Crni ponedjeljak 1987. godine, dan kada se berza srušila kao kula od karata

U avgustu 1987, svaki veliki američki indeks dostigao je rekordne visine

3788 pregleda0 komentar(a)
Foto: AFP
B S S Č
BBC Serbian Svi članovi

Pre trideset pet godina, investitori su bili zapanjeni kad se globalna berza srušila kao kula od karata.

Ovaj dan ostao je poznat kao Crni ponedeljak, kada su meseci i godine rasta cena akcija bili potrti u jednom jedinom danu trgovine na berzi.

Jedan broker prisetio se tolike zapanjenosti da su „vilice udarale o stolove".

U avgustu 1987, svaki veliki američki indeks dostigao je rekordne visine.

Ali u jesen iste godine, investitori su počeli da prodaju i - u oktobru - to je počelo da se dešava ubrzanim tempom.

Činilo se da je u danima pred ponedeljak 19. oktobra zavladao opšti pesimizam.

I Dau Džons i S&P 500 izgubili su više od devet odsto tokom radne nedelje pre nego što se berza zatvorila u petak 16. oktobra.

Zbog tog gubitka, azijski investitori morali su da se sustižu kad je berza ponovo otvorena u ponedeljak.

I što se više berzi otvaralo, ta prodajna aktivnost u Aziji izazvala je sve više prodaje u Evropi, primoravši Ameriku da se sustiže sa gubicima koje je prvobitno sama izazvala.

Do kraja dana, industrijski indeks Dau Džons je pao za više od 20 odsto, a britanski FTSE 100 za 11 odsto.

Na kraju je to bio najgori krah berze još od 1929.

„Usta su nam bila širom otvorena, vilice su nam udarale o stolove", kaže Piter Boriš, koji je u to vreme bio drugi čovek Tjudor Investment Korpa, američkog hedž fonda.

Tjudor je bila jedna od retkih firmi koja je predvidela krah i na kraju uspela da zaradi uz pomoć inovativne upotrebe kompjuterskog modelovanja.

„Strah uvek nadmaši pohlepu a strah je tada dostigao najvišu tačku, tako da kad se ljudi uplaše, racionalnost nestane i oni samo počinju da prodaju."

Tačan razlog kraha i dalje je predmet rasprave.

Pogledajte video: Lažni dolar koji ni stručnjaci ne mogu da prepoznaju

Mnogi se sećaju kako bi sa zakašnjenjem slušali vesti sa drugih berzi iz svih delova sveta.

Kompjuterska tehnologija i internet bili su, na kraju krajeva, još u povoju i dvadesetčetvoročasovni televizijski kanali sa vestima tek je trebalo da se pojave.

„Krv je tekla ulicama Azije, Evropa se tresla, a ja nisam imao pojma zato što nije bilo vesti ili televizije kao što ih imamo danas", kaže Kenet Polkari, koji je u vreme kraha bio dvadesetšestogodišnji početnik u Njujorku.

„Novine koje sam čitavo već su bile jedan dan zastarele."

To je takođe značilo da je trgovina akcijama na berzi morala da se odvija pisanjem naloga na papirnim listićima, tako da je velika količina prodaja značila da su dilovi odlagani satima.

Ali popularno objašnjenje je da je Crni ponedeljak prvi slučaj kompjuterske trgovine koja je pošla po zlu.

U ono vreme, kompjuterski program u povoju koji su koristile finansijske firme širom sveta pružao je osiguranje za portfolija hartija od vrednosti.

On je to činio izdavanjem naloga za prodaju kad god bi berzanski indeks „fjučersa" dostizao određeni nivo da bi se kompanije zaštitile od budućih gubitaka.

Ali kako se globalna prodaja ubrzavala i gubici povećavali, to je stvorilo povratnu spregu, pa je izdavano sve više i više naloga za prodaju.

„Kad se sve sabere i oduzme, to se desilo zato što niko nije posumnjao u kompjuter", kaže Kenet Polkari, danas generalni direktor O'Nil Sekjurit

Ali uprkos ogromnom padu cena, berze širom sveta su se relativno brzo oporavile.

Posle svega, centralne banke su smanjile kamatne stope da bi podstakle banke da nastave sa pozajmicama, pomogavši da se zaštiti protok novca.

Uvedena su i nova pravila, uključujući „prekidače", koji su stvarali automatski prekid trgovine ako bi berze pale ispod određenog nivoa.

U narednih pet godina, američke akcije narasle su skoro 15 odsto godišnje, a britanske i evropske berze rasle su po stopi od oko osam odsto.

„Ako pogledate tabele od Drugog svetskog rata do danas, generalni trend je od dna levo do vrha desno, a krah iz 1987. bio je samo mali prekid opšteg pravca", kaže Ričard Hanter, šef istraživanja u Vilson King Investment Menadžmentu.

Ali doktorka Viktorija Bejtmen, ekonomistkinja i istoričarka ekonomije sa Univerziteta u Kembridžu, upozorava da dobra vremena nikad ne mogu da potraju.

„Ono što ekonomisti slobodnog tržišta nerado priznaju je da su berze po samoj njihovoj prirodi veoma nestabilne."

„Najbolje što možemo da uradimo je da priznamo tu činjenicu i da ne obećavamo previše onoga što berze mogu da ponude kako bismo preživeli svaku sledeću oluju."

Pogledajte video: Kako korona virus utiče na svetsku privredu

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk