Zagađenje vazduha u Srbiji i na Balkanu: Sve što treba da znate - pitanja i odgovori
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, zagađenju vazduha najviše doprinose mala individualna ložišta (75 odsto), industrija (30 odsto) i drumski saobraćaj (šest odsto)
Izlazite iz kuće ujutru, pred vama je gusta magla i umesto svežeg vazduha udišete nešto što liči na mešavinu dima iz tri izvora: izduvne cevi automobila, fabričkog dimnjaka i cigarete.
Na prelazu iz jeseni u zimu, društvene mreže u Srbiji iz godine u godinu preplavljuju ovakve slike i iskustva.
I ove godine u istom periodu merači Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju zagađenje u mestima širom zemlje, različite aplikacije svrstavaju Beograd, glavni grad Srbije, u sam vrh liste prekomerno zagađenih gradova, a čak i kamere na pametnim telefonima mogu da uhvate kako vazduh izgleda ujutru i uveče.
Šta znači kada je vazduh zagađen, šta su suspendovane čestice, da li maske štite i šta da radimo - neka su od najčešćih pitanja koja se postavljaju od oktobra do marta.
Evo i odgovora.
- Iz peći u pluća: Kako grejna sezona doprinosi zagađenosti vazduha
- Ko i kako meri zagađenje vazduha u Srbiji
- Srbija i zagađenje vazduha: „Selim se iz Bora, ne mogu da dozvolim da mi truju decu"
Kada je vazduh zagađen?
Ukoliko vazduh ima miris i boju, onda je verovatno zagađen.
Zagađen vazduh znači da se merenjem utvrdilo da postoji veća koncentracija štetnih čestica.
Povećani nivo sumpor-dioksida, azot-dioskida, ugljen-monoksida, prizemnog ozona i suspendovanih čestica PM 2.5 i PM 10, kao i koncentracija teških metala poput arsena, olova, kadijuma i nikla ukazuju da je vazduh zagađen.
Veća koncentracija ovih materija meri se u povećanom broju u periodu od oktobra do aprila, a naročito u mesecima kada je grejna sezona u jeku.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, zagađenju vazduha najviše doprinose mala individualna ložišta (75 odsto), industrija (30 odsto) i drumski saobraćaj (šest odsto).
Pored sezone grejanja, ovo su ostali zagađivači vazduha u Srbiji i na Balkanu:
- stare termoelektrane koje nisu obnovljene (najviše u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu)
- alumunijumski kombinati i zastareli industrijski kapaciteti u Crnoj Gori
- čelična industrija u Makedoniji
- ilegalna seča drva i trovina preko granica (u celom regionu)
- odlaganje industrijskog otpada
- insistiranje na izgradnji malih hidroelektrana, koje prete da unište reke i male slivove
Izvor: Centar za ekologiju i održivi razvog - CEKOR
Koliko je zagađen vazduh opasan?
Izloženost aerozagađenju je povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih poremećaja zdravstvenog stanja ljudi, rekla je doktorka Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti za BBC na sropskom.
Ona je navela da se posledice kreću od običnih iritacija kao što je kašalj, suzenje i svrab u očima, preko ozbiljnih bolesti, pa do smrtnih ishoda.
„Zagađenost vazduha je posle pušenja najčešći uzrok pojave karcinoma pluća", objasnila je Plavšić.
U danima velike zagađenosti vazduha, navodi, učestaliji su srčani i moždani udari, zatim druge kardiovaskularne bolesti kao i razna oštećenja centralnog nervnog sistema.
Od metaboličkih bolesti, kao posledica najčešći je dijabetes, dodala je.
Najosetljivije grupe su deca, trudnice, hronični bolesnici i stariji.
Pogledajte video: Kako zagađenje vazduha utiče na zdravlje
Pri velikoj zagađenosti lekarima se među prvima javljaju pacijenti sa simptomima bronhitisa, pogoršanjem hronične opstruktivne bolesti pluća i bronhijalne astme.
„Ali većina ljudi ne umre zbog problema sa plućima, nego zbog srčanog ili moždanog udara kao direktne posledice oštećenja krvnih sudova i posledičnih tromboza", rekla je specijalistikinja.
Upravo zbog toga, dodaje, veoma je teško dokazati da je aerozagađenje uzrok smrti.
Tek je nedavno, 2020. godine, u Velikoj Britaniji prvi put zagađenje vazduha navedeno kao jedan od uzroka smrti, kod devetogodišnje devojčice koja je umrla nakon napada astme.
Presuđeno je da je aerozagađenje doprinelo njenoj smrti 2013. godine, a istraga je pokazala da je bila izložena „prekomernom" nivou zagađenja.
Utvrđeno je da je nivo azot-dioksida u blizini njene kuće prevazilazio ograničenja koja su izdala Evropska unija i Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Procena SZO za Srbiju iz 2019. godine je da zagađenost vazduha dovodi do respiratornih oboljenja od kojih prerano umre više od 5.000 ljudi godišnje.
Pogledajte video: Napravio aplikaciju kako bi se ljudi zaštitili u Skoplju
Šta su PM 2.5 i PM 10 čestice?
Kako je ranije za BBC objasnio doktor Andrej Šoštarić, radi se o suspendovanim česticama, odnosno čvrstoj materiji koja se nalazi u vazduhu.
U pitanju su takozvane lebdeće čestice ili, kako se to često naziva - „sitna prašina".
Suspendovane čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla.
Antropogene nastaju kao posledica nekompletnog sagorevanja fosilnih goriva.
Pre svega je reč o kućnim i individualnim ložištima gde se sagorevaju čvrsta goriva poput uglja i drva, ali i dizel motorima.
PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara u aerodinamičnom promeru.
Kako se meri zagađenost vazduha?
Ocena kvaliteta vazduha koje radi Agencija za zaštitu životne sredine radi se na nivou cele teritorije Srbije i vrši se analizom srednjih godišnjih vrednosti zagađujućih materija.
Uz srednje godišnje vrednosti, prate se prekoračenja dnevnih i satnih graničnih vrednosti pojedinih zagađivača, kao što je slučaj sa povećanim dnevnim vrednostima u Nišu i Valjevu.
Postoje tri kategorije kvaliteta vazduha:
- čist ili neznatno zagađen,
- zagađen
- prekomerno zagađen vazduh prema prekoračenjima graničnih i tolerantnih vrednosti pomenutih polutanata.
Šta se meri u Srbiji, a šta u EU?
Koncentracija PM čestica, sumpor-dioksida, azotnih oksida i prizemnog ozona - standardi su Evropske Unije kada je merenje zagađenja vazduha u pitanju.
Veliki deo mernih stanica Agencije za zaštitu životne sredine, kao i privatnih mernih stanica - očitava ove podatke.
- Batut: Kako se zaštititi od zagađenja vazduha
- Kakav vazduh udišemo
- Da li je ranije vazduh bio čistiji
Koji su najzagađeniji gradovi u Srbiji, Evropi i svetu?
Na osnovu dnevnih merenja ne može se odrediti koji grad je najzagađeniji, rekli su iz Agencije za zaštitu životne sredine za BBC na srpskom.
„Ne postoji kriterijum za najzagađeniji grad, već se prema zakonskim odredbama vrši ocenjivanje kvaliteta vazduha", kaže Milenko Jovanović, direktor Odeljenja za kontrolu vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine.
Međutim, najviše štetnih čestica se u sezoni izmeri u Beogradu, Pančevu, Smederevu, Nišu, Valjevu, Subotici i Boru.
Na osnovu podataka sa sajta IQAir, koji prati kvalitet vazduha, u 2021. godini najzagađeniji grad u Srbiji bio je Novi Pazar, gde je koncentracija suspendovanih PM 2.5 čestica bio najveći u januaru te godine.
Među prvih deset gradova po koncentraciji ovih čestica u Srbiji su i Čačak, Kosjerić, Valjevo, Gornji Milanovac, Užice, Niš, Smederevo i Kragujevac, dok je Beograd na 12 mestu.
Među prvih 10 najzagađenijih gradova u Evropi bili su Novi Pazar, na drugom, i Čačak, na sedmom mestu.
Najzagađeniji evropski grad prošle godine bio je Krasnojarsk u Rusiji, a među prvih 10 su i pet grada u Bosni i Hercegovini - Foča, Laktaši, Prijedor, Mala Kladuša i Trn.
Kada se ova lista proširi na svet, među 50 gradova u kojima je vazduh štetan - nema ni jednog iz Srbije i regiona.
Najzagađenije mesto u svetu prošle godine bio je Bhivadi u Indiji, a među prvih pet na listi su i Delhi i Džajpur, još dva indijska grada.
Koje se maske koriste kada je vazduh zagađen i koliko pomažu?
Hirurške maske koje nam pružaju zaštitu od virusa korona, mogu da spreče udisanje krupnijih čestica.
Međutim, doktorka Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti, za BBC na srpskom je rekla da udisanje toksičnih gasova mogu da ublaže samo nano maske.
„One su znatno skuplje od hirurških i često ih nema u apotekama.
„Prijatne su za nošenje jer su napravljene od tkanine i imaju filtere, a pacijenti sa plućnim bolestima otežano dišu sa maskama od poliestera", navela je Plavšić.
Preporučuje da osetljive grupe, deca, trudnice i starije osobe ne izlaze napolje kada je velika zagađenost, jer je vazduh u zatvorenom prostoru često čistiji.
„Takođe bi trebalo da izbegavaju jako prometne i zagađene ulice i delove grada.
„Svakako je nemoguće zaštiti se u potpunosti, jer se upijanje štetnih materija vrši i preko kože", rekla je.
Pogledajte video: Maska - zaštita od zagađenja ili zabluda
Kako rade prečišćivači vazduha?
Sve je više potražanje za kućnim prečišćivačima vazduha.
Postoje dva osnovna tipa ovih uređaja na domaćem tržištu: pasivni i aktivni.
Pasivni prečišćivač uvlači vazduh u uređaj, koji prolazi kroz filtere i očišćen se vraća u prostoriju.
Aktivni automatski prečišćavaju vazduh koji puštaju u prostoriju.
Pogledajte video: Kako rade kućni prečišćivači vazduha i da li štite od zagađenja
Koja je razlika između smoga i magle?
„Magla je kondenzovana vodena para, koja se javlja pri tlu, u prizemnom sloju atmosfere.
„Kada se ukombinuju odgovarajuća količina vodene pare i odgovarajuća temperatura, dolazi do stvaranja magle, pri čemu je neophodno da nema jakog vetra", objasnio je za BBC na srpskom Vladan Ducić, profesor klimatologije na Geografskom fakultetu u Beogradu.
Ako se u magli nalaze zagađujuće supstance, onda je reč o smogu.
„Razlika je i u nijansi - pravi smog je tamnije boje, a čista magla je mlečne boje", pojasnio je Ducić kako praviti razliku.
Taj naziv potiče od kovanice nastale od dve engleske reči „smoke" - dim i „fog" - magla.
Pogledajte video: Kako se Beograđani štite od zagađenog vazduha
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC News na srpskom )