Slovenija: Istopolni brakovi na meti kritika

Teja i Nuša su Slovenke koje vole planinarenje, skijanje, biciklizam i putovanja po svijetu. Svadbu su proslavile prije dvije godine. Nije bilo problema u organizaciji vjenčanja, a nisu naišli ni na predrasude kao istopolni par.

Međutim, to nije bio „zvaničan“ brak – iako ga Teja i Nuša tako vide. Zvanično su sklopili građansku zajednicu, jedinu opciju koja im je tada bila na raspolaganju u Sloveniji. Od tada, međutim, stvari su se dramatično promijenile u toj maloj zemlji.

Početkom jula ove godine Ustavni sud Slovenije donio je odluku kojom se istopolnim parovima dozvoljava da se vjenčavaju i usvajaju djecu, čime je to postala prva bivša komunistička država u Evropi koja je ovo omogućila.

Sud je konstatovao da je zabrana braka diskriminacija istopolnih parova i da je stoga neustavna. Dao je Narodnoj skupštini šest mjeseci da u skladu sa tim izmeni slovenački Porodični zakonik.

Od presude suda, prvi istopolni parovi počeli su da sklapaju legalne brakove. Iako Teja i Nuša sada imaju pravo da svoju zajednicu pretvore u priznat brak, još uvijek nisu odlučile da li to hoće. Uostalom, one već smatraju da su u bračnoj zajednici.

Parlament usvojio izmijenjeni Porodični zakonik

Slovenačka vlada na čelu sa premijerom Robertom Golobom iz zeleno-liberalnog Pokreta Sloboda odmah je izradila amandman na Porodični zakonik i stavila ga na glasanje u Narodnoj skupštini početkom oktobra. Amandman je usvojilo 48 poslanika, 29 je bilo protiv i jedan bio uzdržan.

Ali protivnici LGBTK prava u Sloveniji brzo su počeli da prikupljaju potpise za referendum na tu temu.

Oni koji pozivaju na referendum pretpostavljaju da će biračko tijelo odbaciti pravo na brak i usvajanje djece za istopolne parove, jer se to već dogodilo dva puta u protekloj deceniji.

Prije deset godina amandman na Porodični zakonik odbilo je 55 odsto učesnika na referendumu uz izlaznost od samo 30 odsto. Još jedan referendum o istopolnim brakovima održan je 2015. godine i ponovo je 64 odsto glasača zaokružilo „ne“. Ovog puta izlaznost je bila 36 odsto.

Novi referendum je malo vjerovatan

Barbara Rajgelj, profesorica prava na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani, sigurna je da referenduma neće biti, uprkos protivljenju izmjeni Porodičnog zakonika.

„To je zbog člana 90 slovenačkog ustava koji jasno kaže da ne može biti referenduma o aktima kojima se otklanja nešto neustavno u oblasti ljudskih prava i osnovnih sloboda ili neka druga neustavnost. A to je ovdje slučaj“, rekla je Rajgelj za DW.

Sagovornici DW-a nije strana tema LGBTK prava. Kao dugogodišnja aktivistkinja, ona je 2008. godine osnovala je Cafe Open, jedno od prvih LGBTK mjesta u Ljubljani. Uprkos popularnosti u LGBTK zajednici, Cafe Open se suočio sa agresivnom protivnicima.

„Neki muškarci iz komšiluka su nam stalno prijetili. Jednom se desio incident, jedan momak je stavio pištolj na šank i počeo da viče i da prijeti“, prisjeća se Rajgelj.

Drugom prilikom, aktivista Mitja Blažič teško je pretučen kada je osam muškaraca napalo kafić bakljama i kamenicama. Nakon toga, Cafe Open je dobio policijsku zaštitu.

Kampanja za prava homoseksualaca

Cafe Open je kasnije postao važno mesto okupljanja zagovornika prava homoseksualaca uoči prvog referenduma o Porodičnom zakoniku 2012. godine. „Kao pravnica, uvijek ističem da živimo u ustavnoj demokratiji: vlast pripada narodu, ali je ograničena ustavnim poretkom“, navodi Rajgelj.

Ona je na referendumima 2012. i 2015. učestvovala u kampanji za LGBTK prava. Najveći protivnik prava homoseksualaca u oba navrata bio je pokret pod nazivom „Djeca su u pitanju“.

„Uprkos pozivanju na prava djeteta, pokret protiv LGBTKI+ nije zainteresovan da se uradi to što je najbolje za interese djeteta. To je više politička agenda koja je globalna i pojavljuje se pod pojmom 'prirodnog poretka' – u kojem, naravno, nema ničeg prirodnog, njegova glavna svrha je očuvanje patrijarhata“, kaže Rajgelj.

„Poslije dva referenduma, koja su bila puna obmana i straha, bilo je očigledno da je politički put utopija, a jedini mogući način da se ostvare jednaka prava jeste postupak pred sudovima“, dodaje ona.

Rajgelj nema iluzija kakav bi bio ishod ponovnog referenduma: „Porodični zakonik ne bi prošao na referendumu kada bi izlazio na glasanje sto puta. Naša strategija je uvijek bila privrženost istini i protivljenje svakom raspirivanju mržnje“, rekla je ona.

U međuvremenu, Teja i Nuša smatraju da se slovenačko društvo sve više otvara, uprkos nekim duboko ukorijenjenim društvenim rezervama. Smatraju da novi Porodični zakonik Slovenije pruža nadu i obećava ravnopravniju budućnost za sve građane.

( Deutsche Welle )