Liječenje dječje paralize - od "čeličnih pluća" do vakcine

Prvi prototip ovog glomaznog aparata, čija je svrha bila da pomogne ljudima pri disanju, napravljen je od tijela torpeda, a pokretao ga je motor ribarskog čamca

10002 pregleda0 komentar(a)
Foto: Bettmann/Getty Images
B N N S
BBC News na srpskom

Marta Lilard proslavila je peti rođendan 8. juna 1953. godine u luna parku u Oklahomi.

Nekoliko dana kasnije zaboleo ju je vrat, a grlo joj je bilo suvo.

Njenim roditeljima je tada saopšteno da Marta ima dečiju paralizu, zaraznu bolest koju izaziva virus polio.

Narednih šest meseci provela je u bolnici - u metalnoj kutiji poznatoj kao „čelična pluća" pomoću koje je disala.

Tokom punih sedam decenija, njen život i dalje zavisi od ove mašine.

U međuvremenu, medicina je značajno napredovala, napravljeni su praktičniji i jeftiniji ventilatori, a vakcinacijom je dečija paraliza gotovo iskorenjena.

Ipak, i danas nekoliko ljudi obolelih od dečije paralize tokom epidemije 1950-ih, diše pomoću „čeličnih pluća".

Šta su „čelična pluća"?

Ovu mašinu 1928. godine napravili su Filip Drinker i Luis Agasis Šau.

Iste godine „čelična (ili gvozdena) pluća" upotrebljena su u Dečijoj bolnici u Bostonu u američkoj državi Masačusets.

Ipak, do masovnije upotrebe došlo je za vreme epidemije polio virusa 1950-ih.

Prvi prototip ovog glomaznog aparata, čija je svrha bila da pomogne ljudima pri disanju, napravljen je od tela torpeda, a pokretao ga je motor ribarskog čamca.

Pacijent bi legao u kutiju, a virila bi mu samo glava.

Unutar mašine su mehuri koji obavljaju posao ljudske dijafragme, tako što stvaraju negativan pritisak kako bi se pluća pacijenta punila vazduhom, a pozitivan pritisak omogućava osobi da izdahne.

Međutim, pacijenti sa značajnim disajnim problemima ga nisu koristili.

U vreme kada je epidemija polio virusa pogodila Dansku 1950-ih, u ovoj evropskoj državi postojala su samo jedna „čelična pluća", te se javila potreba za razvojem novih uređaja - ventilatora koji bi se lakše koristili.

Samo u Kopenhagenu, glavnom gradu Danske, sredinom 20. veka bilo je 2.722 obolelih, dok je 315 pacijenata zahtevalo veštačku ventilaciju.

Iste godine, u američkom gradu Njujorku od ove bolesti je umrlo više od 3.000 ljudi.

„Čelična pluća" su u to vreme koštala oko 1.500 dolara što je bila cena kuće prosečne veličine u Americi, piše grupa autora u tekstu Istorijat mehaničke ventilacije pluća.

Američki pronalazač Džon Hejven Emerson uveo je neke tehničke dodatke 1931, što je smanjilo cenu ovog aparata.

Ova mašina, koja se i danas upotrebljava, teško se čisti i onemogućava jednostavan pristup pacijentu.

Pogledajte video:

Šta je dečija paraliza?

Dečija paraliza je veoma zarazna bolest koju izaziva virus polio, kaže Milena Bibić iz Saveza za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije za BBC na srpskom.

Prenosi se kašljanjem i kijanjem, ali i kontaminiranom hranom i pićem.

Oboljevaju uglavnom deca od treće do osme godine, dok se kod starijih ovo oboljenje ređe javlja, dodaje ona.

Iako većina obolelih od poliomijelitisa nema nikakve simptome, virus može da pogodi organe za disanje i varenje, inficira mozak i kičmenu moždinu i izazove paralizu.

Oko 90 odsto obolelih nema nikakve ili ima samo blage simptome, pa bolest prođe neregistrovano, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Simptomi dečije paralize su groznica, umor, glavobolja, mučnina, bol u vratu i udovima.

Na sajtu SZO-a se navodi da traju od dva do 10 dana i da se većina obolelih u potpunosti oporavi.

„Simptomi se mogu ispoljiti u roku od nekoliko dana do dve nedelje kada dete dobije visoku temperaturu.

„Često podsećaju na grip ili kijavicu i prolaze u roku od deset dana, neretko se dešava i da zaraženi ne ispoljava simptome, ali ako polio dopre do nervnog sistema dolazi do uništavanja neurona, mišićne slabosti i paralize", pojašnjava Bibić.

Statistike pokazuju da u jednom od 1.000 slučajeva dečija paraliza može da utiče na nerve u kičmi i bazi mozga, izazivajući paralizu nogu.

„Ovakva paraliza obično nije trajna i pokreti bi trebalo da se povrate posle nekoliko nedelja ili meseci.

„Druge paralize, pak, ostanu trajne. Ako zahvate sve mišiće jednog uda, taj ud se osuši", kaže Bibić.

Jedna u 200 infekcija dovodi do trajne paralize, a između pet i 10 odsto paralizovanih umire zbog nemogućnosti da pokrene mišiće neophodne pri disanju, navodi se na sajtu SZO.

„Iako se većina pacijenata oporavi, neki od njih se dugotrajno leče. To stanje je poznato kao postpolio sindrom - odnosi se na simptome bolesti koji se razviju 15 do 40 godina od trenutka kada se neko prvi put razboleo.

„Četvrtina pacijenata ima trajno smanjene motoričke funkcije, što može biti praćeno i oštećenjima vida i sluha, kao i teškoćama u govoru, disanju i gutanju", kaže Bibić.

Tipovi dečije paralize:

Spinalni oblik javlja se u 79 odsto slučajeva, izaziva slabost ili paralizu jednog ili dva ekstremiteta, ali nema posledica po govor, disanje i čula vida i sluha.

Drugi, bulbarni tip se javlja u dva odsto slučajeva i pogađa organe za disanje, govor i gutanje.

Kod 19 odsto obolelih se javlja spinalno-bulbarni koji utiče na govor, disanje, gutanje i funkcionisanje ekstremiteta.

Izvor: www.cerebralnaparaliza.rs

'Blagovremena vakcinacija je najbolji način prevencije dečije paralize'

Zahvaljujući Džonasu Salku, koji je 1952. otkrio vakcinu, potreba za „čeličnim plućima" je postajala sve manja.

Tri godine kasnije, Albert Sabin osmislio je način za oralnu upotrebu vakcine.

U bivšoj Jugoslaviji masovna primena ove vakcine počela je u Zrenjaninu i Sarajevu 1960.

Te godine je broj obolele dece u Jugoslaviji bio 1.680 - najviši zabeležen.

„Blagovremena vakcinacija je najbolji način prevencije dečje paralize", navodi Bibić iz Saveza za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije.

Prvu dozu vakcine dete dobija u prvoj godini, drugu dozu, tačnije revakcinu polaskom u osnovnu školu, dok je druga revakcina predviđena za uzrast od 14 godina.

„Smatra se da je imunizacijom dece, a po istraživanju Harvarda, spašeno između 18 i 22 miliona ljudi.

„Vakcinacija je direktan pokazatelj ubrzanog razvoja nauke i napretka medicine i opravdava nastavak programa i kampanja za redovnu imunizaciju", navodi Milena Bibić.

Globalna kampanja vakcinacije protiv dečije paralize pokrenuta je 1988.

Procenjuje se da je tada bilo oko 350.000 slučajeva u više od 125 zemalja.

Prošle godine, registrovano je šest slučajeva, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Danas se ova bolest smatra gotovo iskorenjenom.

Pakistan i Avganistan su za sada jedine države na svetu u kojima je dečija paraliza endemska bolest.

Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Batut, protiv virusa polio 91,7 odsto dece je vakcinisano u potpunosti, kaže Bibić za BBC na srpskom.

Sredinom devedesetih na američkom kontinentu više nije bilo slučajeva dečije paralize, 2000. oboljenje je iskorenjeno u zapadnom Pacifiku.

Kada je reč o Evropi, ovog oboljenja nema od 2002, podaci su Svetske zdravstvene organizacije.

U Srbiji je poslednji slučaj registrovan 1995.

Milena Bibić objašnjava da je to bio izolovan slučaj, posle čega je sprovedena vakcinacija, čime se suzbilo širenje virusa.

Sedam godina kasnije, tadašnja Savezna Republika Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) dobila je zvaničnu potvrdu da je iskorenila virus polio.

Kako se leči?

Ne postoji lek, a ni univerzalna terapija za dečiju paralizu, jer lečenje zavisi od oblika bolesti, te se koriste analgetici, vitamini, nekada i antibiotici, kaže Milena Bibić.

Kod težih stanja upotrebljava se respirator ili se primenjuje traheotomija, hirurška metoda kojom se stvara veštački otvor na prednjem zidu vratnog dela dušnika i tako omogućava disanje, pojašnjava.

Kod trajne paralize, pacijent što pre treba da dobije adekvatnu zdravstvenu negu, posebno kada je reč o deci.

„Rana intervencija i fizikalna terapija pomoći će u očuvanju preostalih motoričkih sposobnosti, ali će unaprediti i funkciju onih delova koji su zahvaćeni paralizom", kaže Bibić.

Pojavom vakcine upotreba čeličnih pluća je potisnuta.

Ali, Marta Lilard ih dalje koristi i jedna je od retkih u svetu.

Pored nje, mašinu koristi i Pol Ričard Aleksander.

„To je ono što me održava. To je ono što me leči. To je ono što mi omogućava da dišem sledećeg dana.

„Gledam na to kao na prijatelja, kao na veoma dragog prijatelja", izjavila je Lilard 2021.

Pogledajte video: Kako funkcionišu vakcine

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk