Katalonija nakon 1. oktobra: "Nema između, ili si separatista ili si fašista"

Od vozača autobusa do fudbalera – cijela Katalonija je štrajkovala u utorak. Na hiljade ljudi demonstrira protiv policijskog nasilja tokom održavanja referenduma o nezavisnosti. Ne radi javni prevoz, zatvorene su škole, muzeji, prodavnice, kafići. Generalnom štrajku priključio se i fubalski klub Barselona koji juče nije održao trening. Na demonstracijama je učestvovalo više od četrdeset sindikata i udruženja.

Oni koji u nedjelju nisu izašli na glasanje zabrinuti su šta će se dalje dešavati. „Mi smo tiha većina“, kaže taksista Bernet. „Mi ne želimo nezavisnost. Bojim se šta će biti ukoliko katalonska vlada proglasi nezavisnost.“ Prema zakonu koji je ranije donio katalonski parlament, nezavisnost treba da bude proglašena dva dana nakon zvaničnih rezultata referenduma.

Ukoliko se to desi, vrlo je moguće da se će Vlada u Madridu pozvati na Član 155 španskog Ustava, koji omogućuje da se regionima poništi autonomni status, kaže Hesus Palomar, profesor političkih nauka na univerzitetu u Barseloni.

U tom slučaju španska vlada bi mogla da uhapsi regionalnog premijera Karlesa Pudždemona i druge članove vlade koji su bili uključeni u čitavu akciju oko proglašenja nezavisnosti. Premijeru Marijanu Rahoju je međutim za to potrebna podrška drugih stranaka u parlamentu. „Podemos i socijalisti za to vjerovatno neće glasati“, kaže Palomar. Ipak on ne isključuje mogućnost hapšenja jer je „španska vlada na sve spremna“.

Nepomirljive pozicije

Do prije nekoliko godina još je postojala mogućnost političkog dogovora, pronalaženje na primjer finansijskog rješenja, kaže politikolog Palomar i dodaje da to sada više nije moguće. „Ne zato što političari to ne žele, već zato što sada, nakon nedjelje, društvo to ne želi.“ Ukoliko bi nezavisnost bila samo politički cilj stranaka, pregovori bi još bili mogući, ali nakon referenduma prije svega ljudi hoće nezavisnost, smatra Palomar.

„Sa jedne strane imamo premijera Rahoja, koji, bez obzira kolika je cijena, ne želi da govori o nezavisnosti. Sa druge strane imamo premijera Pudždemona koji hoće da razgovara samo o tome kako da se najbolje ostvari nezavisnost. Te potpuno suprotne pozicije je nemoguće pomiriti“, dodaje politikolog.

Zamislivo rješenje, ocjenjuje Palomar, jeste da se uključi posrednik iz inostranstva, kojeg obje strane uvažavaju, recimo jedan od dobitnika Nobelove nagrade za mir. Ali da li bi španska vlada prihvatila jednog međunarodnog posrednika? „Verovatno ne“, kaže Palomar. Pozicije dvije strane su nepomirljive kao nikada ranije, pa tako dijaloga ne može biti: „Ni jedna strana neće drugoj izaći u susret.“

Evropski parlament o Kataloniji

Nasilje koje je izvršila nacionalna policija moglo bi da predstavlja prekretnicu, smatra profesor političkih nauka. „Policija je narušila osnovna prava građana. Sada pred međunarodnim institucijama možemo da se žalimo zbog povrede ljudskih prava i da tražimo njihovu podršku.“

Predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker tu mogućnost je međutim odbacio. Sukob je „unutrašnja stvar“ Španije – još uvijek.

Da li separatistima idu na ruku slike krvavih demonstranata? Da li je insistiranje na referendumu politička računica? Te slike su obišle svet. „Ne, niko nije mogao da predvidi ili zamisli takvo nasilje. Za četrdeset godina takvo nešto nismo vidjeli“, naglašava Palomar.

U jednoj stvari taksista Bernet i profesor političkih nauka se slažu: nasilje od 1. oktobra snažno je polarizovalo društvo. Bernet govori o podeli: „Ili si separatista ili fašista, nakon 1. oktobra više ničeg nema između. Takvo je ovdje raspoloženje.“

( Deutsche Welle )