Evropa pojačava obezbjeđenje zbog sumnje na sabotažu gasovoda, Moskva traži Savjet bezbjednosti

Evropske kompanije pojačavaju bezbjednost oko svojih gasovoda, a cijene goriva ponovo rastu pošto je sumnja da je sabotaža dva gasovoda koji isporučuju prirodni gas iz Rusije, pokazala ranjivost evropske energetske infrastrukture i navela EU da upozori na moguću odmazdu.

Moskva je danas saopštila da je tražila sastanak Savjeta bezbjednosti UN u petak da bi se razgovaralo o šteti na gasovodima Sjeverni tok, rekao je Dmitrij Poljanski, zamjenik stalnog predstavnika Rusije u UN.

Neki evropski zvaničnici i stručnjaci za energetiku kažu da je Rusija vjerovatno kriva za sabotažu jer ona ima direktnu korist od viših cijena energije i ekonomske anksioznosti širom Evrope, dok drugi upozoravaju da se ne upire prstom dok istražitelji ne budu mogli da utvrde šta se dogodilo.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su navodi da bi Rusija sabotirala sopstvene gasovode "predvidivi i glupi".

Rusija je ranije oštro ograničila isporuke prirodnog gasa Evropi u znak odmazde za sankcije koje joj je Zapad uveo zbog invazije na Ukrajinu. U srijedu je ruski energetski gigant "Gasprom" pojačao pritisak zaprijetivši na Tviteru da će prekinuti saradnju sa ukrajinskom kompanijom koja kontroliše jedan od dva preostala gasovoda kojima se ruski gas šalje u Evropu.

Uz očiglednu sabotažu gasovoda Sjeverni tok, "to znači veliku eskalaciju i spremnost za eskalaciju", rekla je Agata Loskot-Stračota, viša saradnica za energetsku politiku u Centru za istočne studije u Varšavi.

Seizmolozi kažu da su eksplozije potresle Baltičko more prije no što su u utorak otkrivena neobična curenja dva podvodna cjevovoda koji vode od Rusije do Njemačke.

"Sve dostupne informacije ukazuju na to da su ta curenja namjerna", rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borellj u izjavi u ime 27 članica bloka.

"Svako namjerno narušavanje evropske energetske infrastrukture je krajnje neprihvatljivo i naići će na snažan i jedinstven odgovor", ukazao je on.

Prijavljena su tri curenja gasovoda Sjeverni tok 1 i 2 koji su bili napunjeni prirodnim gasom, ali nijesu isporučivali gas Evropi otkako je Rusija zavrnula slavine da bi izvršila ekonomski pritisak na kontinent.

Ipak, kako se nazire strahovi od daljih poremećaja, evropske energetske kompanije i vlade su u srijedu saopštile da su već počele da jače obezbjeđuju energetsku infrastrukturu.

Norveška državna naftna kompanija Ekvinor saopštila je da je podigla nivo pripravnosti na svim svojim objektima, prenosi nacionalna televizija NRK. Norveški izvoz energije je porastao dok evropske zemlje pokušavaju da nađu alternative ruskim izvorima.

Prije no što je curenje gasovoda otkriveno u utorak, cijene prirodnog gasa u Evropi su pale sa svog vrhunca krajem avgusta, jer su zemlje napunile skladišta do 87 odsto kapaciteta uoči zime, kada potražnja za gorivom raste za grijajanje domova i proizvodnju električne energije.

Ali cijene prirodnog gasa u Evropi su porasle za oko 14 odsto za jedan dan, otkako je pucanje gasovoda zateglo živce i povećalo strahovanje za energetsku bezbjednost.

Cijene prirodnog gasa su sada za oko tri puta veće nego neposredno prije ruske invazije na Ukrajinu. Energetska kriza izazvana ratom prijeti da donese oštru štednju, zatvaranje poslovanja i recesiju u Evropi. Sposobnost kontinenta da prebrodi zimu biće duboko pogođena što zavisi od mogućnosti da nađu snabdjevače da nadoknade ono što je izgubljeno iz Rusije.

Cijena drugog velikog izvora ruskog prihoda - nafte, naglo je pala od junskih maksimuma od preko 120 dolara po barelu. U srijedu se fjučersi na naftu Brent kupovani po 87,40 dolara po barelu, što je više od pet odsto iznad cijene od ponedjeljka.

Razmjere oštećenja gasovoda, uz političke posljedice, izazivaju ozbiljne sumnje u budućnost projekta Sjeverni tok, koji je pokrenut da bi Rusija mogla da gas direktno isporučuje najvećem klijentu - Njemačkoj. Zapad je žestoko kritikovao taj projekat jer je samo povećao oslanjanje Evrope na uvoz ruskog gasa.

Poljski ministar spoljnih poslova Zbignjev Rau je u utorak bio direktniji: da bi curenje gasovoda moglo biti dio ruske kampanje da izvrši pritisak na Zapad zbog podrške Ukrajini.

"Eksplozije su se dogodile veoma blizu danskih teritorijalnih voda, ali ne unutar njih, jer bi to značilo da su na teritoriji NATO-a", rekao je Rau tokom diskusije u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

Ali, "to bi moglo da znači da neko pokušava da zastraši zemlje Baltičkog mora", rekao je on.

Čak i kada su oči okrenute ka Rusiji, Anders Puk Nilsen, istraživač iz Centra za pomorske operacije Kraljevskog odbrambenog koledža Danske, rekao je da će biti teško utvrditi ko je odgovoran, a isto tako teško i spriječiti slične buduće slučajeve.

"Imamo cjevovode, imamo komunikacione kablove kao što je internet. Imamo i dalekovode na morskom dnu. Sve je to ranjivo i naša društva su veoma zavisna od toga. I veoma je, veoma teško pratiti šta se dešava i spriječiti slučaj sabotaže", rekao je on za Asošijeted pres.

Portparol njemačkog kancelara Olafa Šolca odbio je da odgovori na medijske izvještaje da je CIA ljetos upozorila Njemačku da bi gasovod mogao biti napadnut.

"Ali dozvolite mi da kažem da prema našim nalazima nema dokaza da postoji prirodan uzrok pada pritiska u cjevovodima", rekao je novinarima portparol Štefen Hebeštrajt.

Simon Taljapietra, stručnjak za energetsku politiku u Brojgelu, rekla je da najnovija prijetnja Rusije da poremeti dotok prirodnog gasa kroz Ukrajinu nema toliki uticaj koliko bi se očekivalo.

"Njene najave sada imaju manji uticaj na cijene, pošto su se i tržište i države povezali i pripremili za potpuni prekid isporuke ruskog gasa Evropi", rekla je Taljapijetra.

( BETA )