Kada, gdje i kako će se formirati sljedeći superkontinent
Scenario koji su projektovali naučnici sa Univerziteta Kartin u Australiji i Pekinškog univerziteta u Kini, predviđa da će se Amerika pomjeriti na zapad a Azija na istok, Antarktik ka Južnoj Americi, da će se Afrika spojiti sa Azijom na jednoj strani i Evropom na drugoj - i formirati Amasiju
Zemljin krajolik koji karakterišu ogromni okeani i beskrajni kontinenti se neprestano menja.
Novi model koji su izradili australijski naučnici sada predviđa da će Pacifički okean nestati, približivši kontinente jedne drugima kako bi formirali novi superkontinent po imenu Amasija, oko Severnog pola.
Ali ne za još 200 ili 300 miliona godina.
Scenario koji su projektovali naučnici sa Univerziteta Kartin u Australiji i Pekinškog univerziteta u Kini, predviđa da će se Amerika pomeriti na zapad a Azija na istok, Antarktik ka Južnoj Americi, da će se Afrika spojiti sa Azijom na jednoj strani i Evropom na drugoj - i formirati Amasiju.
Ovaj istraživački rad objavljen je u časopisu Nešenel sajens rivju.
- Kada je lava tekla Srbijom
- Kako će izgledati sledeći „superkontinent"
- Jovan Cvijić: Gorostas srpske nauke koji je geografiju učio peške i na konju
Superkontinent
„Naš rezultat pokazuje da sa stogodišnjim hlađenjem Zemljinog mantla (omotača jezgra), ukupna snaga okeana slabi, a Pacifik će se smanjiti dovoljno da postane manji okean od Atlantskog i Indijskog, koji se šire", kaže vodeći autor, doktor Čuan Huang, iz Kartinove Istraživačke grupe za dinamiku zemlje i Škole za zemaljske i planetarne nauke.
Ime „Amasija" nastalo je iz uverenja da će se Amerika spojiti sa Azijom.
Poslednji superkontinent, poznat kao Pangeja, razdvojio se na kontinente pre otprilike 180 miliona godina.
On je objedinjavao skoro svu kopnenu masu na Zemlji i bio okružen globalnim okeanom po imenu Pantalasa.
Kod najnovije projekcije, istraživači su koristili superkompjuter za simulaciju formiranja superkontinenata.
Kompjutersko modelovanje pokazuje da se Pacifik već smanjuje za nekoliko centimetara svake godine.
Doktor Huang predviđa da će se Australija sudariti prvo sa Azijom i na kraju se spojiti sa Amerikama, pre nego što nestane Pacifički okean.
- Opasnost sa Himalaja koju niko ne prati
- Detektivi u potrazi za podvodnim vulkanima
- Srpski „gerila fotograf" osvaja svet
Drugi scenariji
U prošlosti su naučnici predviđali tri različita scenarija pored Amasije: Novopangeju, Pangeju Ultimu i Auriku.
Ovo istraživanje baca senku sumnje na mogućnost tih drugih scenarija.
„Stopostotna sigurnost je prilično agresivan izraz koji se retko koristi u nauci, naročito kad govorimo o evolutivnom trendu složenog Zemaljskog sistema koji tek počinjemo da razumemo u celosti", objašnjava Ženg Sjang Li, koautor studije.
„Svi različiti modeli o kojima ste čitali [među kojima je i naš rad] samo su hipoteze, a naše predviđanje zasnovano je na našim rezultatima modelovanja koji su sami za sebe ograničeni našim trenutnim znanjem i brojem pretpostavki (kao i kod svih sličnih radova)."
Procenjuje se da je Zemlja stara oko 4,5 milijardi godina.
U njenom geološkom ciklusu, dinamička kretanja i razdvajanje kontinenata dešavaju se rutinski.
Kontinente pomeraju kretanja tektonskih ploča ispod okeana.
„Napravili smo sferne sisteme nalik Zemlji uz pomoć superkompjutera, oponašajući unutrašnje strukture Zemlje, svojstva i procese kao što su tektonika ploča i konvekcija mantla. Potom smo izveli niz simulacija modela da bismo videli koji faktor(i) bi mogli da kontrolišu način formiranja superkontinenata", kaže Li.
Možda će vas zanimati i video o topljenju glečera:
Kretanja ispod okeana
Ishod modela pokazao je da snaga okeanske litosfere (oko sto kilometara debeo omotač ili tektonska ploča ispod okeana) vrši najveći uticaj na to kako se formiraju superkontineti.
Kako Zemlja milijardama godina polako gubi unutrašnju toplotu, sedam do osam kilometara debela kora okeanskog dna kao da se vremenom stanjuje zbog manjeg stepena otapanja omotača duž srednjeokeanskih grebena - gde nastaju nova okeanska kora i litosfera.
„Rezultati našeg modelovanja stoga predviđaju da se budući superkontinent Amasija može formirati samo zatvaranjem Pacifičkog okeana."
Formiranje i razdvajanje superkontineta uvek je imalo ogroman uticaj na klimu i životnu sredinu.
Generalno gledano, formiranje superkontinenta dovešće do spuštanja nivoa mora, smanjenja biodiverziteta i visokog procenata suvog kopna na ogromnoj unutrašnjosti superkontinenta.
- Pronađen koralni greben viši od Empajer stejt bildinga
- Misterija nauke: Gde je nestalo milijardu godina istorije
- Šta su „farme tela“ i zašto su uzrok kontroverzi
Za razliku od toga, tokom razdvajanja superkontinenata, nivo mora raste, a biodiverzitet se povećava i ima mnogo više kontinentalnih pragova koji potpomažu život.
„Teško je predvideti kako će čovek izgledati stotinama miliona godina od sada, ali kao komponenta Zemljine biosfere, čovek će nastaviti da se razvija kao što je to život oduvek činio", kaže Li.
„Verujem da će nam naša nadmoćna inteligencija i tehnička sposobnost omogućiti da se prilagodimo budućim promenama, baš kao što smo to činili i u prošlosti."
Možda će vas zanimati i video o kamenim kuglama u Bosni sa navodnim lekovitim svojstvima:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC News na srpskom )