Zima dolazi

U čemu se razlikuje epidemijska od ratne privrede? Ili, bolje rečeno, od uticaja rata u susedstvu?

Sa stanovišta privredne politike razlika nije velika i svakako nije sistemska, da se tako izrazim.

U oba slučaja reč je o negativnom uticaju na strani ponude robe i usluga. Čemu je potrebno prilagoditi rad i potrošnju. I konačno, u oba slučaja reč je o privremenom poremećaju dok se, u slučaju epidemije, ne nađe lek ili stekne imunitet, a u slučaju rata, do primirja ili mira.

U oba slučaja potrebno je sačuvati proizvodne sposobnosti i nivo potrošnje. Uopšteno govoreći, to znači da je potrebno smanjiti aktivnosti koje trpe uticaj epidemije ili rata kako bi se očuvale aktivnosti od kojih najviše zavisi kvalitet života. To nisu iste aktivnosti za vreme epidemije i u ratno vreme, što naravno nije beznačajno, ali problem je u osnovi isti, bar za privredne vlasti.

Razumljivo je, naravno, da je cilj da se što je moguće manje izgubi na proizvodnji u oba slučaja. Tako da se veoma mnogo govori kako će zima biti hladna jer će se štedeti na izvorima energije, a moraće i da se smanji proizvodnja koja, recimo, zavisi od prirodnog gasa. I zapravo, ponegde će se morati odustajati od proizvodnje kako bi se grejala domaćinstva i ustanove.

U pandemiji je bilo potrebno suočiti se sa istim izborom jer su neke aktivnosti morale da se smanjuju ili čak zabranjuju zbog brige za zdravlje i život. Privredni oporavak je bio veoma brz kada je pritisak epidemije popustio i čak je inflacija ubrzana jer je tražnja, razumljivo, bila veća kad se život normalizovao.

Isto bi moglo da bude i sada ako se ne bude grešilo. Neke bi aktivnosti trebalo smanjiti kako bi se, recimo, izbeglo da zima bude hladnija jer je potrebno štedeti na grejanju. Isto kao što je bilo potrebno smanjiti određene aktivnosti kako se epidemija ne bi širila i kako ne bi bilo mnogo više obolelih nego što je zdravstveni sistem sposoban da leči.

Razlika između epidemije i rata u susedstvu zbog kojeg se prekidaju uobičajeni trgovački odnosi jeste što je epidemija prirodna pojava, dok je rat stvar izbora. Pa se mogu kritikovati vlasti ne samo za eventualno pogrešnu politiku javnog zdravlja već za odnos prema ratu koji se, može se smatrati, ne tiče suseda ili partnera zaraćenih strana. Može se, recimo, zauzeti stav da će se, sasvim neutralno, trgovati sa zaraćenim stranama i uopšte biti neutralan kako bi se izbeglo zimsko smrzavanje ili smanjenje proizvodnje da ne bi bilo smrzavanja. Doduše, može se i u pandemiji zauzeti stav da nema smisla brinuti o broju obolelih i umrlih kako se ne bi smanjila proizvodnja i potrošnja.

Ostaviću ovu zabludu po strani. Razlika između političkog odgovora na pandemiju i na rat jeste u tome što je rat moguće sasvim izbeći. Pa je rat uslovljen političkim odlukama, dok epidemija nije. Ali ako je reč o zemljama koje nisu u ratu već trpe posledice rata koji drugi vode, onda i nema velike razlike između politike prilagođavanja na izmenjene okolnosti u međunarodnoj trgovini i u trgovini u vreme epidemije.

Za sada se još uvek razmišlja da li je moguće da se očuva aktivnost i da se inflacijom povećani troškovi prebace na domaćinstva. Ali ovo je prilično nerealno. Jer je malo verovatno da će se rat okončati do zime. A i kada bi, možda bi se izbegao nepotrebni gubitak proizvodnje, ali se trgovački odnosi koji su postojali pre rata neće obnoviti.

Pa i kada prođe zima i kada se rat završi, odnosi između Evrope, koja uvozi gas, i Rusije, koja ga izvozi, neće se obnoviti. Rizik ruskih političkih odluka će se povećati i trgovački putevi će se promeniti. Slično kao što je epidemija promenila odnos prema radu od kuće. Svaka sledeća zima će donositi manji rizik od smrzavanja, od smanjenja proizvodnje i od povećane nebezbednosti. Naravno, do sledeće krize.

(novimagazin.rs)

( Vladimir Gligorov )