Etiopija i građanski rat: Hijene kidaju leševe žrtava brutalnih sukoba

U posljednje dvije godine, nadmoć dvije strane neprestano se mijenjala na ratištu. Poslije 50 dana neprestanih borbi, ove nedjelje tigrajske odbrambene linije oko Širea više nisu mogle da izdrže zbog nedostatka municije

11491 pregleda2 komentar(a)
Foto: Getty Images

Hijene skupljaju leševe seljana, gradovi su izloženi vazdušnim napadima, stariji muškarci i mlade žene regrutuju se prisilno u vojske - ovo su stravična svedočanstva iz rata u kom su stradale desetine, ako ne i stotine, hiljada žrtava u etiopskoj istorijskoj oblasti Tigraj.

Ova oblast nekada je bila turistička atrakcija, u kojoj su posetioci dolazili da vide kamene crkve, muslimanske hramove i drevne zapise na jeziku giz.

Sada je Tigraj poprište brutalnog rata, sa etiopskom i eritrejskom vojskom na jednoj strani, i vojskom Tigrajskog narodnooslobodilačkog fronta (TPLF) na drugoj, koje se bore za kontrolu nad regionom koji se odavno smatra ključnim za vladavinu nad Etiopijom - ili koji je istorijski deo Abisinije.

On se pod blokadom nalazi već 17 meseci - bez bankarskih usluga, telefonske ili internet veze - i bez pristupa medijima.

U poslednje dve godine, nadmoć dve strane neprestano se menjala na ratištu:

  • Etiopske i eritrejske snage prvo su zauzele glavni grad Tigraja Mekele u novembru 2020. godine, pošto je TPLF optužen za pokretanje pobune
  • Tigrajci su prešli u kontraofanzivu u susednim oblastima Amhara i Afar, što ih je približilo federalnoj prestonici, Adis Abebi, oko godinu dana kasnije
  • Etiopske i eritrejske snage povratile su deo teritorije u Tigraju - između ostalog i ključni grad Šire - u najnovijem talasu borbi, povećavši verovatnoću da još jednom zauzmu Mekele.

„U aktivnim borbama ima najmanje 500.000 eritrejskih i etiopskih federalnih trupa, plus 200.000 na tigrajskoj strani", kaže Aleks de Val, izvršni direktor američke Fondacije za svetski mir.

On dodaje da, posle 50 dana neprestanih borbi, ove nedelje tigrajske odbrambene linije oko Širea više nisu mogle da izdrže zbog nedostatka municije.

„To je veliki neuspeh za Tigrajce. To izlaže civile masakru, silovanju i gladovanju", kaže profesor De Val, iako je etiopska vlada obećala pomoć i povratak osnovnih usluga u Šire i druge oblasti pod njenom kontrolom.

Getty Images

Situacija u gradu Šire dobro odslikava humanitarnu krizu u čitavom Tigraju.

Humanitarni radnik kaže da se oko 600.000 civila sklonilo u grad i njegovu okolinu pošto su prethodno pobegli iz oblasti zahvaćenih ratom.

„Više od 120.000 ljudi našlo se na otvorenom, spavajući pod drvećem i grmljem", kaže on za BBC, tražeći da ostane anoniman iz straha od odmazde.

Skoro svi humanitarni radnici povukli su se prošle nedelje iz Širea pošto se grad našao na meti brutalnog granatiranja etiopskih snaga.

Hiljade stanovnika takođe beže iz Širea iz straha da bi mogli postati mete zverstava - slično ljudima u oblastima koje su pale pod kontrolu etiopskih i eritrejskih trupa.

„Četvoro svedoka ispričalo je da je u septembru u selu Šimblina 46 ljudi postrojeno i pogubljeno na licu mesta.

„Drugi seljani našli su njihova tela kako leže pomešana sa domaćim životinjama, koja su takođe bila pobijena", kaže ovaj humanitarni radnik.

„Hijene su načele nekoliko tela, a ona su mogla da budu identifikovana samo na osnovu ostataka njihove odeće.

„Svedoci kažu da nisu imali vremena da pokopaju tela, a hijene su ih do sada već sigurno dokrajčile", dodaje on.

Ovo zverstvo se posebno ističe, kaže on, zbog činjenice da većina žrtava potiče iz male etničke grupe Kunama, koja nije ni učestvovala u sukobu.

„Obe strane imaju gubitke, a kad stignu u selo, iskaljuju se na meštanima", dodaje humanitarni radnik.

Tigrajske snage su se suočile sa sličnim optužbama, poput silovanja, nelegalnih pogubljenja i pljački, tokom njihovih prodora u Amharu i Afar, pre nego što su potisnute nazad u Tigraj.

Ova oblast ima oko sedam miliona stanovnika, što je relativno mali broj u zemlji sa više od 100 miliona stanovnika.


Pogledajte video iz Etiopije:


Staromodni način ratovanja

Pored zverstava, sve vojske optužene su za prisilno regrutovanje civila za borbe, i za korišćenje taktike zvane „ljudski talas" za osvajanje teritorija.

„Ljudi se regrutuju u vojske i, posle svega nekoliko nedelja obuke, šalju u velikim brojevima preko miniranih oblasti ka neprijateljskim rovovima", kaže analitičar Roga Afrike iz Velike Britanije Abdurahman Sajed.

„Neprijatelj otvori vatru i ubije veliki broj njih, ali oni nastavljaju da pristižu u talasima, sve dok neprijatelju ne ponestane municije i oni ne zauzmu njegove rovove."

„To je staromodan način ratovanja. Prvo ga je koristio kralj Abisinije da bi porazio italijanske zavojevače 1890-ih.

„Uprkos njihovoj nadmoćnosti u vazduhu, Italijani su bili zatrpani pukim brojem ljudi koji je jurišao na njih."

Abdurahman kaže da ova taktika dovodi do masovnog broja žrtava, a on procenjuje da je za skoro dve godine borbi do sada već živote izgubilo između 700.000 i 800.000 ljudi.

„Ovo je najbrutalniji rat u istoriji Etiopije", dodaje on.

Iako je analitičar Roga Afrike iz Amerike Fajsal Robl osporio da su Tigrajci koristili taktiku napada „ljudskim talasima", njegova procena broja poginulih se ne razlikuje.

„U prve dve faze rata, u borbama je poginulo oko 500.000 ljudi, a u trećoj fazi je verovatno poginulo njih 100.000", kaže on.

AC

Robl je dodao da je Tigrajska vojska dobro obučena, sa „srčanošću" u borbi, ali etiopska vojska ima dve prednosti: brojčanu nadmoć i premoć u vazduhu.

„General koji je sada ambasador rekao je da svake godine mogu da regrutuju po milion mladih i da imaju lovce i turske dronove koji su se pokazali veoma efikasnim. Tigrajci nemaju vazduhoplovne snage."

Komanda etiopskih vazduhoplovnih snaga preselila se u glavni grad Eritreje Asmaru, objasnio je on, odakle uzleću lovci jer je grad mnogo bliže Tigraju od njihove uobičajene baze u Bišoftuu, u centralnoj Etiopiji.

„Dronovi i dalje uzleću iz Bišoftua", kaže Robl.

Namirivanje starih računa

Eritreja interveniše u sukobu jer je TPLF njen zakleti neprijatelj.

TPLF je dominirao koalicionom vladom u Etiopiji sve dok aktuelni premijer Abij Ahmed nije došao na vlast 2018. godine.

Pod TPLF-om, Etiopija i Eritreja vodile su granični rat u kom je stradalo 80.000 ljudi.

Međunarodni tribunal kasnije je presudio da Etiopija mora da ustupi teritoriju Eritreji, ali je vlada pod kontrolom TPLF-a odbila to da učini.

Eritreja je povratila teritoriju ubrzo posle izbijanja ovog najnovijeg rata u novembru 2020. godine, a njeni kritičari kažu da je predsednik Isaias Afverki rešen da pomogne Abiju da dokrajči TPLF jednom za svagda kako ne bi mogao više da predstavlja pretnju po njegovu zemlju.

„Eritreju brine da TPLF želi da povrati vlast u Etiopiji ili da želi satelitsku vladu u Asmari koja će joj omogućiti pristup Crvenom moru, zato što je Tigraj siromašna oblast bez izlaza na more", rekao je Abdurahman.

Kako je rat u Tigraju eskalirao poslednjih nedelja, vlada Eritreje je intenzivirala mobilizaciju vojske i lovila je ljude koji se ne odazivaju na poziv za mobilizaciju širom zemlje, kaže za BBC više izvora iz Eritreje.

U jednom slučaju u septembru, eritrejske trupe upale su u crkvu u južnom gradu Akruru, privevši sveštenika, mlade vernike i članove hora koji se nisu odazvali na poziv u vojsku, rekli su izvori.

Profesor De Val kaže da je poziv u vojsku pokazao da Isaias „ništa ne prepušta slučaju", ali on ipak nije poslao regrute u Tigraj u velikim brojevima.

„Eritreja ima jedinice u Tigraju, ali većinu borbi ipak vode etiopske snage. Isaias učestvuje u ovom ratu zato što misli da može da pokaže Abiju kako da pobedi, ali Tigrajci će se boriti, pa makar i noževima i kamenjem, zato što je za njih to pitanje života i smrti", kaže on.

Pregovori malo verovatni

Prema Abdurahmanu, rat se vodi na četiri do šest frontova, sa desetinama hiljada etiopskih i eritrejskih vojnika razmeštenih blizu tigrajskog grada Adigrata.

„Oni su spremni da pođu u napad na Adigrat i Mekele", kaže on.

Izvori sa ratišta kažu za BBC da su dve armije već počele da napreduju od Širea ka istorijskom gradu Aksumu, kao i Advi i Adigratu, u operaciji tokom koje su krenuli da se premeštaju sa zapada na istok.

Iako strane sile pozivaju obe strane da razreše sukob mirnim putem, Abdurahman kaže da je malo verovatno da će to dogoditi.

„Istorijski gledano, vladajuća klasa Abisinije, danas Etiopije, oduvek se borila za dolazak na vlast.

„Moćnik postaje kralj nad kraljevima sve dok se ne pojavi neko novi. Ne postoji tradicija razrešenja sporova mirnim putem. Uvek se vodi borba na sve ili ništa", kaže on.

Profesor De Val kaže da međunarodna zajednica mora da reaguje hitno i nametne obustavu vatre.

„U protivnom postoji veliki rizik od genocida i masovnog gladovanja", kaže on.

Prema njegovim rečima, akademski tim predvođen Belgijom početkom ove godine procenio da je od početka rata u novembru 2020. od gladi i srodnih uzroka umrlo više od 250.000 tigrajskih civila.

„Žetva bi trebalo da počne sada, ali armije koje predvode Eritrejci pretvaraju Tigraj u pustoš."


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk