Renesansa spavaćih kola?

Uđeš, odspavaš i stigao si na cilj – to je ideja noćnih vozova. Reporterka DW je na putu od Minhena do Zagreba pričala sa putnicima, a raspitala se i da li noćni vozovi predstavljaju „novu“ revoluciju saobraćaja.

Dok točkovi jednolično kloparaju, polako uranjam u san. Bavarsku, Austriju i Alpe ostavljamo iza nas.

Sljedećeg jutra budi me kucanje na vratima kupea i prijateljsko „Dobro jutro“ – pasoška kontrola na slovenačko-hrvatskoj granici. Kondukter zatim servira jaku crnu kafu. U devet sati stižem na glavnu željezničku stanicu u Zagrebu. Put je trajao nešto manje od 15 sati, od kojih se najmanje šest sati spava.

Od Berlina do Minhena sam stigla brzim vozom, koji nema spavaća kola. Iz Njemačke u Hrvatsku spavaćim kolima može da se putuje samo iz Minhena. Za to postoji više razloga.

Od ukidanja noćnih vozova do saradnje

Vraćamo se u 2016. godinu, kada je Njemačka željeznica (Dojče ban, DB) uklonila sa šina svoje „City Night Line“ vozove. Kao razlog za ukidanje te ponude, nakon devet godina, navedena je ekonomska održivost. Prema navodima DB, noćne linije su pravile gubitke od preko 30 miliona eura godišnje.

Prema riječima portparolke željeznica, posao sa noćnim vozovima je složen i skup, od opreme i održavanja, do specijalnih radova i posebno obučenih radnika. Ipak, posao sa noćnim vozovima nije u potpunosti obustavljen. DB nema svoja spavaća kola, ali sarađuje sa evropskim partnerima.

Austrijske željeznice (ÖBB) pokazuju noćni vozovi ne moraju da budu tržišna niša i da mogu i da zarađuju. ÖBB su 2016. godine preuzele djelove linija noćnih vozova Njemačkih željeznica. Od tada se broj putnika svake godine povećava. Izuzetak je naravno 2020, kada je izbila pandemija.

I ÖBB su upoznate sa izazovima noćnog saobraćaja. Portparol Bernard Rider kaže: „Jasno je da ne možete da se obogatite samo kroz poslovanje sa noćnim vozovima. Troškovi ´hotelskog putovanja` su znatno viši od troškova vozova koji saobraćaju tokom dana.“

Zato su posebno ponosni na pozitivan bilans iz 2019. godine. Austrijanci ne mogu da se požale na mali broj rezervacija, vozovi su popunjeni do jeseni, kaže portparol ÖBB. Cilj je da dugoročno bude tri miliona putnika, zato se trenutno prave 33 nova voza.

Pomodarstvo ili zaokret?

Podaci Austrijskih željeznica pokazuju da sve više ljudi želi da putuje spavaćim kolima. Da li je riječ o trendu ili početku pravog zaokreta u mobilnosti?

Povećanu potražnju, širenje mreže noćnih vozova i prekid ukidanja važnih linija, stručnjak za mobilnost Bernard Knirim vidi kao trend. „Za procvat ili početak pravog preokreta u mobilnosti to je još uvek malo“, smatra Knirim. „Za to bi nam bila potrebna prava evropska mreža, koja može da se koristi na svim linijama i koja nema nedostataka.“

Na otklanjanju tih nedostatak zajedno rade austrijski ÖBB, njemački DB, francuski SNCF i švajcarski SBB. Krajem 2020. godine oni su najavili proširenje evropske mreže noćnih vozova.

Od tada se iz Njemačke, spavajući, može doći do sve većeg broja velikih gradova u Evropi. Od 2023. godine u planu je još trinaest povezivanja, između ostalog sa Berlinom, Briselom i Parizom.

Ljubitelji vozova, poput Matijasa Gastela, portparola njemačkih Zelenih za saobraćajnu politiku, oduševljeno pozdravljaju mrežu noćnih vozova dugu do 2.000 kilometara. „To je nevjerovatna razdaljina. U vazdušnom saobraćaju se tada već govori o letu na srednjim razdaljinama.“

Njegova vizija je željeznička mreža koja bi letove unutar Evrope učinila suvišnim. Ali do tada je potrebno proširiti infrastrukturu i bolje koristiti digitalizaciju. Naravno, treba smanjiti i neravnotežu kada je riječ o konkurentnosti. Prema mišljenju Gastela, „letovi su jednostavno suviše jeftini“.

Putovanje na ekološki prihvatljiviji način

Putovanje noćnim vozom je bolje za klimu od putovanja avionom na istoj relaciji. U noćnom vozu od Minhena do Zagreba često se klima spominjala kao argument.

Za Ismaila iz Amsterdama to je, međutim, jedna sasvim druga vrsta putovanja: „Uvek se osjećam kao da idem na putovanje kroz vrijeme.“

Djeluje da je dugogodišnje letenje niskotarifnim kompanijama putnicima donijelo više nerviranja, nego obećane lakoće. „Za mene je putovanje vozom opuštenije. Na aerodrom moraš da dođeš dva sata ranije, a onda se pojavi neki problem. Onda opet moraš dugo da čekaš na prtljag. I na sve to naravno dolazi i emisija štetnih gasova“, kaže Johanes, planer saobraćaja iz Vajmara.

Ranih devedesetih, EU je uvela poreske olakšice za vazdušni saobraćaj. Odjednom su svuda postale dostupne niskotarifne avio-kompanije. Tome je prvenstveno doprinijelo ukidanje takse na kerozin i ukidanje PDV-a na međunarodnim letovima.

Sa procvatom niskotarifnih avio-kompanija, gotovo da je prestalo da se ulaže u željeznički saobraćaj, a imidž željeznice je postajao sve gori, kaže stručnjak za mobilnost Knirim.

Višedecenijsko favorizovanje avio-saobraćaja, postepeno je obesmislilo noćne vozove. Bernard Riger iz ÖBB-a to vidi kao razlog što je toliko evropskih željeznica iz ponude izbacilo noćne vozove.

Na mom noćnom putovanju do Zagreba, prešla sam tri državne granice. Razgovarala sam sa ljudima iz šest zemalja. U Minhenu sam se okrijepila svinjskim pečenjem i knedlama i probudila se s pogledom na slovenačko podnožje Alpa – noćni vozovi su divan način putovanja.

Omogućavaju da osjetite daljinu, na spor, elegantan i opušten način. Pored toga, ta vrsta putovanja je za klimu bolja od letenja. Za putovanja po Evropi više neću tako brzo ući u avion.

( Deutsche Welle )