, odnosno ima samo one koje kreiraju njeni politički lideri. Crna Gora je mogla da cementira poziciju prve zemlje koja će ući iz regiona Zapadnog Balkana u EU, umesto toga sada se otvara prostor i za druge scenarije. Crna Gora ostaje i dalje u povoljnijoj poziciji od drugih jer je otvorila sva poglavlja i zatvorila privremeno tri. Međutim, očigledno je da stagnira i da nedostaje zamajac da se proces učini plodotvornijim i bržim”, iznosi izvor “Vijesti” u EU.

Iz diplomatskih krugova u članicama EU koje su naklonjene proširenju nam je podvučena činjenica da je Uniji bio neophodan jasan signal iz Crne Gore kako bi imali na čemu da kreiraju tzv. momentum i povoljan ambijent da se Podgorica pogura ka članstvu, odnosno da lideri najvažnijih država članica shvate da se radi o veoma povoljnoj prilici da se pokaže da je proces proširenja EU živ i da funkcioniše.

“Ta mogućnost je bila na horizontu, pogotovo kada je zbog Bugarske previše trajalo odugovlačenje početka pregovara sa Severnom Makedonijom i Albanijom, a EU je imala potrebu da pokaže da proces proširenja EU na Zapadni Balkan nije na slepom koloseku već da je i te kako živ i da put ka članstvu u EU jeste težak, ali prohodan. U dobrom delu članica EU, ne svim, jeste postojala volja da omogućimo Crnoj Gori da umesto u sledećih šest-sedam godina završi pregovore za tri godine i potpiše pristupni ugovor sa EU. Bojim se da Crnogorci nisu propustili još jednu priliku da propuste priliku”, podvlači diplomata iz jedne od članica EU za “Vijesti”.

Naši kontakti u državama članicama i evropskim institucijama ne smatraju da je propuštena prilika smak sveta i vide čak i pozitivne aspekte učestalog menjanja parlamentarnih većina i padanja vlada posle neprikosnovene vladavine DPS-a i njenog lidera Mila Đukanovića koja je trajala više decenija.

“Na kraju krajeva, i vanredni izbori imaju svoj značaj jer su deo tranzicije i donose nešto novo, dinamično i svakako bolje za demokratsko sazrevanje crnogorskog društva u odnosu na ono što je predstavljala tridesetogodišnja vladavina Mila Đukanovića. Uspostavljeni trend nije loš: ko god da pobedi Crna Gora ostaje na evropskom putu, ali niko neće moći da vrati izgubljenu godinu koja nije bila kao druge jer je pripadala onima koje u žargonu nazivamo godinom ‘prozora mogućnosti’ (window of opportunity)”, dodaje naš kontakt zadužen za Crnu Goru u jednoj od država članica EU.

Evropska unija zbog svoje strukture i raznorodnosti nema isključiv stav prema tome ko je prihvatljiv a ko nije prihvatljiv partner u Vladi Crne Gore. Prigovori koji dolaze od strane Stejt departmenta kada je u pitanju Demokratski front nije moguće formulisati u EU. Lideri DF imaju mnogo manje maligne, po EU i NATO, kontakte sa Rusijom od onih koje imaju mađarski premijer Viktor Orban, delovi vladajuće nemačke Socijaldemokratske partije ili Lige Matea Salvinija i Forca Italije Silvija Berluskonija koja su bila deo Dragijeve Vlade a biće, po svoj prilici, i nove koju će predvoditi Đorđa Meloni.

Takođe, treba voditi računa o tome da nijedan evroparlamentarac koji se bavi Zapadnim Balkanom čak ni u okvirima svoje zemlje a kamoli na nivou EU nema specifičnu težinu. Radi se političarima iz druge, čak i treće linije, čiji su stavovi isključivo njihovi a ne EU ili neke ozbiljnije struje ili grupe koja može da utiče na pitanje proširenja ili odnosa Unije prema državama u regionu. Poslednji evroparlamentarac koji je imao uticaj a bavio se Zapadnim Balkanom bio je Nemac Dejvid Mekalister.

Ni komesar za proširenje EU Oliver Varhelji nema ni ugled, ni uticaj, ni kapacitet da determiniše ili usmerava proces proširenja ili odnos EU prema zapadnobalkanskim državama, tako da su i njegove izjave i stavovi veoma često samo personalno mišljenje koje ne oslikava a kamoli predstavlja poziciju najjačih i najvažnijih članica EU.

To rečeno, ne znači da lideri Demokratskog fronta ne bi konačno trebalo da shvate da je podignuta nova “Gvozdena zavesa” između Evrope i Rusije i da imajući u vidu na kojoj strani zavese se nalazi Crna Gora urade ono što su mnogi pre njih: prihvate realnost.

( Željko Pantelić )