Ako bude kiša, višak struje u 2023. godini iznosiće 486 GWh

Crna Gora bi naredne godine trebalo da ima viška električne energije od 486 gigavat sati (GWh), ukoliko hidrološka godina bude na nivou dosadašnjih prosjeka, a potreba za uvozom struje postojala bi samo tokom avgusta i septembra kada bi proizvodnja iz hidroelektrana bila na očekivanom minimumu.

To je navedeno u predlogu Energetskog bilansa kojeg je Vlada danas usvojila.

Prema predlogu očekivana proizvodnja struje iz svih izvora je 3.598 GWh, od čega najviše u Termoelektrani 1.387, HE Perućici 920, HE Pivi 750, vjetroelektranama 328, malim hidroelektranama (računajući i stare mHe u sastavu EPCG) 172 i solarnim elektranama 41 GWh.

Proizvodnja iz solarnih elektrana u 2021. godini iznosila je 2,66 GWh, tako da će u narednoj godini biti za 15 puta veća zahvaljujući projektu "Solar" i gradnji solarnih plutajućih elektrana na Slanom jezeru i Krupci koje bi sa radom trebalo da počnu u oktobru naredne godine.

Prema strukturi 51,2 odsto električne energije bi proizvele hidroelektrane, 38,55 odsto Termoelektrana, 9,11 odsto vjetroelektrane i 1,14 odsto solarne elektrane.

U ovoj godini proizvodnja iz hidroelektrana je bila manja za oko 450 GWh ili za oko 25 odsto zbog loše hidrološke godine.

Planirana potrošnja struje iznosi 3.112 GWh, od čega najviše kod distributivnih kupaca (domaćinstva i mala privreda) 2.533. Direktni kupci, nekadašnji veliki giganti, potrošiće 115 GWh, značajno manje nego ranijih godina zbog smanjenja proizvodnje u Kombinatu aliminijuma i Željezari.

KAP će potrošiti 77 GWh, dok je u 2021. godini trošio 571 GWh. Iako sada Željezara ne radi za nju je navedena potrošnja od 5,95 GWh, a ona je u posljednjim godinama kada je radila smanjenim kapacitetima trošila oko 25 GWh.

Željeznica će potrošiti 14,22, a ostali direktni kupci 18,47 GWh.

Očekivani gubici na distributivnoj i prenosnoj mreži iznosiće 463 GWh, što je za oko osam odsto manje nego u 2021. godini.

( Goran Kapor )