"Narod protiv trovača" Na ekološki protest u Beogradu došlo više od hiljadu ljudi iz cijele Srbije
Organizatori su pozvali vlasti da hitno poboljšaju zaštitu životne sredine zbog velikog zagađenja vazduha u Srbiji zbog kojeg, kako tvrde aktivisti pozivajući se na različite izvještaje, prijevremeno umre više od 15.000 ljudi
Više od hiljadu ljudi okupilo se u podne ispred zgrade Predsedništva Srbije na protestu „Narod protiv trovača", organizovanog zbog lošeg kvaliteta vazduha proteklih nedelja u Beogradu i drugim gradovima.
Pored zastava brojnih ekoloških udruženja, vijorili su se transparenti sa porukama poput „Samo sloga od smoga spasava", „Stop ekološkom izbeglištvu", „Srbija Pakistan - svima nama guši pluća vazduh naš", „Ne glumite gluplje nego što jeste - za našu decu" i „Pažljivo diši, opasno po život".
Skup je organizovala nevladina organizacija Eko straža u saradnji sa ekološkim aktivistima iz Barajeva, Šapca, Bora, Valjeva, Smederava i drugih gradova u kojima su, prema podacima koje su predstavili aktivisti, ne samo vazduh, već i zemljište i voda zagađeni.
Organizatori su pozvali vlasti da hitno poboljšaju zaštitu životne sredine zbog velikog zagađenja vazduha u Srbiji zbog kojeg, kako tvrde aktivisti pozivajući se na različite izveštaje, prevremeno umre više od 15.000 ljudi.
- Zagađenje vazduha u Srbiji: Sve što treba da znate - pitanja i odgovori
- Ko i kako meri zagađenje vazduha u Srbiji
- Batut: Kako se zaštititi od zagađenja vazduha
- Zagađenje vazduha u Srbiji - šta može da se popravi
Jedan od učesnika nosio je i pravu gas masku, kako bi skrenuo pažnju na kvalitet vazduha.
Petar Blagojević i Jovana Tadić došli su noseći cveće u rukama.
Uvereni su da će ovakvi skupovi, koji se već nekoliko godina održavaju u srpskoj prestonici, podstaći državu da poštuje zakone i uvede neophodne filtere i reforme kako bi vazduh bio čistiji.
„Protesti mogu da promene nešto, samo je bitno da ljudi budu složni i da nas dođe što više", kaže Petar za BBC.
Bojan Simišić iz Eko straže rekao je da je ovo peti protest zbog lošeg stanja vazduha u Srbiji.
Svaki put je građana je sve više, ali mera za zaštitu životne sredine nema, upozorio je on.
„Ako je vazduh zdrav, zašto su predstavnici države nabavili prečišćivače za vazduh?", upitao je Simišić, što je propraćeno zvižducima i negodovanjem.
Narodna skupština Srbije nabavila je 35 prečišćivača vazduha ukupne vrednosti 33,5 miliona dinara, što je oko 285.000 evra, objavila je Nova ekonomija.
„Neka bude ono što biti ne može", bila je jedna od poruka sa bine, jer se istog dana obeležavao i rođendan pisca i vladike Petra Petrovića Njegoša.
Aktivisti su kao glavne trovače nabrojali velike fabrike, ali „neodgovornu vlast".
- Zagađenje vazduha na Balkanu: Valjevo do Pekinga
- Srbija i zagađenje vazduha: „Selim se iz Bora, ne mogu da dozvolim da mi truju decu"
- Šta znači kad je zagađenje vazduha u ljubičastom
- Da li je ranije vazduh bio čistiji
Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta, pročitao je imena gradova u kojima je došlo do prekoračenja zagađenja.
„Popovac 129 dana sa prekoračenjem, Užice 122, Valjevo, Smederevo, Novi Pazar, Bor, Niš, Kragujevac, Beograd - u prvoj polovini godine pređene su sve granice", naglasio je Đurđević, dodajući da se u nekim gradovima ne mere štetne PM čestice, pa zato nisu na spisku.
Šta su PM 10 i PM 2.5 supstidarne čestice?
Kako je ranije za BBC objasnio doktor Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, radi se o takozvanim lebdećim česticama ili, kako se to često naziva - „sitna prašina".
Suspendovane čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla.
Antropogene nastaju kao posledica čovekovog delovanja.
Pre svega je reč o kućnim i individualnim ložištima gde se sagorevaju čvrsta goriva poput uglja i drva, ali i dizel motorima.
PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara, a PM 2.5 znači da su manje od 2.5 mikrometara, što je 30 puta manje od ljudske dlake.
Što su čestice sitnije, to su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja.
Prema direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM 10 čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje.
Svake godine 6.600 smrti može se pripisati posledicama zagađenosti vazduha u Srbiji, dok se procenjuje da više od pola miliona žitelja Evrope iz istog razloga umre ranije, podaci su Svetske zdravstvene organizacije.
„Ako se kvalitet vazduha poboljša ove bolesti je moguće sprečiti", navodi se u izveštaju SZO.
Pogledajte video: Kako se Beograđani štite od zagađenog vazduha
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )