Rusija sagorijeva ogromne količine gasa, stručnjaci zbunjeni

„Posebno zabrinjavajući požar na arktičkim geografskim širinama je transport emitovanog crnog ugljenika ka sjeveru gdje se taloži na snijegu i ledu i značajno ubrzava otapanje"

20468 pregleda13 komentar(a)
Foto: BBC
B N N S
BBC News na srpskom

Dok cene energenata u Evropi vrtoglavo rastu, Rusija sagoreva velike količine prirodnog gasa, prema analizi dostavljenoj BBC-ju.

Stručnjaci kažu da bi se taj gas ranije izvozio u Nemačku.

Kažu da fabrika u blizini granice sa Finskom sagoreva gas u vrednosti od 10 miliona dolara svakog dana.

Naučnici su zabrinuti zbog velikih količina ugljen-dioksida i čađi koje stvara, što bi moglo da utiče na topljenje arktičkog leda.

Analiza kompanije Ristad Enerdži pokazuje da se oko 4,34 miliona kubnih metara gasa sagoreva svakog dana.

Dolazi iz nove fabrike tečnog prirodnog gasa (LNG) u Portovaji, severozapadno od Sankt Peterburga.

Prvi znaci da nešto nije u redu prijavili su stanovnici pogranične ooblasti u Finskoj koji su ranije ovog leta uočili veliki plamen na horizontu.

Portovaja se nalazi u blizini kompresorske stanice na početku gasovoda Severni tok 1 koji prenosi gas pod morem do Nemačke.

Snabdevanje gasovodom je ograničeno od sredine jula, a Rusi kažu da su posredi tehnički problemi.

Nemačka tvrdi da je to bio isključivo politički potez Rusije zbog sankcija uvedenih posle invazije na Ukrajinu.

Ali od juna, istraživači su primetili značajno povećanje toplote koja izlazi iz objekta - za koju se smatra da je posledica sagorevanja prirodnog gasa.

Iako je sagorevanje gasa uobičajeno u postrojenjima za preradu, što se obično radi iz tehničkih ili bezbednosnih razloga, razmere ovog sagorevanja zbunjuju stručnjake.

„Nikada nisam videla da LNG postrojenje tako bukti", rekla je dr Džesika Makarti, stručnjak za satelitske podatke sa Univerziteta Majami u Ohaju.

„Ovaj ogroman plamen je primećen još u junu i još bukti. Nenormalno je visok."

Mark Dejvis je izvršni direktor kompanije Kapterio (Capterio), kompanije koja je uključena u pronalaženje rešenja za spaljivanje gasa.

On kaže da paljenje nije slučajno i da je verovatnije da je odluka namerno doneta iz operativnih razloga.

„Operateri često veoma oklevaju da zatvore objekte iz straha da bi njihovo ponovno pokretanje moglo da bude tehnički teško ili skupo, a verovatno je to slučaj i ovde", rekao je on za BBC.

Drugi veruju da bi moglo biti tehničkih izazova u suočavanju sa velikim količinama gasa koji isporučivani kroz gasovod Severni tok.

Ruska energetska kompanija Gasprom je možda nameravala da iskoristi taj gas za proizvodnju LNG-a u novoj fabrici, ali je možda imala problema sa rukovanjem njime i najbezbednija opcija je da ga zapali.

Moguće je i da je rezultat trgovinskog embarga Evrope Rusiji kao odgovor na invaziju na Ukrajine.

„Ova vrsta dugotrajnog spaljivanja može da znači da im nedostaje neka oprema", kaže Esa Vakilainen, profesorka energetskog inženjerstva sa finskog LUT univerziteta.

„Zbog trgovinskog embarga nisu u mogućnosti da naprave visokokvalitetne ventile potrebne za preradu nafte i gasa. Tako da su možda neki ventili pokvareni i ne mogu da ih zamene", dodaje.

Gasprom, ruski energetski gigant pod kontrolom države koji je vlasnik postrojenja, nije odgovorio na zahteve za komentar o paljenju.

Finansijski i ekološki troškovi rastu svakodnevno kada plamen i dalje gori, kažu naučnici.

„Dok su tačni razlozi paljenja nepoznati, količine, emisije i lokacija plamena su vidljivi podsetnik na dominaciju Rusije na evropskim energetskim tržištima", rekla je Sindre Knutson iz Ristad Enerdžija.

„Ne može biti jasnijeg signala - Rusija može sutra da snizi cene energenata. To je gas koji bi se inače izvozio preko Severnog toka 1 ili alternativama".

Cene energije širom sveta naglo su porasle pošto su ukinuta kovid ograničenja, a privrede počele da se oporavljaju i vraćaju u normalne tokove.

U mnogim sektorima porasla su potraživanja za energetima, što je dovelo do neviđenog pritiska na dobavljače.

Cene su ponovo porasle u februaru ove godine, početkom ruske invazije na Ukrajinu.

Posle najave Gasproma da gasovod Severni tok prestaje da radi tri dana - od 31. avgusta do 2. septembra - zbog remonta, cena gasa u Evropi premašila je 3.000 dolara za hiljadu kubnih metara.

Vlade zemalja članica Evropske unije traže načine da uvoze manje energenata iz Rusije, koja je ranije isporučivala 40 odsto svih potrebnih količina gasa u EU.

Cene alternativnih izvora gasa su zbog toga porasle, a neke zemlje EU, poput Nemačke i Španije, sada uvode mere za uštedu energije.

Ekološki uticaji spaljivanja zabrinjavaju naučnike.

Prema istraživačima, spaljivanje je daleko bolje od jednostavnog ispuštanja metana koji je ključni sastojak gasa i veoma je moćno sredstvo za zagrevanje klime.

Rusija ima rekord u sagorevanju gasa - prema Svetskoj banci, ona je zemlja broj jedan kada je u pitanju obim spaljivanja gasa.

Ali osim što se iz ovog plamena svakodnevno ispušta oko 9.000 tona ekvivalenta CO2, sagorevanje izaziva i druge značajne probleme.

Crni ugljenik je naziv za čađave čestice koje nastaju nepotpunim sagorevanjem goriva poput prirodnog gasa.

„Posebno zabrinjavajući požar na arktičkim geografskim širinama je transport emitovanog crnog ugljenika ka severu gde se taloži na snegu i ledu i značajno ubrzava otapanje", rekao je profesor Metju Džonson sa Univerziteta Karleton u Kanadi.

„Prema nekim procenama, ovakav način sagorevanja gasa je dominantan izvor taloženja crnog ugljenika na Arktiku i svako povećanje plamena u ovom regionu je posebno nepoželjno".

Pratite Meta na Tviteru @mattmcgrathbbc

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk