Evropska vojna industrija ne može da odgovori na potražnju

Evropski proizvođači oružja pozvali su Evropsku uniju da pomogne u koordinaciji nabavke oružja dok se bore da povećaju proizvodnju kako bi zadovoljili rastuću potražnju za rat u Ukrajini.

Na sastanku uoči samita ministara odbrane NATO-a u Briselu, rukovodioci vojnih kompanija su kazali da je njihova industrija bila pripremljena za to da države EU troše manje na odbranu, a ne više, nakon decenija mira u Evropi, prenio je Rojters.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je alijansa započela dijalog sa vojnom industrijom i saveznicima o tome kako da se poveća proizvodnja i popune zalihe oružja. On je na konferenciji za novinare rekao da će ministri odbrane donijeti odluke o povećanju zaliha. Do smanjenja zaliha je došlo s razlogom kako bi se pružila podrška Ukrajini, ali je sada potrebno da se poveća proizvodnja kako bi se osigurao kapacitet samih saveznika i da bi se nastavila podrška Ukrajini "na duge staze", piše Rojters.

Šef NATO-a je rekao da očekuje da ministri donesu odluku o ambicioznijim ciljevima koji bi industriji obezbijedili dugoročnu potražnju koja joj je potrebna za ulaganje u nove kapacitete i da razmotre zajedničke kupovine.

"Politiko" piše da su napori Evrope da obnovi svoje vojske suočene sa hroničnim problemom nedovoljnog finansiranja, razotkrili mirnodopsku odbrambenu industriju koja nije opremljena da obezbijedi oružje za ruske prijetnje koje se gomilaju u blizini.

"Jednostavno rečeno, u Evropi nema dovoljno metaka, oružja i visokotehnoloških sistema koji bi odgovorili zahtjevima EU i opasnostima koje su pred nama. A potražnja je velika - od izbijanja rata u februaru, zemlje EU su se obavezale da će potrošiti više od 230 milijardi eura na modernizaciju svog arsenala", navodi briselski portal.

Nikola Šamusi, izvršni direktor francuskog proizvođača oružja "Nekster" (Nexter), rekao je za Rojters da industrija mora da odgovori na dramatično povećanje potražnje EU za vojnom opremom, dok su proizvodni kapaciteti projektovani za mirnodopsko vrijeme. On je dodao da postoji veoma važna potražnja za artiljerijskim kapacitetima u Evropi.

"Neskter" dizajnira i proizvodi vojna vozila za francuske i međunarodne oružane snage. Sada je dio francusko-njemačkog KNDS-a, koji je 50 odsto u vlasništvu francuske države, a 50 odsto u vlasništvu Krauss-Maffei Wegmann.

EU kupuje opremu i zalihe za ukrajinsku vojsku, uključujući smrtonosno oružje koje bi, kako je saopštila, trebalo da se koristi u odbrambene svrhe. Lideri Evropske unije su se prošlog petka saglasili da daju više finansijske i vojne pomoći Ukrajini. Glavni diplomata bloka Žozep Borel rekao je da će se o konkretnim predlozima povodom te teme razgovarati ovog mjeseca.

Dan nakon što su pljuštale rakete na ukrajinske gradove, uključujući prijestonicu Kijev, predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski je od lidera Grupe sedam (G7) država tražio dodatne kapacitete vazdušne odbrane kako bi zaustavili Rusiju.

"Kada Ukrajina dobije dovoljnu količinu moderenih i efikasnih sistema vazdušne odbrane, ključni element ruskog terora, raketni napadi, neće više djelovati," rekao je juče Zelenski. On se zahvalio njemačkom kancelaru Olafu Šolcu što je ubrzao isporuku sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T i američkom predsjedniku Džou Bajdenu na isporukama sistema PVO.

"Neposredna posljedica (ruske invazije na Ukrajinu) za nas je da se od nas traži da uradimo više, da radimo brže, da isporučujemo većim tempom i da sve to uradimo sada", rekao je Erik Beranžer, šef panevropskog proizvođača raketa MBDA, koji je u vlasništvu kompanija "Airbus", "BAE Systems" i "Leonardo".

"Politiko" piše da evropski bezbjednosni izazov predstavlja tipičan problem EU, a to je da uspjeh zavisi od usklađivanja sopstvenih interesa 27 država članica. Neki smatraju da će se sukobi samo pogoršavati ako u tome ne uspiju.

"U Evropi je rat, svakog dana ginu stotine, ne samo vojnici, već i žene i djeca", rekao je Riho Teras, član Evropskog parlamenta i bivši komandant vojnih snaga Estonije. "Evropa treba da bude ujedinjena protiv Rusije, inače neće biti mira."

Šamusi iz "Nekstera" je pozvao lidere EU da izbjegavaju situaciju u kojoj će svaka država članica slijediti sopstveni program.

"Naprotiv, na ovaj izazov se mora odgovoriti na evropskom nivou", dodao je i pozvao na jačanje vojnih kapaciteta uz bolju, efikasniju saradnju.

Rukovodioci su kazali da im je hitno potrebno više osoblja. Šamusi je pozvao EU da pomogne u uspostavljanju "rezervoara ljudi" i predložio da se ponovo pozovu oni koji su otišli ​​u prijevremenu penziju i da se traži pomoć stručnjaka iz drugih kompanija.

"Politiko" piše da mnoge moćne evropske države takođe nastoje da osiguraju da kontinent ne mora da zavisi od američke vojske ili moćne vojne industrije SAD u odbrani svojih granica.

Direktor Evropske agencije za odbranu Jirži Šedivi kaže da od američkih kolega dobijaju savjet da ulažu u sopstvene strateške kapacitete jer može doći vrijeme kada SAD mogu biti potpuno zauzete negdje drugo u Azijsko-pacifičkom regionu, kada neće biti u mogućnosti sa pomognu Evropi.

Briselski portal dodaje da mnogi evropski ugovori i dalje idu u inostranstvo u države kao što su SAD, pa čak i Južna Koreja.

"Kao kompanija, sada ulažemo stotine miliona kako bismo bili sigurni da možemo da zadovoljimo potražnju", rekao je Mikael Johanson, izvršni direktor švedske vojne firme "Saab", čiji su raketni bacači NLAW bili od ključnog značaja za Ukrajinu.

Bezbjednosni ambijent se promijenio

Evropsko jačanje bezbjednosti je dio globalnog trenda u kojem vojni izdaci stalno rastu nakon što je Rusija pripojila Krim 2014, kaže Lusi Bero-Sudro iz Stokholmskog Međunarodnog instituta za istraživanje mira. Na globalnom nivou, potrošnja za odbranu sada je premašila dva biliona dolara.

"Politiko" piše da su potrebe Evrope brojne - vojske nastoje da poboljšaju komunikacione kapacitete, ojačaju sposobnosti mobilnosti i unaprijede obavještajne i izviđačke alate. U isto vrijeme, evropski regioni se suočavaju sa različitim ranjivostima koje zahtijevaju različite strategije i opremu, bilo da se radi o kopnu, moru, vazduhu ili sajber prostoru.

Za složenije kupovine mogu biti potrebne godine da se proizvedu u Evropi, a neko napredno oružje je takođe dostupno samo u inostranstvu.

"Problem evropske odbrambene industrije je u tome što je navikla da proizvodi složeno oružje u veoma malim serijama tokom dugog vremenskog perioda, što odgovara mirnodopskoj situaciji", rekao je David Hour, finansijski direktor najvećeg proizvođača oružja u Češkoj Republici, "Čehoslovačka grupa" (CSG). "Međutim, bezbjednosno okruženje se promijenilo, potrebne su milijarde investicija".

( Angelina Šofranac )