Protiv inflacije se mora agresivnije

Organi supervizije Narodne banke Srbije izdali su analizu ankete o inflatornim očekivanjima. Izveštaj je od 19. avgusta i predstavlja mišljenje finansijskog sektora u zemlji.

Prema IPSOS i Bloomberg anketi sledećih 12 meseci nas čeka relativna stabilizacija cena. U ovom periodu, predviđanja vele, inflacija će biti oko 6%. Obe ankete su došle do sličnih rezultata. Ovo su dobre vesti jer su u istom dahu data predviđanja za 2 i 3 godine, koja su respektivno 4% i 3,5% na godišnjem nivou.

Sa druge strane, vesti o inflatornim kretanjima sa raznih strana sveta nisu pozitivne. Tako Goldman Sachs upozorava da Velika Britanija može da se suoči sa inflacijom od čak 22% u sledećih godinu dana. Pritisak na cene energenata je istorijski i neka domaćinstva će dobiti račune do 80% veće u odnosu na prošlu zimu. Banka takođe predviđa i pad BDP-a od 3,4% što u kombinaciji sa inflacijom predstavlja savršen primer stagfacije.

Nemačka je objavila pre par dana inflaciju od 8,8% od avgusta 2021. godine, što je najviši nivo u poslednjih 40 godina. Evropska centralna banka je pod pritiskom da podigne referentnu kamatnu stopu kao odgovor na rastuću inflaciju. Za sada su njihovi potezi kilavi jer pokušavaju da zadrže niske kamate i tako podiđu privredi i narodu. Nažalost, kao što slavni Milton Friedman davno reče: „There is no free lunch.“ To je izgovorio u kontekstu državne potrošnje i štampanja novca. U klinču sa ukrajinskim ratom, i rastućim cenama hrane i energenata, jedini način borbe je povećanje kamata koje će realnu kamatu (kamata posle troškova inflacije) staviti na pozitivne noge.

Ovaj potez je uvek politički nepopularan jer utiče na nivo investicija. Sa svakim procentnim poenom porasta kamata, svaka investicija je manje isplativa jer obveznice daju veći prinos. Zašto bi neko uložio u, na primer, restoran, ako mu nemačke državne obveznice obezbeđuju isti prinos. Nema gradnje, nema kelnera, kuvara, inspekcija i drugih muka operativnog posla. Kamata samo legne bez da iz kreveta izađeš. I sve to garantuje nemačka država.

Što se sporije ECB odluči na ovaj težak korak, to će kriza biti dublja i duža. Ostale države EU su suočene sa sličnim problemima, tako da je značajan broj ljudi kojima preti neizvesna ekonomska budućnost. Problem današnje generacije finansijskih eksperata je što se u svojoj karijeri nisu suočili sa ovakvim finansijskim tokovima. Poslednji put kada je svet bio suočen sa ovakvim cenovnim pritiscima i stagflacijom, je tokom 70-ih godina prošlog veka.

I tada je inicijator početka rasta cena bio rat. Godine 1973. Egipat i Sirija su iznenada napali Izrael u ratu koji istorija poznaje kao Yom Kippur konflikt. Čim je Amerika stala na jevrejsku stranu, Saudijska Arabija i drugi izvoznici nafte su uzvratili smanjenjem proizvodnje crnog zlata, i gurnuli svet u inflatornu spiralu. Muke su trajale čitavu deceniju kada su firme dizale plate da stignu troškove života, cene dalje skakale, investicije postale misaona imenica, a realni životni standard bio u konstantnom padu.

Danas je situacija na političkom planu kopija krize koju ekonomisti poznaju kao Great Inflation. Rat drma, energenti su na kašičicu a cene skaču. Jedini lek je dizanje referentnih kamatnih stopa. NBS je skoro podigao stopu za 0,25% na 3% godišnje. Kao što sam nekoliko puta naglasio - ovo nije dovoljno. Mora se agresivnije reagovati kako bi se inflacija obuzdala i stopa povećati na 5% u što kraćem roku. Potez, kao svaki pravi, je politički nepopularan jer će novac i privredi i građanima biti skuplji. Zato je neophodno da monetarna politika bude razvedena od politike, jer je najbrži put u ekonomsku propast politizacija monetarne politike. Uostalom, setite se 1992. godine, Slobice i fantastične inflacije od 19,755%.

Autor je ekonomista; na DePauw univerzitetu u SAD studirao je i filozofiju; trenutno je investitor u nekoliko industrija

( Vladimir Đukanović )