Vodič kroz istoriju lopti Mundijala i njihove vrline i mane

Na Svjetskom prvenstvu u Kataru koje se održava od 20. novembra do 18. decembra igraće se Al Rilom. Lopta je napravljena od lijepka i boje na bazi vode, po čemu je istorijska

3317 pregleda0 komentar(a)
Foto: Getty Images
B S N S
BBC Serbian Naslovna strana

Bilo da se zove Tango ili Džabulani, da je napravljena od kože ili veštačkog materijala, u crno-bela ili šarena, kada se nađe u protivničkoj mreži, donosi radost igračima i navijačima reprezentacija širom sveta već skoro 100 godina.

Početne stranice istorijske čitanke mundijalskih lopti ispisane su na nesvakidašnji način tako što je na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu 1930. godine u Urugvaju finale odigrano dvema različitim - Tijento i T-model.

Na svakom narednom prvenstvu, druga lopta se kotrljala po travnatim fudbalskim tepisima, da bi od 1970. proizvodnja ekskluzivno pripala kompaniji Adidas.

Vremenom su lopte usavršavane i modernizovane, a pored naziva, menjao se i dizajn, karakteristike, materijal od koga su satkane, način proizvodnje i tehnologija.

Mundijalskom loptom Etrusko Uniko na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. igrao je i Darko Pančev, postigavši tada u dresu reprezentacije Jugoslavije dva gola protiv Ujedinjenih Arapskih Emirata u grupnoj fazi takmičenja.

„Ranije se znalo ko može da da gol sa 30 metara, nije mogao svako da šutne, dok današnje lopte omogućuju svim igračima da pucaju izdaleka", govori bivši fudbaler koji danas živi u Skoplju.

Na Svetskom prvenstvu u Kataru koje se održava od 20. novembra do 18. decembra i na kome će učestvovati i reprezentacija Srbije, igraće se Al Rilom.

Napravljena je od lepka i boje na bazi vode, po čemu je istorijska.

Šavovi, ventili i jednobojni modeli

Da je lopta i te kako važan element ove igre potvrđeno je u finalu prvog Mundijala u Urugvaju 1930. godine.

Za šampionski pehar i ulazak u istoriju borile su se dve južnoameričke reprezentacije - Urugvaj i Argentina.

Prvih 45 minuta se na insistiranje Argentinaca igralo loptom Tijento koja je dva puta završila u mreži domaćina, a jednom u njihovoj.

Drugo poluvreme odigrano je loptom T-model koja je, po svemu sudeći, više odgovarala Urugvajcima.

Domaćin je naposletku slavio rezultatom 4:2 i tako postao prvi šampion sveta u fudbalu.

Lopte su u tome periodu pravljene od kože, bile su uglavnom braon boje i imale su čipku.

Naredno prvenstvo je održano u Italiji kojom je upravljao fašistički lider Benito Musolini, a glavna mundijalska lopta, domaće proizvodnje, zvala se Federale 102.

Kožna pertla kojom su vezivane prethodne lopte tada je prvi put zamenjena pamučnom.

Lopta sličnog izgleda, nazvana Alen, korišćena je 1938. na Svetskom prvenstvu u Francuskoj.

Usledio je Drugi svetski rat, pa se na sledeće veliko fudbalsko nadmetanje čekalo do 1950. u Brazilu gde se zabelela Duplo T.

Ova lopta, napravljena u Argentini, bila je revolucionarna sa tehničkog aspekta - nije imala čipku, ali je, prvi put, ubačen ventil za naduvavanje.

Četiri godine kasnije, Mundijal se vratio u Evropu, domaćin je bila Švajcarska, a igralo se loptom koju su zbog načina povezivanja platna nazivali zig-zag.

Posle testa na kome je učestvovalo više od 100 kandidata, za Svetsko prvenstvo u Švedskoj 1958. odabran je Top Star.

Ova lopta je bila interesantno i moderno dizajnirana, a jedan od modela je bio izrazito žute boje.

Njom je francuski golgeter Žist Fonten postavio rekord sa 13 golova na jednom turniru, a proslavila je i legendarnog Pelea, koji je tada imao samo 17 godina.

Zvanična lopta Svetskog prvenstva u fudbalu u Čileu 1962. bila je domaće proizvodnje, Krek.

Evropljanima uglavnom nije odgovarala, pa su se tokom takmičenja koristile i druge lopte.

Na utakmici između Čehoslovačke i Jugoslavije u polufinalu igralo se Krekom.

Reprezentacija Jugoslavije izgubila je rezultatom 3:1 i zauzela četvrto mesto na takmičenju, ponovivši uspeh sa prvog Mundijala u Urugvaju.

Za Svetsko prvenstvo u Engleskoj četiri godine kasnije napravljen je model Čelendž 4- Star kompanije Slezinger.

Reuters

Početak dominacije Adidas lopti

Nova era u istoriji mundijalskih lopti počela je pre 52 godine u Meksiku.

Nemačka kompanija Adidas je postala zvanični partner Svetske fudbalske asocijacije (FIFA) čime joj je ukazano poverenje za dizajniranje mundijalskih lopti koje traje već više od pola veka.

Svetsko prvenstvo u Kataru biće 14. na kome će se igrati Adidas loptama.

Na Mundijalu u Meksiku 1970. rođena je zvezda među loptama - Telstar.

Crno-beli kožni model nazvan je po satelitu koji je osam godina ranije lansiran u svemir kako bi primao i odašiljao telefonske i radio-televizijske signale.

Loptu je činilo 32 panela, a karakterističnu kombinaciju boja Telstar je imao kako bi olakšao gledanje prenosa na televizora koji su tada emitovali samo crno-belu sliku.

Fenomen ovog modela nije splasnuo ni posle turnira, pa je prodato oko 600.000 replika.

Za naredno Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 1974, napravljena je unapređena verzija identičnog dizajna - Telstar Durlast.

Još jedan simbol među fudbalskim loptama, Tango, predstavljen je u Argentini 1978.

Prvi put se pojavio i prepoznatljivi crno-beli trougao koji će postati svojevrsni zaštitni znak Adidasovih lopti naredne dve decenije.

Sličan dizajn je ponovljen kod modela Tango Espanja, četiri godine kasnije u Španiji, a to je bila i prva lopta proizvedena kombinacijom kože i sintetičkog materijala.

Prva potpuno sintetička i ručno šivena mundijalska lopta bila je Asteka kojom se igralo u Meksiku 1986.

Kao inspiracija za dizajn poslužila je arhitektura Asteka, starosedelačkog naroda Srednje Amerike.

U legendu je ušla i zbog božje ruke, kontroverznog gola argentinskog asa Dijega Armanda Maradone, u četvrtfinalu protiv Engleske.

Čuveni napadač je ubrzo podigao i pobednički pehar, a Argentina je tada drugi put postala šampion sveta.

Italija 1990. i Etrusko Uniko

Na Mundijalu u Italiji 1990. godine igralo se loptom Etrusko Uniko.

Karakteristični tango-trougao ovog puta krasile su tri etrurske lavlje glave, a sama lopta je navodno bila brža od prethodnih zbog unutrašnjih komponenti.

„Osećalo se to.

„Mogli smo i mi koji nismo često pucali izdaleka da šutnemo ponekad", osmehujući se govori Darko Pančev.

Bila je, kaže, „elastičnija" i da prilikom šuta je „imala manji otpor u vazduhu", što se primećivalo i na terenu.

To uglavnom nije bio slučaj sa loptama sa kojima je ranije igrao, posebno ne kod popularne bubamare koju je proizvodila beogradska fabrika „Sport" kaže Pančev.

„Ja sam bio igrač koji je dosta igrao glavom, pa kada ideš na neki oštar centaršut i udariš je, a bubamara je inače bila teška lopta, ponekad ti izađu zvezdice ispred očiju", kroz osmeh opisuje Pančev.

Tada mu, ističe, nije uopšte bilo važno kako lopta izgleda, već da „uđe u gol kada je šutne".

Za pojedina dizajnerska rešenja koja se trenutno praktikuju i tehničke karakteristike novih modela, Pančev kaže da su „preterani", te da „neke stvari treba ostaviti tradicionalnim i ne menjati ih".

„Ali danas je to tehnologija, marketing, ogromna se lova okreće u fudbalu i sve je deo neke igre."

Pančev je postigao dva pogotka 1990. u Italiji, oba protiv Ujedinjenih Arapskih Emirata kod pobede Jugoslavije od 4:1.

„Sve to ostaje kao uspomena i lepo sećanje i svakako je čast biti učesnik na tako jednom velikom takmičenju", ocenjuje Pančev, koji je 2004. proglašen za najboljeg makedonskog fudbalera u poslednjih 50 godina.

Getty Images

Na narednom Mundijalu u Sjedinjenim Američkim Država igralo se Kvestrom, ali je u Jugoslaviji uveliko buktao krvavi rat zbog čega se nijedna bivša republika tamo nije pojavila.

Trikolore

Prva šarena mundijalska lopta zakotrljala se fudbalskim stadionima Francuske 1998.

Jedna od njih danas krasi dom Ivice Kralja, golmana reprezentacije Jugoslavije na ovom turniru.

„Sačuvao sam je, naravno, to je lepa uspomena koju treba čuvati za ceo život", govori bivši reprezentativac za BBC na srpskom.

Seća se da je popularna lopta Trikolore bila „lakša od onih danas" koje „otežavaju poziciju golmanu, a favorizuju napadače u cilju bolje efikasnosti i višeg interesovanja publike za fudbal, ako je to moguće".

„Kad se vratim na tu godinu, gledajući sa golmanske strane, to je jedna od boljih lopti koja se koristila na svetskim prvenstvima", dodaje Kralj.

Smatra da su brojne inovacije dovele do promena samih lopti, ali je pristup ostao isti - i dalje se više vodi računa o igračima, nego o čuvarima mreže.

„Radi se sve da se oteža golmanima, a sigurno da se oni pitaju, ta lopta bi drugačije izgledala - imala bi makar pravilniji let", ističe Kralj, osmehujući se.

Getty Images

Jedna lopta, jedna (dizajnerska želja) u 21. veku

Šareni put koji je popločala ona iz Francuske postao je manir koji će pratiti sve mundijalske lopte u ovom veku.

Tako je Fivernova iz Japana i Južne Koreje 2002. bila još raznobojnija, ali je napušten višedecenijski „Tango stil", koji je zamenjen većim, takođe trouglastim, crtežom nalik šurikenu, vrsti dalekoistočnog oružja.

Za naredno Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. proizvedena je lopta Timgajst, „timski duh".

Ovaj model je na smetlište istorije poslao tradicionalna 32 panela i ručno šivenje, a prvi put je svaka lopta imala odštampan datum, stadion i imena protivnika.

Pojedini fudbaleri su se žalili na njenu nepredvidivu putanju, o čemu svedoče i spektakularni golovi nemačkih igrača Filipa Lama i Torstena Fringsa protiv Kostarike.

U finalu je igrano zelenom verzijom ove lopte - Timgajst Berlin.

Međutim, kraljica nekontrolisanog leta i nepredvidivosti bila je kontroverzna lopta Džabulani, koja je na scenu je stupila 2010. godine u Južnoj Africi.

Golmanima je tokom celog turnira zadavala glavobolje, a glavna kritika se odnosila na haotičnu putanju lopte posle šuta.

Brazilski golman Žulio Sezar ju je uporedio sa „loptama iz supermarketa", dok je čuvar mreže Italije Đanluiđi Bufon rekao da je „neprihvatljivo igrati tako prestižno takmičenje ovakvom loptom".

U čitavu priču uključila se čak i NASA - Američka svemirska agencija koja je utvrdila da nepredvidivo kretanje Džabulanija nastupa pri brzini većoj od 77 kilometara na čas.

Naredna mundijalska lopta, Brazuka, testirana je čak dve godine i isprobalo ju je više od 600 najboljih igrača sveta.

Ime su joj dali ljubitelji fudbala zemlje domaćina - Brazila.

Do povratka legendarnog Telstara došlo je 2018. godine na Mundijalu u Rusiji, ali osim imena i delimično boje, nova lopta sa čuvenim prethodnikom nije imala mnogo toga zajedničkog.

Ovaj model je bio izuzetno tehnološki inovativan, pa je tako u loptu ugrađen NFC čip (komunikacija bliskog polja) koji šalje informacije na telefon korisnika.

Međutim, ni nju nisu zaobišle brojne kritike, a čak dve lopte su pukle tokom utakmica između Australije i Francuske i Argentine i Islanda.

Po grupama se igralo Telstarom 18, dok je u eliminacionoj fazi korišćena Telstar Mečta, reč koja na ruskom znači san ili ambicija.

Getty Images

Al Rila

Četrnaesta uzastopna mundijalska lopta koju je Adidas napravio za Svetsko prvenstvo u Kataru nosiće ime Al Rila, na arapskom, putovanje.

Inspirisana je arhitekturom, prepoznatljivim brodovima i zastavom zemlje domaćina.

Proizvođač kaže da „leti brže od bilo koje lopte u istoriji turnira".

„Za najveći svetski sportski događaj moramo da nemoguće učinimo mogućim, pa smo radikalnim inovacijama stvorili najbržu i najprecizniju loptu za Svetsko prvenstvo do sada", rekla je Franciska Lofelman, direktorka dizajna u Adidasu.

Al Rila je i u ekološkom smislu najdalje odmakla pošto je napravljena od lepka i boje na bazi vode.

Ivica Kralj smatra da će i ova lopta „zadavati muke" čuvarima mreže, posebno prilikom šuteva iz daljine zbog „nepravilne putanje".

„Golmane sigurno očekuje veliki posao i poteškoće u Kataru", zaključuje bivši jugoslovenski reprezentativac.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk