Rondović: Nađite mjesto u Podgorici gdje, nezavisno od partije i crkve, možemo da igramo 100 izvođenja predstave

U ugovoru koji su potpisali Sekretarijat za kulturu i sport Glavnog grada Podgorica i autor predstave “Pjer Paolo Pazolini režira Strašni sud”, ugledni regionalni reditelj Zlatko Paković, nije bilo definisano da tekst predstave bude dostavljen u određenom roku.

To u razgovoru za “Vijesti” tvrdi članica ansambla, glumica Anđelija Rondović, što se kosi sa obrazloženjem koje je Sekretarijat poslao “Vijestima” odgovarajući na pitanja o otkazivanju producentske podrške predstavi.

”Predstava je otkazana zbog nepoštovanja ugovornih obaveza od strane reditelja koji, uprkos ugovornoj obavezi i preciziranim rokovima za realizaciju predstave, ni gotovo šest mjeseci nakon zaključivanja ugovora za izradu dramskog teksta za predstavu ‘Pjer Paolo Pazolini režira Strašni sud’ nije dostavio Sekretarijatu, već smo se o sadržini, nekoliko u međuvremenu modifikovanih verzija, posredno informisali. Podsjećamo, Sekretarijat za kulturu i sport, kao i javne ustanove kulture, kreiraju precizan kalendar kulturne ponude, za šta je jedan od osnovnih preduslova blagovremen prijem programa koji će isti činiti, a što u konkretnom nije ispoštovano”, rekli su tada “Vijestima”.

Rondović kaže da nije rijetkost u pozorištu da finalna verzija teksta nekog projekta bude poznata nedjelju dana prije premijere, pa je upravo zbog toga nemoguće ugovorom unaprijed definisati tekst.

”Ne treba mi tapkanje po ramenu i iščuđavanje kako i zašto su nam zabranili predstavu, ako su je uopšte zabranili, jer je Paković morao dostaviti tekst, ako mu je to u ugovoru pisalo. Nije mu to u ugovoru pisalo. Zar svako od nas u ovakvim ili sličnim, autorskim projektima nije dobijao tekst nekad i sedam dana pred premijeru? Jesmo, sedam dana pred premijeru, pa se na dan premijere nekad tek postavljala posljednja scena”, naglašava Rondović.

Predstava je, nakon što je Paković na svom Fejsbuk profilu objavio da je produkcijska podrška otkazana, izazvala brojne kontroverze, a njeno izvođenje dovedeno je u pitanje. Nosilac projekta bio je Sekretarijat za kulturu, uz podršku Ministarstva kulture i medija, kroz konkurs za sufinansiranje projekata i programa u oblasti kulturno-umjetničkog stvaralaštva. Proces je krenuo i odvija(o) se, a onda je reditelj i autor na svom Fesjbuk profilu objavio da je predstava otkazana po nalogu Sekretarijata.

”’Nalogodavac sadržaj dramskog teksta ne smatra adekvatnim za ciljeve i vrijednosti koje Nalogodavac promoviše’. Tim je riječima ‘Nalogodavac’ - Sekretarijat za kulturu i sport, Glavni grad Podgorica, usred probe, autoru preko kurira dostavivši pečatiran nalog, zabranio rad na predstavi ‘Pjer Paolo Pazolini režira Strašni sud’”, napisao je tada Paković.

Ipak, projekat “Pjer Paolo Pazolin režira Strašni sudi” prvobitno je počeo da nastaje u produkciji jedne nevladine organizacije, otkrio je nedavno “Vijestima” glumac Slaviša Grubiša koji u predstavi tumači lik Predsjednika Crne Gore, ali i Mitropolita Srpske pravoslavne crkve.

”U procesu rada sam od samog početka, (maj, 2022) i tada se u pregovorima oko rada na predstavi pominjala neka nova NVO koja će biti producent predstave i kojoj će to biti prvi projekat. Onda se u pregovorima pojavio i Sekretarijat za kulturu Glavnog grada, ali se ta informacija iz nekog razloga držala u tajnosti. Sekretarijat je čak i na konkursu Ministarstva kulture i medija konkurisao sa ovim projektom i na konkursu dobio 11.000 eura, što se sve može vidjeti i na sajtu Ministarstva. U svakom slučaju od te NVO nije bilo ništa i na kraju smo svi potpisali ugovore sa Sekretarijatom za kulturu Glavnog grada”, rekao je Grubiša.

Rondović se, pak, naknadno pridružila ansamblu. Ona “Vijestima” priča da je Sekretarijat, dok je još sve išlo po planu, tražio nekoga ko će preuzeti ulogu producenta.

”Nijesam od samog početka u procesu, već sam se projektu pridružila 31. avgusta, kad je neka trećina procesa bila odrađena. Kako je prethodno iz projekta izašla producentkinja (sa svojom nevladinom organizacijom), sa mnom producent nije razgovarao, jer ga prirodno nije bilo. Tako sam sa sekretarkom Sekretarijta za kulturu (Ana Medigović, prim.nov) dogovarala uslove angažmana. Uporedo su iz Sekretarijata i saopštavali da mi možemo da odigramo premijeru i reprizno igranje i da je neophodno naći nekoga ko bi mogao predstavu da preuzme, jer navodno Sekretarijat ne može da ugovara dalja igranja predstave”, otkriva Rondović.

Grubiša je ranije za “Vijesti” istakao da ga je začudila inicijativa Sekretarijata da producira predstavu, ali pretpostavlja da je plan bio da se taj pozorišni projekat realizuje u svrhu predizborne kampanje, koji bi išao naruku lokalnoj samoupravi. I Rondović problematizuje relevantnost odluke Ministarstva kulture da na konkursu pruži podršku nekom lokalnom sekretarijatu za produkciju predstave.

Pozorišna produkcija nije djelatnost navedena u poslovima koji se nalaze u opisu poslova Sekretarijata za kulturu, na sajtu glavnog grada.

”Ne znam niti želim da komentarišem kako je uopšte Sekretarijat mogao da konkuriše na konkursu Ministarstva kulture”, kaže Rondović.

Mlada crnogorska glumica u predstavi tumači dva lika - Predsjednikovicu i Djevojčicu-Patrijarha. Svoju prvu probu dobro pamti, pa ju je i dokumentovala fotografijama. Velika scena Kulturno-informativnog centra “Budo Tomović”, ali i druge prostorije, poput Multimedijalne sale, bile su ansamblu na raspolaganju kada se Rondović pridružila projektu. Ubrzo su počele opstrukcije u vidu obavještenja da nema (dovoljno) novca za senografiju i kostime, otkrio je Grubiša, a to se desilo kada su u predstavu uvedeni likovi iz vrha tridesetogodišnje vlasti u Crnoj Gori. Kako je tekao proces od pokušaja, a onda i zvanične obustave predstave, Rondović kaže da ni u jednost momentu nijesu razmišljali da prestanu sa radom.

”Ni onda kad je (navodno) bilo nemoguće obezbijediti (novac za) kostim i scenografiju, a kasnije i kad je došlo do raskida ugovora i kad su se mrčeni honorari prepolovili, mi nismo razmišljali o obustavi procesa. Razmišljali smo u kom ‘kostimu od kuće’ da igramo, što ne bi bio ni prvi ni posljednji put. Većina predstava je kostimirana iz naših garderobera. Zato što je sve u Crnoj Gori na snalaženje...

Kako stvarne scenografske predmete zamijeniti nekim drugim? Lijepo, radiš bespredmetno. Maštaš, jer pozorište je mjesto u kom se odvijaju stvari kakve jesu i kakve bi mogle biti. Stoga se i pitam: “Zašto cenzura? Čemu kontrola umjetnosti?”, kaže Rondović za “Vijesti”.

Uz informaciju o “otkazivanju podrške”, otkazan je i prostor za rad, pa tako i za premijeru. Ipak, predstava će se igrati u Podgorici, a javnu generalnu probu reditelj je najavio za 22. oktobar u 22 časa. Zbog poteškoća u tome da dobiju adekvatan prostor za premijeru, lokacija će biti najavljena 24 časa ranije, a biće realizovan i onlajn prenos. Tako reditelj i ansambl, uprkos poteškoćama, istrajavaju u namjeri da demonstriraju da je “čin slobode moguć čak i u Podgorici”.

”Predstavu će ljudi gledati. Neki će je gledati samo zato što je cenzurisana, možda propuštajući sadržaj i očekujući spektakl koga nema. Gledaće i oni koji do sad nijesu gledali neku pozorišnu predstavu, pa je u tome i zadovoljstvo što će pozorište dobiti neku novu publiku. Gledaće i ovi koji će prebirati po greškama...”, kaže Rondović i dodaje da datum prvog javnog igranja i nije toliko važan.

”Očekujem da će se predstava igrati ne samo dan pred lokalne izbore, nego i svih drugih dana, pa i za 8. mart i za 9. maj i za 21. maj”, poručuje Rondović.

A što se tiče reakcija javnosti, kolega, stručnjaka, publike, Rondović ponavlja da joj ne treba tapkanje po ramenu

”Pravimo od pozorišta mrtvo pozorište i to ne radi publika, to radimo mi... Drago mi je što smo puni podrške za kolege iz komšiluka kad se slične stvari dese. Drago mi je što se u vašoj pozorišnoj kući nije dešavalo da direktor pregleda predstavu i ne dozvoli izlaženje u baš takvom obliku. Živjela nam sloboda!”, poručuje ona, ali ističe da je sloboda u Crnoj Gori prividna.

”Živimo privid slobode. Nas može metak da ubije u centru grada ili da nas zgaze kola u pješačkoj zoni, a da niko za to ne odgovara. Nama stotinu djece u Baru imaju jedan obrok dnevno. To je propast ovog društva”, podsjeća Rondović i poručuje:

”Ako mislite da pretjerujem, nađite mi mjesto u Podgorici koje funkcioniše nezavisno od partije i crkve gdje možemo da igramo 100 izvođenja ove predstave!”.

Neka nam gradonačelnici ne biraju repertoar i demonstrativno ne izlaze sa predstave

Sekretarijat je ranije “Vijestima” kazao da, što se tiče teme same predstave, traženo je da se odnosi na teme mizoginije, lijeve intelektualne misli Evrope, šovinizma.

”Reference gospodina Pakovića i njegov društveni angažman, kao i naša uspješna saradnja u našim prethodnim projektima, upućivali su na produkciju predstave sa takvom tematikom. S tim u vezi, osim ranije navedenog, sadržaj dramskog teksta nije odgovorao traženom, te nije bio u skladu sa programskim ciljevima. Iz tog razloga, a uprkos učinjenim značajnim naporima na stvaranju preduslova za realizaciju predstave bili smo, nažalost, prinuđeni da otkažemo njenu realizaciju”, rekli su iz Sekretarijata.

Govoreći o slobodi, Rondović je razgovor za “Vijesti” zaključila nekom vrstom poruke, pa i odgovora prethodnom obrazloženju Sekretarijata:

”Neka nam popovi i partije ne uređuju politički život. Neka nam državno pozorište, gradsko pozorište ne bude privatna kuća i neka funkcija pozorišta ne bude propaganda pred izbore. I neka nam gradonačelnici ne biraju repertoar i ne ulaze i demonstrativno izlaze sa predstave. Ne treba mi jasno političko opredjeljenje da bih se zaposlila i savjet direktora da pređem u partiju ili pozivi da mi ‘muž ne piše svašta po Fejsu’ pa će za njega biti posla... Želim da mogu da ukažem na anomalije sistema i da kažem šta mislim, ili da kažem ono što misli Nabokov, Ljosa, Ana Frank, Markes, a da ne budem cenzurisana ili još gore autocenzurisana jer me navikavate da se koristim drugačijim sredstvima u pozorištu. Moje kolege je strah, onoliko koliko je i mene bilo strah. Samo ja nemam posao i nemam šta da izgubim...”.

( Jelena Kontić )