Kakav kralj će biti Čarls
Kao kralj, Čarls više neće imati vlastiti pasoš ili vozačku dozvolu - niti smjeti da ima izrazite stavove u javnosti. Kad je neko monarh, to nadvisuje pojedinca
Čarls, prestolonaslednik sa najdužim stažom u britanskoj istoriji, sada je postao kralj. Njegov period obuke za naslednika, koji je trajao 70 godina, čini ga najpripremljenijim i najstarijim novim monarhom koji se popeo na presto.
Sedamdesettrogodišnji kralj bio je prisutan tokom čitave duge vladavine njegove majke, prisustvovavši dolascima i odlascima čitavih generacija svetskih lidera, među kojima su 15 britanskih premijera i 14 američkih predsednika.
Posle izuzetne vladavine kraljice Elizabete Druge koja je definisala čitavu jednu epohu, kakvog kralja bismo sada mogli da očekujemo?
I kako će se princ, naviknut da se oglašava po raznim pitanjima, navići na neutralnost jednog monarha?
Kao kralj, Čarls više neće imati vlastiti pasoš ili vozačku dozvolu - niti smeti da ima izrazite stavove u javnosti. Kad je neko monarh, to nadvisuje pojedinca.
Ovde imate slučaj različitih uloga, različitih pravila, smatra vodeći ekspert za ustav profesor Vernon Bogdanor.
„On je od najranijih dana svestan da će njegov stil morati da se promeni. Javnost neće želeti monarha koji vodi kampanje", kaže profesor Bogdanor.
Kralj Čarls je i te kako svestan potrebe da bude manje glasan.
„Nisam toliko glup. Shvatam da je potpuno drugačije biti vladar", izjavio je on u intervjuu za BBC 2018. godine.
„Ideja da ću nekako nastaviti da se ponašam sasvim isto je potpuna budalaština."
Kada se novi monarh popne na presto, kraljevski profil na kovanicama promeni se tako da gleda u suprotnom smeru.
Čarlsova vladavina takođe će imati drugačije usmerenje.
Zemlja nad kojom će vladati kralj Čarls mnogo je raznovrsnija od one koju je nasledila njegova majka, a profesor Bogdanor predviđa da će se novi kralj obraćati multikulturalnoj, multi-konfesionalnoj Velikoj Britaniji.
On očekuje da će Čarls pokušati da nastupi kao ujedinjujuća snaga, da će ulagati vidljivije napore u povezivanju etničkih manjina i siromašnih grupa.
Profesor Bogdanor takođe predviđa veću kraljevu podršku slikarstvu, muzici i kulturi - više Šekspira, a manje konjičkih trka.
Ali, ser Lojd Dorfman, koji je dugo godina sarađivao sa kraljem Čarlsom u njegovoj dobrotvornoj organizaciji, ne predviđa potpuno obustavljanje njegovih aktivnosti u vezi sa pitanjima kao što su klimatske promene i organska poljoprivreda.
„On je veoma dobro obavešten, veoma efikasan. Teško je zamisliti da će se toga naprasno odreći onog dana kada postane vladar", smatra ser Lojd.
Mnogo se govori o tome da bi kralj više voleo „skraćenu" monarhiju.
To će verovatno podrazumevati veći naglasak na manjem jezgru aktivnih pripadnika Kraljevske porodice - sa Čarlsom i Kamilom, princem Vilijamom i Ketrin u njenom središtu.
Uprkos tome, glavna poruka ove nove vladavine biće kontinuitet i stabilnost, kaže kraljevska komentatorka Viktorija Marfi.
„Ne očekujete ogromne, upadljive promene. Biće veoma pažljiv", kaže ona.
„Kraljicu smo obično doživljavali kao konstantu u životu nacije, ali posle nje, on je proveo više vremena u javnom životu nego bilo ko drugi, više nego bilo koji političar", kaže kraljevski komentator i autor Robert Hardmen.
Istoričar i autor ser Entoni Seldon smatra da je kralj Čarls osnažen time što se dokazalo da je bio u pravu povodom raznih pitanja, kao što su upozorenja u vezi sa klimatskim promenama.
Od toga da je nekada bio ismevan, stigao je do toga da sada nosi „atenborovsku auru", tvrdi ser Entoni.
Na samitu o klimatskim promenama u Glazgovu 2021. godine, na primer, Čarlsa su ozbiljno shvatile ličnosti kao što su američki predsednik Džozef Bajden, kaže Hardman.
Dodaje da će mu njegov status na svetskoj sceni dobro poslužiti kao kralju.
„Nisu to samo floskule. Njih dvojica su sela zajedno u ćošak i Bajden je rekao: 'Vi ste pokrenuli sve ovo'", kaže ona.
Ali kakav tip ličnosti ćemo videti u novom monarhu?
Oni koji ga dugo znaju kažu da se negde duboko krije prilično stidljiva, rezervisana osoba. „Osetljiva duša" jedan je od opisa.
U njemu i dalje mogu da se prepoznaju tragovi usamljenog dečaka koji se žalio na maltretiranje i izolovanost u školi.
„Gađaju me papučama čitavu noć, ili me udaraju jastucima, ili se zalete sa drugog kraja sobe i udare me najjače što mogu", pisao je on u pismu porodici o tome kako su ga mučili u školskoj spavaonici.
„Prilično je nestrpljiv. On želi da je sve urađeno još juče. Tako i uspeva sve da završi", rekla je Kamila, njegova žena, sada kraljica supruga.
Ona je u televizijskom intervjuu za Čarlsov 70. rođendan rekla da se ispod prilično ozbiljnog karaktera koji ljudi viđaju u javnosti krije i njegova nestašna strana.
„Doživljavaju ga kao veoma ozbiljnu osobu, što on i jeste. Ali ja bih volela da ljudi vide i njegovu veseliju stranu. On se spušta na kolena da bi se igrao sa decom, čita im Harija Potera imitirajući glasove", rekla je Kamila.
Čarls je postao opušten i pristupačan kad se susreće sa pripadnicima javnosti, odmah pridobivši publiku sa nekoliko šala na vlastiti račun.
Možda će se to promeniti sada kada je postao monarh, ali kao princ od Velsa razvio je stil predusretljivog deke, bez rezervisanosti.
Za čoveka u sedamdesetim, kralj ne pokazuje znake posustajanja.
Kris Poup, koji je radio sa Čarlsom na prinčevom Institutu za učenje, opisuje novog kralja kao neprestano zauzetu, motivisanu ličnost, „izvor energije" koji na sebe preuzima ogromnu količinu zadataka.
„On je iskreno posvećen blagostanju sledeće generacije. Videćete to u svemu što radi", kaže Poup.
Među njegovim dosadašnjim dobrotvornim radom je i zaštita nasleđa i očuvanje tradicionalnih zanata - ali istovremeno podstiče i na inovacije i promene.
„Uvek se brine da se ne izgubi tradicija, ali to ne znači da treba da vratimo vreme unazad", kaže Poup.
Čini se da će ličnost novog kralja spojiti sve te osobine, koje bi mogle da se dožive kao vožnja u dva različita smera, želja za promenom dok se istovremeno radi na očuvanju.
On je neka vrsta baršunastog radikala.
Ponekad liči na rumenog zemljoposednika koji kao da je sišao sa neke slike iz 18. veka.
U drugim trenucima, zvuči kao frustrirani reformator, nezadovoljan zbog toga kako su neka naselja zapuštena i zapostavljena.
Mnogo će se govoriti o nasleđivanju osećaja dužnosti od majke, ali kralj Čarls je nasledio i njenu religioznost i izraženi smisao za humor.
Hitan Mehta radio je sa njim na organizovanju Britansko-azijskog trusta od 2007. godine.
„On je u duši humanitarac. Mislim da ljudi potcenjuju koliko mu je stalo. On često govori o svetu koji će ostaviti unucima. On se zaista brine zbog toga", kaže Mehta.
To bi moglo da znači direktne pozive na delanje.
„Bilo je devet sati uveče u petak kad me je pozvao i krenuo da mi govori: 'Upravo sam čuo za poplave u Pakistanu. Šta možemo da uradimo?' To ne zanči da on nije zauzeta osoba. Ali, čuo je za problem i već pokušava da ga reši. Njemu je zaista stalo", kaže Mehta.
„On je čovek koji će večerati neobično kasno, a onda sesti za radni sto i zaspati nad svojim beleškama", rekao je princ Hari za oca.
Čarls Filip Artur Džordž rođen je u Bakingemskoj palati 14. novembra 1948. godine.
Kad je BBC preneo vest o njegovom rođenju, nije rečeno da je kraljica rodila dečaka, već da je majka „bezbedno odvojena od princa".
Četiri godine kasnije, on je postao prestolonaslednik.
„Zatekao sam se rođenjem na tom konkretnom položaju. Čvrsto sam rešen da ga iskoristim najviše što mogu. I da uradim sve što je u mojoj moći da pomognem", izjavio je Čarls u intervju iz 2005. godine.
Bio je pokrovitelj ili predsednik više od 400 organizacija, a 1976. godine osnovao je vlastitu noseću dobrotvornu organizaciju, Prinčev trust, iskoristivši za to otpremninu koju je dobio od Kraljevske mornarice.
Ona je pružila pomoć za skoro 900.000 mladih ljudi u nepovoljnom položaju iz nekih od najsiromašnijih delova zemlje i to mu je dalo uvid u raspon socijalnih problema.
Njegovi planovi da se Prinčev trust poveže sa, kako je rekao, „najteže dostupnima u društvu" nisu uvek prolazili dobro.
„Ministarstvo unutrašnjih poslova nikako nije mislilo da je to dobra ideja. Bilo je vrlo teško pokrenuti je", rekao je u intervjuu za BBC 2018. godine.
Njegov rad našao se na meti optužbi za političko uplitanje i optužbi za mešanje, naročito povodom „dopisa crnog pauka".
Nazvani po Čarlsovom rukopisu nalik mnoštvu paukova, bila su to privatna Čarlsova pisma upućena ministrima vlade od 2004. godine nadalje.
Pisma su dovodila u pitanje vladin pristup pitanjima kao što su zemljoradnja, urbano planiranje, arhitektura, obrazovanje, pa čak i zaštita Patagonskog zubana.
Bivši ministar kabineta kome su bila upućena Čarlsova lobiranja rekao je da nije osećao veliki pritisak, ali se novog kralja seća kao nekoga sa unapred formiranim mišljenjem.
On ga je doživeo kao nekoga ko je došao sa unapred stečenim pogledima koje je želeo da realizuje, umesto da želi da učestvuje u radu sa suprostavljenim stavovima.
„Nisam se osećao zastrašivanim. On bi napravio svoje intervencije i dobijali biste pisma od njega. Nije se ubeđivao, nije pritiskao, nije bio neučtiv", kaže on.
Govoreći o tvrdnjama o mešanju, u intervjuu iz 2006. godine, Čarls je rekao: „Ako je to mešanje, onda sam veoma ponosan na njega."
Ali priznao je da je bio u „situaciji u kojoj nije mogao da pobedi".
„Ako ne preduzmete apsolutno ništa, žaliće se na to. Ako pokušate, zaglavite se i uradite bilo šta da pomognete, takođe će se žaliti", rekao je on.
U jednom kasnijem intervjuu, izjavio je da izbegava partijsku politiku, ali je osetio potrebu da se oglasi po pitanjima kao što su „uslovi u kojima ljudi žive".
Bivši laburistički ministar Kris Malin opisao je u dnevnicima brifing sa Čarlsom i koliko je bio zatečen njegovim usmerenošću i spremnošću da „gazi po prstima zvaničnika".
„Uvek se vraća na istu poentu. Kako proširiti horizonte mladima, naročito onima u nepovoljnom položaju, nesrećnima, pa čak i zloćudnima. Priznajem da sam impresioniran. To je čovek koji bi mogao, da to želi, da straći život na besposličarenje i uživanje."
Koliko podrške javnosti će kralj Čarls imati kad započne njegova vladavina?
„Nešto tako neobično kao što je monarhija neće preživeti ako ne uvažite stavove ljudi. Na kraju krajeva, ako je ljudi ne žele, neće je imati", izjavio je Čarls.
Prema istraživanju koje je sproveo JuGov (YouGov) u decembru 2021. godine, njegova popularnost je u porastu - skoro dve trećine ljudi doživljava ga u pozitivnom svetlu.
Ali, ankete pokazuju da je dosledno manje popularan od majke kraljice Elizabete Druge ili sina princa Vilijama, tako da još postoji veliki deo javnosti koji treba da pridobije. Njegova popularnost posebno je niska među mladima.
Viktorija Marfi kaže da bi to mogla da bude posledica predstavljanja Čarlsa u nepovoljnom svetlu u televizijskim serijama i filmovima o njegovom odnosu sa prvom suprugom Dajanom, princezom od Velsa, koja je poginula u saobraćajnoj nesreći u avgustu 1997. godine.
Ti opisi su možda mešavina istine i fikcije, ali imaju veliki uticaj.
„Ono što je zaista zanimljivo u poslednjih nekoliko godina je koliko velika Dajana nastavlja da bude narativ oko Kraljevske porodice", kaže Marfi.
Kako se Čarls približavao prestolu, postojali su pokušaji da se promeni percepcija javnosti, kaže profesorka Polin Maklaran iz Centra za studije savremene monarhije na Univerzitetu u Londonu.
Od nekadašnjih ismevanja u humorističkim serijama kao što je Spitting Image, postepeno se pretvarao u dostojanstveniju ličnost, „mudraca" koji ima da nam kaže neke ozbiljne stvari o životnoj sredini, kaže profesorka Maklaran.
Interesovanja javnosti možda nisu uvek toliko uzvišena.
A kao glava Kraljevske porodice on će morati da se pomiri sa žestokim globalnim apetitom za pričama o princu Hariju i Megan, vojvotkinji od Saseksa, i njihovom odnosu sa Kraljevskom porodicom.
Mesto na kojima se kraljevske priče ukrštaju sa sapunicom i životima slavnih nije njegova prirodna teritorija.
Kralja Čarlsa čekaju druge teške porodične odluke, kao što je buduća uloga princa Endrjua, ili njeno odsustvo, nakon vansudskog poravnanja koje je usledilo posle optužbe za seksualni napad Virdžinije Đufre.
Izvan Velike Britanije, krupan izazov biće redefinisanje modernijeg odnosa sa Komonveltom.
Kao njegov novi šef, kako njegove posete zemljama Komonvelta mogu izbeći teška nasleđa kolonijalizma i probleme kao što je robovlasništvo?
Kralj Čarls postao je, pored Velike Britanije, šef države u još 14 zemalja.
Neke od njih mogle bi da požele da postanu republike, istovremeno ostavši članice Komonvelta, a kralj Čarls je već nedvosmisleno stavio da znanja da je spreman na odrasle razgovore o promenama.
Već su donete odluke koje su olakšale put njegove nove vladavine.
Sigurno je bio srećan kad je njegova majka intervenisala i saopštila da Kamila treba da koristi titulu kraljice supruge, umesto princeze.
Kamila će biti njegova ključna podrška dok započinje jednu od najslavnijih uloga na svetu u godinama kada bi većina ljudi išla u penziju.
Ovaj trenutak, u svoj svojoj obeshrabrujućoj ozbiljnosti, čeka čitavog života.
Za kralja Čarlsa, stiglo je njegovo vreme.
( BBC Serbian Naslovna strana )