Zašto je Erdogan važan Balkanu, ali i zašto je Balkan važan turskom predsjedniku
Potpisan niz bilateralnih sporazuma, a Erdogan i Vučić rekli da je saradnja Srbije i Turske nikada bolja
Uz intoniranje „Marša mira" i „Bože pravde", himni Turske i Srbije, i pozdrav Počasne garde pred Palatom Srbija, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan provodi septembar predizborne godine u Turskoj na - Balkanu.
Posle Sarajeva, glavnog grada Bosne i Hercegovine, sa delegacijom je stigao u Beograd, a put nastavlja u Zagrebu.
Potpisan je niz bilateralnih sporazuma, a dvojica predsednika rekla su da je saradnja Srbije i Turske nikada bolja.
„Rezultati koji smo postigli pokazuju da smo odnose između Srbije i Turske uspeli da podignemo na najviši nivo", rekao je predsednik Srbije Vučić.
Predsednik Turske Erdogan rekao je da se odnosi dveju zemalja svakog dana sve više razvijaju, a privredna saradnja je jedan od pokazatelja za to.
- Nekoliko vekova kasnije: Šta je Srbima sve ostalo od Turaka
- Zašto Erdogan pravi miting u Sarajevu
- Tri tačke Erdoganove posete: „Diplomatija“, autoput i turski policajci u Srbiji
Erdogan je u trećoj zvaničnoj poseti Srbiji u poslednjih pet godina, u godini pred održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora u njegovoj zemlji.
Prethodni put je boravio 2019, kada je obeleženo 140 godina diplomatskih odnosa dveju zemalja.
Pored duboko povezane istorije, Srbiju i Tursku danas povezuje mnogo više od čestih diplomatskih poseta.
Ko je sve došao iz Turske u Srbiju pre Erdogana
Preduzeća i radnici
U Srbiji je trenutno aktivno 705 preduzeća čiji su osnivači fizička i pravna lica iz Turske, kao i 209 preduzetnika, turskih državljana, podaci su Agencije za privredne registre dostavljeni BBC-ju.
Najveći broj preduzeća posluje u oblasti izgradnje stambenih i nestambenih zgrada, nespecijalizovanoj trgovini na veliko, trgovini na veliko tekstilom, ugostiteljstvu i konsultantskim aktivnostima u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, navodi se u odgovoru APR-a.
„Turske investicije i dalje dolaze u Srbiju i investitori iz te zemlje zapošljavaju više od 10.000 ljudi", rekao je Aleksandar Vučić posle sastanka sa Erdoganom.
Radnici iz Turske među najbrojnijim su strancima angažovanim u Srbiji, podaci su Nacionalne službe za zapošljavanje.
Turska je dospela na 21. mesto liste zemalja sa najvećim ulaganjima u Srbiju, a u prvom tromesečju ove godine ulaganja su iznosila 13,9 miliona evra, objavio je nedavno Tanjug, pozivajući se na podatke Privredne komore Srbije.
Dobra privredna saradnja Srbije i Turske ogleda se i u spoljno-trgovinskoj razmeni, koja je u prvoj polovini 2022. godine dostigla 1,2 milijarde evra.
To je povećanje od 51,5 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, rečeno je Tanjugu u PKS-u.
„Naši privredni i trgovinski odnosi su pokretač naše saradnje.
„Uprkos pandemiji, nastavili smo rast", rekao je Erdogan.
- Put beogradskog derviša - od Libana, preko Sirije i Novog Pazara do Voždovca
- U fotografijama: Jutarnja molitva i Ramazanski bajram u Novom Pazaru
- Između krsta i polumeseca: Kako je Beograd pao u ruke Osmanlija
Bezbednost Turske zavisi od bezbednosti njenih bliskih kopnenih sfera, a procvat ekonomije na Balkanu je u tom smislu garant mira, smatra Vladimir Ajzenhamer, stručnjak za međunarodnu politiku i docent na beogradskom Fakultetu bezbednosti.
„U tom kontekstu, Erdogan dolazi sa pričom ekonomskog prosperiteta, pogotovo inicijative Otvoreni Balkan, koji može da donese stabilizaciju regionu, kao i nastavku silnih bilateralnih ekonomskih poduhvata, što investiranja u proizvodnju, što u infrastrukturu.
„Tom inicijativom, Turska ponovo jača uticaj u regionu, koji je oslabio prethodnih godina, sa ratom u Siriji, izbeglicama, ekonomskom krizom - ovo je Turski ponovni povratak", objašnjava Ajzenhamer.
Između Srbije i Turske od 2010. godine važi sporazum o slobodnoj trgovini, što znači da se roba može izvoziti i uvoziti bez carina i, u nekim slučajevima, po povlašćenim cenama.
I putnici iz Srbije i Turske, u dve zemlje, uskoro će moći da putuju samo uz ličnu kartu, prema protokolu koji su države sklopile.
Gosti iz Turske
Poslednjih godina, Srbija je sve interesantnija destinacija turistima iz Turske.
Redžep Tajip Erdogan je rekao da će putovanje samo sa ličnim kartama dodatno unaprediti odnose između dve zemlje.
Prema podacima Turističke organizacije Srbije (TOS), u zemlji je u prvih šest meseci bilo oko 62.500 turista iz Turske.
Posle gostiju iz Bosne i Hercegovine, Turci su drugi najbrojniji turisti u Srbiji 2022. godine.
„Turisti iz Turske najčešće borave u velikim gradovima, oko 90 odsto. Beograd i Novi Sad su najposećenije destinacije", navode iz TOS za BBC.
Od 2008. do 2018. beležen je konstantan porast turista iz Turske u Srbiji.
Naredne godine zabeležen je blagi pad, ali je već 2019. zabeležen rekord - gotovo 108.000 turskih turista, 11 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, podaci su TOS-a.
Posle 2020. godine, u kojoj je izbila pandemija virusa korona, gosti iz Turske se sada ponovo vraćaju u Srbiju.
„Drago mi je da sve češće čujemo turski jezik u našoj zemlji, da vidimo sve više turskih turista", rekao je Vučić posle sastanka sa Erdoganom.
I turistima iz Srbije Turska je zanimljiva destinacija, a kako je naveo Erdogan, u toj zemlji je od početka 2022. boravilo 300.000 gostiju iz Srbije.
TIKA
Gostima iz Turske često su zanimljive i znamenitosti u čijoj obnovi je učestvovala Turska agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA).
Predsednik Erdogan najavio je da će preko te agencije uskoro početi i obnova Bajrakli džamije u Beogradu.
TIKA je od 1992. godine realizovala 343 projekta i aktivnosti u Srbiji, objavljeno je na Tviter nalogu te organizacije.
Projekti koji su do sada realizovani su iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne infrastrukture i zaštite zajedničkog kulturnog nasleđa.
Realizacija aktivnosti preko projekata koje sprovodi TIKA je mešavina ekonomije i politike, smatra Vladimir Ajzenhamer.
„Mogućnosti postoje, dobra volja postoji, postoji otvoren prostor za Tursku da upliva i u Srbiju i ostale države, pa bi za ozbiljnu državu kakva je Turska, bilo neozbiljno da takvu priliku ne iskoristi", smatra Ajzenhamer.
Politički azilanti
U Srbiju su, posle pokušaja puča u Turskoj 2016. godine, došli tamošnji politički disidenti.
Turske vlasti optužuju političke protivnike i deo vojnih zvaničnika da su 15. jula 2016. pokušali da nasilnim putem preuzmu vlast u zemlji, što je rezultiralo nizom optužnica i hapšenja.
Veliki broj ljudi izbegao je u inostranstvo, a jedna od destinacija bila je i Srbija.
Turska je od 15. jula 2016. do 20. januara 2021. godine podnela 16 zahteva za izručenje svojih državljana iz Srbije, prenosi Radio Slobodna Evropa.
U istom periodu, odobreno je izručenje petoro ljudi, odgovor je Ministarstva pravde Srbije za RSE iz oktobra 2021.
Jedan od onih koji čekaju konanu odluku srpskih pravosudnih organa o ekstradiciji je Edževit Piroglu, kurdski političar i aktivista koga turske vlasti terete za članstvo u „naoružanim terorističkim organizacijama".
Optužen je za učešće u protestima u parku Gezi 2013, što je bio prvi nacionalni ulični pokret protiv vlade Erdogana.
Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija zatražio je od Srbije da ga ne izručuje Turskoj.
Zajedničke policijske patrole
Na pojedinim graničnim prelazima Srbije tokom turističke sezone zajedno rade turske i srpske policijske patrole.
Sporazum o zajedničkim patrolama potpisan je 2019. godine, prilikom prethodne Erdoganove posete.
Prve patrole uspostavljene su juna 2020. godine, a kako je tada rečeno, cilj je bio da se olakša prelazak graničnih prelaza turskim državljanima.
Šta Erdoganova poseta znači Balkanu, a šta Erdoganu
Analiza Vladimira Ajzenhamera, stručnjaka za međunarodnu politiku, Fakultet bezbednosti Univezriteta u Beogradu
Nije pitanje šta Erdogan može da uradi za Zapadni Balkan, nego šta Zapadni Balkan može da uradi za Erdogana.
U prvom delu ima mnogo pozitivnih aspekata, a ima i onih lukavih, dnevno političkih, koji se tiču odnosa Beograda i Brisela, Beograda i Berlina, Beograda i Pariza.
Erdogan dolazi u trenutku kada su Zapadni Balkan preplavili strani izaslanici, strani savetnici, specijalni izaslanici, (američki izaslanik Gabrijel) Eskobar, (evropski posrednik Miroslav) Lajčak, (britanski izaslanik) Stujart Pič, posete savetnika za spoljnu političku i bezbednost (nemačkog kancelara Olafa) Šolca i (francuskog predsednika Emanuela) Makrona.
Veliko je interesovanje za stabilizaciju odnosa Beograda i Prištine, koja je naravno više povezana sa pitanjem prisustva Rusije, krizom koja se tiče Ukrajine i rastom kineske moći.
Zapad, pogotovo Nemačka i Francuska, osećaju da im Balkan klizi iz ruku, a da sa druge strane Amerika i neki drugi eksterni igrači, poput Rusije, uzimaju dizgine u svoje ruke i Balkan sve više potpada pod njihov uticaj.
Iz tog razloga, pravi je trenutak da se u igru ponovo uvede Turska, kao alternativni igrač, odnosno alternativni partner Srbije.
Beograd igra na tu kartu, pokazujući Erdogana kao nekoga na koga i te kako može ekonomski da se osloni u trenutku kada je nova moguća ekonomska kriza nešto što potresa čitavu Evropu.
Sa pritiskom s jedne strane koji dolazi od Makrona i Šolca, Vučić poteže kartu Erdogana.
Prisustvo na Balkanu Turska će koristiti u svrhu Erdoganove predsedničke kampanje i parlamentarne kampanje njegove stranke.
Iskustvo nas uči da Erdogan uvek u izbornim godinama pojačava retoriku kada su Bošnjaci u pitanju, odnosno zaštita Bošnjaka na Balkanu, da bi se dodvorio biračkom telu sačinjenom od balkanske dijaspore, koje čini pouzdano biračko telo.
S obzirom na to da ga čekaju teški izbori, prvi koje može da izgubi na predsedničkom nivou, treba očekivati da će raditi na mobilizaciji birača.
Kako je izgledala prethodna poseta Erdogana Srbiji
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC News na srpskom )