Prigušivanje Zemlje, nestašica senfa i druge neobične nuspojave

Skorašnja istraživanja takođe su pokazala da se Arktik zagrijava još brže nego što se prethodno mislilo - četiri puta brže od ostatka svijeta

4823 pregleda1 komentar(a)
Foto: Getty Images
B N N S
BBC News na srpskom

Pesma ptica, visibabe, cvetanje i ujedi mušica - to nisu stvari koje vezujete za novembar na severu Engleske.

Ali to su samo neke od blažih nuspojava sveta koji se zagreva.

Pored toga što pokreće smrtonosne poplave i suše, rast temperature dovodi i do spontanih eksplozija sibirskog permafrosta, nestašice senfa i prigušivanja sjaja planete.

Mnoge posledice klimatskih promena su katastrofalne.

Neke su samo krajnje neobične.

Eksplozivna tundra i „Zemljin sjaj"

Džinovske kratere u otapajućem sibirskom permafrostu neki ruski naučnici pripisuju toplijoj temperaturi kopna koja izaziva spontane eksplozije podzemnih džepova gasa.

Permafrost se definiše kao zemlja koja je neprekidno smrznuta više od dve godine.

To je samo jedna od hipoteza kojom se objašnjava formiranje džinovskih kratera u arktičkom predelu.

Kao što je istakao ovaj članak BBC Fjučer, oni su „uznemirujući znaci" da ovaj hladan, uglavnom nenastanjen krajolik na severu naše planete prolazi kroz radikalne promene.

Skorašnja istraživanja takođe su pokazala da se Arktik zagreva još brže nego što se prethodno mislilo - četiri puta brže od ostatka sveta.

A pored toga što buše rupe u Zemljinoj divljini, klimatske promene bi mogle i da prigušuju „sjaj" planete, prema naučnicima iz Solarne opservatorije Veliki medved iz Nju Džerzija.

Izmerivši sunčevu svetlost koja se reflektuje od Zemlje do tamne strane meseca noću, naučnici su izračunali ono što nazivaju „Zemljinim sjajem" ili albedom - praktično Zemljinom refleksivnošću.

Studije sugerišu da se količina niske oblačnosti preko istočnog Pacifičkog okeana smanjuje zbog zagrevanje temperature okeana.

Budući da se ovi oblaci ponašaju kao ogledalo, reflektujući sunčevu svetlost nazad u svemir, bez njih se ta reflektujuća svetlost smanjuje.

Dakle, prema ovim naučnicima, mi bismo mogli da umanjujemo sjaj našeg malog plavog dragulja.

Reptili koji menjaju pol

Iako smo mi ti koji možda izazivaju globalno zagrevanje, nismo jedina vrsta koja ga oseća na koži.

Po neke životinje to ostavlja istinski iznenađujuće posledice.

Kod nekih reptila, pol potomaka delom određuje temperature inkubacije jaja.

Genetski mužjaci bradate agame - vrste guštera koja se može naći u Australiji - zapravo će od mužjaka postati ženke kad su izloženi inkubaciji na određenoj temperaturi.

I zato se sada naučnici brinu da bi mužjaci mogli postati sve ređi kako se svet sve više bude zagrevao - što vrstu dovodi u opasnost od istrebljenja.

U okeanu, povišeni nivo ugljen dioksida mogao bi da dovede do toga da ribe počnu da gube čulo mirisa.

BBC

Klimatske promene takođe merljivo narušavaju ravnotežu godišnjih doba.

U Vajtam Vudu ovog aprila - naučno najproučavanijoj britanskoj pošumljenoj oblasti - ptići velike senice izlegli su se iz jaja i do tri nedelje ranije nego što bi to uradili npr. četrdesetih godina prošlog veka.

Čitav prolećni lanac ishrane se promenio sa zagrevanjem - gusenice koje jedu ptice, hrastovo lišće koje jedu gusenice - svi dostižu vrhunac nedeljama ranije nego pre nego što smo zagrejali svet.

Dok se godišnja doba menjaju, ptice se prilagođavaju - ili se naprosto sele.

Ove godine, pčelarice su se izlegle u kamenolomu u Norfoku - inače obično mogu da se nađu u južnom Mediteranu ili u severnoj Africi.

Čak se i zvučni pejzaž menja.

London je sada žarište pesme ptica neuobičajene za ovo doba godine.

Jedna studija čak sugeriše da se šumske ptice penju više na drveću da bi pevale, verovatno kako bi izbegle da njihovo dozivanje bude prigušeno ranim listanjem

Nestašica začina

Ekstremni vremenski uslovi otežavaju i uzgoj hrane.

Osnovne namirnice kao što su pšenica, kukuruz i kafa već osećaju posledice.

A ove godine došlo je i do nekih primetnih nestašica začina.

U aprilu je Huj Fong Fuds, kalifornijska kompanija koja svake godine proizvede skoro 20 miliona boca čili sosa „Srirača", poslala pismo potrošačima upozoravajući ih na „veliku nestašicu" čilija.

Letos su supermarketi u Francuskoj počeli da ostaju bez dižon senfa - što je problem čiji bi uzrok mogao da se nađe u lošem vremenu u Kanadskoj preriji, gde se uzgaja većina semenki senfa na svetu.

A realnost klimatskih promena čak otežava napore za postizanje nula emisija ugljenika.

U avgustu je energetska kompanija EDF morala da smanji proizvodnju u nuklearnim elektranama u Francuskoj, zato što nije bilo dovoljno hladne vode u francuskim rekama.

Odgovor - o kom je 200 zemalja raspravljalo na klimatskom samitu UN - jeste dramatično smanjenje tih gasova koji zagrejavaju planetu.

Ali mi smo već transformisali naš svet zagrejavši ga - a vrlo je verovatno da će biti još neočekivanih i iznenađujućih posledica.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk