Ima li im lijeka?

Premijerka Britanije podnijela je ostavku. Odjekne tako po neka vijest, ali se o Crnu Goru odbije lako. Ne primaju nam se takve vijesti jer ih ne razumijemo. Je li luda ta žena da tako lako odbaci vlast? Zar nije mogla da se noktima drži za fotelju a zubima za astal? Zar nije mogla da iskopa nekome afere, zar nije mogla da kaže “pa što?”. Mogla je da posječe par kolega, kao Milo nekad Lukšića. Izgleda da nije tako lako igrati u Britaniji, jer postoji društvo koje je izgradilo određene stubove, medija, tužilaštva, pa kad krene osuda javnosti ili se zna da će krenuti, ljudi pakuju kofere dok još mogu. Ili ako vide da ne mogu da urade ništa, onda ništa, povuku se na vrijeme prije nego što zabrljaju ili omanu.

Ali ne i kod nas. Svetozar tvrdi da je svetac. Vesna tvrdi da je bolesna. Veso da je neshvaćeno nevinašce. Još niko nije rekao “kriv sam” ili “nisam uspio”, a niko da krikne “do mene je”. Serviraju se izgovori, koji prevazilaze stvarnost i postaju bajke.

Zato smo u prilici da čitamo Svetove žitije i Vesnin apsurd. Kako oni posmatraju svoj život, tako bezgrešni i neshvaćeni, kao da je Netflix serija. Njima treba ozbiljna pomoć, jer oni u ogledalu ne vide ništa. Oni misle da su oni oštećeni.

Ništa se ne razlikuju Svetove i Vesnine žalopojke od onih koje je pisala Mira Marković iz Moskve. Svi su se urotili protiv njih. Oni su imali najbolje namjere i master plan. Djeca su krivo skrenula, ali nije do njih. Ispade da nisu loša “dva Miloša”. To su ipak samo djeca. Ista je to matrica patetike i nepriznanja, iščašen pogled na svijet.

Neko im pakuje. Nekome je smetalo njihovo poštenje i sposobnosti. Pada se u nesvijest kao u lošim predstavama, a kod nas su loše skoro sve. Dobre su zabranjene!

Sudija Vesna kaže da je krenula za Beograd jer je “rezignirana i razočarana u zdravstveni sistem Crne Gore”. Njen stav potvrđuje teoriju zašto skoro nijedan vajni biznismen i naš milioner nije dao veću donaciju za Klinički centar u Podgorici.

Naša elita i milioneri kad se zakašlju, odmah na avion pa za Švajcarsku. Nemaju pojma kako izgleda čekati uput, pa zakazati pregled, pa dočekati dan pregleda, pa čekati u redu, pa popunjavati milion papira i čekati pečate i refundacije. Nemaju pojma jer su sve to lagano preskakali.

Sad vele da su razočarani, ljudi koji su u svoj džep strpali količinu novca dovoljnu da se izgradi ko zna koliko novih bolnica i kupi ko zna koliko nove opreme da se liječi narod. Razočaran je Svetozar i Vesna, oni moraju za Beograd da se liječe. Suze krijem, same teku.

Ljekovito bi bilo po narod da se obezbijedi Vesni i Svetu da češće iznose svoje mišljenje, da im se organizuje gostovanje na najgledanijim televizijama u udarnim terminima. Da čujemo i njihovu stranu priče, da čujemo pravednike opet. Da nam kažu ko im je sve kriv što nisu ostvarili do kraja planove.

Iz istog su gnijezda krenuli, ista družina, isti kalup ljudi. Što je najjače, ima još mnogo vesni i svetozara u tom gnijezdu. Nije to ptičije gnijezdo, to je gnijezdo iz koga su izrasli ljudi čiji je ujed otrovan po Crnu Goru i od koga će se dugo oporavljati. Ali ima lijeka i za takve.

( Đuro Radosavović )