Roberto Bađo, Jugoslavija - Argentina i druge penal serije koje su obilježile Mundijale
Jedna od prvih u istoriji, ako ne i prva, bila je u Jugoslaviji još 1952. godine, u okviru Kupa maršala Tita u Rijeci, kada je Kvarner sa bijele tačke pobedio osiječki Proleter
Jedna lopta, jedan igrač, jedan golman i milioni gledalaca koji su zadržali dah, a i kazaljke kao da su malo usporile, samo da ne propuste penal seriju u finalu Mundijala.
Ali penal je lako dati, zar ne - gol je širok sedam metara, a lopta od njega na samo 11 - kako golman uopšte ima šanse da obrani, ko će to promašiti?
Pa, mnogi, jer su penali uvek lutrija, kažu mnogi, iako su pre psihološke bitke i ratovi.
Jer taj veliki gol, u trenutku kada vam promašaj zanavek posred čela lepi etiketu tragičara, naprasno postane manji od makovog zrna.
- Tri neočekivana heroja Srbije u Kataru (i trojica koja su često u tom društvu)
- Šest stvari koje su obeležile grupnu fazu Svetskog prvenstva u fudbalu
- Šest magičnih nefudbalskih trenutaka osmine finala Mundijala koje morate da vidite
- Rezultati utakmica, tabele i parovi nokaut faze na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Kataru
Videlo se to i u Kataru, gde su dve utakmice u osmini finala odlučene jedanaestercima, a neki od najboljih fudbalera sveta nisu uspeli da ubace loptu u mrežu.
Na kraju je Maroko bio uspešniji od Španije, kao i Hrvatska od Japana.
Špancima nije pomoglo ni to što im je, sada već bivši selektor Luis Enrike (dobio je otkaz odmah posle eliminacije od Japana), dao igračima domaći zadatak tokom prošle godine da šutiraju 1.000 penala.
Očigledno je da domaći zadatak nisu uradili.
Penal serije kao vid rešavanja nerešenih utakmica - do tada je uglavnom igran novi meč - uvedene su početkom sedamdesetih, iako ih je bilo i ranije.
Jedna od prvih u istoriji, ako ne i prva, bila je u Jugoslaviji još 1952. godine, u okviru Kupa maršala Tita u Rijeci, kada je Kvarner (danas NK Rijeka) sa bele tačke pobedio osiječki Proleter (danas NK Osijek).
U istoriji svetskih prvenstava održane su 32 penal serije i neke od njih se posebno pamte.
Penali koji su „umalo sprečili rat": Argentina - Jugoslavija 1990. godine
Reprezentacija Jugoslavije, kako god da se zvala u tom trenutku i pod kojom god nastupala, u istoriji je samo jednom bila deo mundijalske penal serije.
To se dogodilo u četvrtfinalu Mundijala 1990. u Italiji, poslednjem na kojem je učestvovala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ).
Na drugoj strani terena bila je moćna Argentina, predvođena Dijegom Armandom Maradonom, ali su i „plavi" u štucnama imali čitav niz aduta.
Neki od njih su Robert Prosinečki, Safet Sušić, Dragan Stojković Piksi, Zlatko Vujović, Refik Šabanadžović, Darko Pančev i Dejan Savićević.
Meč protiv „gaučosa" završen je 0:0, a golova nije bilo ni posle produžetaka - penali!
Prvi se za loptu uhvatio aktuelni selektor Srbije Dragan Stojković Piksi i promašio, ali je isto je nešto kasnije uradila i slavna desetka Argentine.
Tomislav Ivković, tadašnji golman Jugoslavije, do kraja života će moći da se hvali kako je odbranio penal nikom drugom do Maradoni, jednom od najboljih fudbalera u istoriji.
Inače, ekonomista Ignagsio Palasios-Uerta je na osnovu proučenih 212 penal serija, u periodu od 1970. do 2008, izračunao je da tim koji prvi šutira pobeđuje u 61 odsto slučajeva, pisao je ranije Sportklub.
Zato je on godinama bio jedan od glavnih zagovornika promene sistema - umesto naizmenično (ABAB), on smatra da bi pravednije bilo kao u teniskom taj brejku (ABBA).
A posle Stojkovića penal su pogodili Prosinečki i Savićević, dok Dragoljub Brnović je promašio, ali i Pedro Troljo, tako da je semafor pokazivao 2:2
Argentina je pogodila i u petoj seriji, kada loptu uzima Faruk Hadžibegić i - promašuje.
„Gaučosi" su otišli u polufinale, gde su takođe na penale bili bolji od Italije.
Međutim, u finalu ih je savladala Nemačka.
Jugoslavije ubrzo više nije bilo, raspala se u krvavom ratu, ali su decenijama kasnije i dalje aktuelne debate da li bi sukoba bilo da su „plavi" u Italiji nešto uradili.
Svakako su imali kvalitet za to.
- Priča o jugoslovenskoj mundijalskoj tituli: Kako su „Čileanci“ pokorili planetu i skinuli „balkanski kompleks niže vrednosti"
- „Još osećam kako se prečka trese": Tihi heroji Jugoslavije na Mundijalu 1998.
- Darko Pančev: „Jugoslavija za desetku, ostali ni za peticu“
- Osimova Jugoslavija i drugi timovi koje su zaustavile nefudbalske stvari
Livaković hobitnica, Rakitić rekorder: Hrvatska kao maher za penale
Hrabro se Japan borio protiv favorizovane Hrvatske u četvrtfinalu Mundijala u Kataru, ali je vicešampion sveta sa bele tačke ipak odneo pobedu.
Kako i ne bi, kada imaju toliko iskustva u tome.
Na putu do finala Svetskog prvenstva u Rusiji, „vatreni" su čak dva puta izbacili protivnika posle udaraca sa 11 metara.
Prvo su u osmini finala bili bolji od Danske, a onda u četvrtfinalu i od Rusije.
Penal za pobedu u oba meča pogodio je Ivan Rakitić, tada fudbaler Barselone, a danas Sevilje, zbog čega se on i dalje vodi kao igrač sa najviše pogođenih odlučujućih penala u mundijalskoj istoriji.
Isto tako je i Danijel Subašić, tadašnji golman Hrvatske, jedan od golmana sa najviše odbrana u istoriji penal serijama na SP - tri je odbranio Dancima, a jedan Rusiji.
Četiri odbrane imaju i Nemac Harald Šumaher (dva Francuskoj 1982. i dva Meksiku 1986) i Serđo Gojkočea (dva Jugoslaviji i dva Italiji 1990. godine).
Dominik Livaković, aktuelni golman selekcije Hrvatske, veoma je blizu - čak tri penala odbranio je reprezentativcima Japana.
Istorijat penal serija na Mundijalima
Prvi put su uvedeni 1978. godine u Argentini, iako do njih tada nije došlo.
Sistem takmičenja je bio drugačiji - posle grupne faze sledile su nove grupe, gde je moguće da bude nerešeno, tako da su opcije za penale bili samo finale i meč za treće mesto.
Četiri godine kasnije, na Svetskom prvenstvu u Španiji, sistem je bio sličan, ali su uvedene i polufinalne utakmice.
U jednoj od njih, između Nemačke i Francuske, viđena je prva mundijalska penal serija u istoriji, kada da su Nemci bili bolji i plasirali se u finale.
Tamo ih je savladala Italija, ali će „panceri" tokom godina postati pravi majstori za udarce sa bele tačke na svetskim prvenstvima.
Do sada su učestvovali u četiri penal serije - 1982, 1986, 1990. i 2006. godine - i sva četiri puta su bili uspešni.
Najbliža im je Hrvatska sa skorom tri od tri.
A aktuelni sistem takmičenja, sa 16 reprezentacija u nokaut sistemu posle grupne faze, važi od 1986. u Meksiku, od kada već dolazi do značajnog porasta penal serije.
Te godine ih je bilo tri, a već 1990. u Italiji četiri, što je ponovljeno još samo tri puta - 2006. u Nemačkoj, 2014. u Brazilu i 2018. u Rusiji.
Najviše penal serija imali su Argentina i Španija, po pet - „gaučosi" 1990. dva puta (jednom protiv Jugoslavije), 1998, 2006. i 2014, a „furija" 1986, 2002. dva puta, 2018. i 2022. godine).
Zanimljivo je da Argentina u tih pet ima četiri pobede i jedan poraz, a Španci obrnuto -jednu pobedu i četiri poraza, što je i najviše izgubljenih penal serija u istoriji mundijala.
Samo dve su bile u finalima.
Dajana Ros i Roberto Bađo: Italija - Brazil 1994.
Svetskom prvenstvu u Americi 1994. godine, prvom van Evrope i Južne Amerike, kao da je bilo suđeno da se završi penal serijom.
Jer penalom je turnir i počeo penalom, ili barem nekom njegovom verzijom.
Trčala je tog 17. juna 1994. pevačica Dajana Ros kroz čitav špalir ljudi po terenu stadiona u Čikagu, pravo ka lopti koja ju je mirno čekala na beloj tački.
Golman je bio spreman - iako je gol bio znatno bliži, ne baš na 11 metara - ali nije ni imao potrebu da reaguje.
Ros je promašila čitavu konstrukciju.
Specijalni efekti su ipak bili tu - gol se po planovima organizatora svakako raspao, iako lopta nije baš dola u priliku da ga pocepa.
Na tom turniru odigrane su tri penal serije, od kojih se posebno izdvaja četvrtfinalni sudar Švedske i Rumunije, koja je bila hit tog prvenstva.
Plavokosi Rumuni - svi su ofarbali glave specijalno za SP - na kraju su ispali promašajem Miodraga Belodedića, nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde.
Belodedić je tri godine ranije bio precizan sa bele tačke, kada je na meču Zvezde i Olimpika iz Marseja ulog penal serije bila titula prvaka Evrope, koju je Zvezda i osvojila.
A onda je došlo finale Italije i Brazila, kada posle regularnih 90 i dodatnih 30 minuta takođe nije bilo pobednika - penali!
Franko Barezi, čuveni defanzivac Milana i „azura" prvi se uhvatio za loptu i - promašio, ali je isto uradio i Marsio Santos iz Brazila.
Na kraju je najveći pritisak bio na Robertu Bađu i njegovom repiću po kom je bio prepoznatljiv - Italija je bila u zaostatku 3:2 i Bađo je morao da pogodi.
Međutim, poput Dajane Ros, Bađo je promašio, samo što je lopta ovog puta lopta otišla preko prečke i Brazil je osvojio četvrtu titulu.
Bađo je inače i igrač sa najviše učešća u penal serijama na Mundijalima i sva tri puta ih je izgubio, iako je i 1990. protiv Argentine i 1998. on bio precizan.
Bađovi penali bili su i deo reklamne kampanje jednog svetski poznatog proizvođača viskija, a geslo je glasilo „Nastavi da hodaš" (Keep walking).
Sudar titana i udar glavom: Italija - Francuska 2006.
Druga penal serija u finalima Mundijala bila je 2006, kada su se u udarcima sa bele tačke takmičili reprezentativci Francuske i Italije.
Taj meč je maltene počeo penalom i sudarom dvojice titana - Zinedina Zidana, jednog od najboljih fudbalera u istoriji i Đanluiđija Bufona, čuvenog italijanskog golmana.
Zidan je tada pokazao majstorstvo.
U finalu Mundijala, pred 70.000 gledalaca na Olimpijskom stadionu u Berlinu, kada su sve oči uprte u njega, pred strašnim Bufonom, izveo je „panjenku".
Reč je o posebnoj vrsti izvođenja penala, kada se lopta samo blago podbode i lagano uđe u mrežu, pod pretpostavkom da će se golman unapred baciti na jednu stranu.
Lepota „panjenke" je u tome golman samo tren kasnije golman zna da lopta ide u gol, ali je samo prati pogledom, jer gravitacija mu ne dozvoljava da se u padu vrati na sredinu gola.
Ali u tome je i rizik za izvođača - golmanu će lopta, ako sačeka, samo lagano pasti u naručje, tako je pitanje ko sme da rizikuje i šutira na taj način.
Prvi takav penal izveo je Čeh Antonin Panjenka u finalu Evropskog prvenstva 1976. između Čehoslovačke i Zapadne Nemačke, odigranom na stadionu Crvene zvezde u Beogradu.
Tim golom Čehoslovaci su postali šampioni Evrope, a taj lucidni način izvođenja penala dobio je ime po njegovom autoru.
Te 2006. meč je takođe otišao u produžetke, kada je Zidan, posle Bufona, imao još jedan sudar, ali nefudbalski, već glavom sa grudima Markom Materacijem.
Materaci mu je dobacio nešto o sestri, Zidan ga udario glavom i dobio crveni karton, što je postao jedan od najpoznatijih trenutaka u istoriji svih Mundijala.
Na kraju je došlo do penal serije u kojoj su svi Italijani bili precizni, da bi od „trikolora" promašio Trezege.
Trofej je otišao u ruke „azurima", koji od tog trenutka nemaju nijednu pobedu u nokaut fazama SP, dok se u Katar nisu kvalifikovali.
Zanimljivo je i da su Italija i Francuska imali najviše međusobnih penal serija u istoriji Mundijala - ukupno dve.
Prva je bila 1998. kada su Francuzi bili bolji.
Magični Krul, Suarezova ruka i još ponešto
U dugoj istoriji Mundijala bilo je još dosta penal serija koje se pamte.
Tu je, na primer, meč Brazila i Francuske u četvrtfinalu SP u Meksiku 1986. godine.
Sa jedne strane bili su Sokrates, Ziko druge brazilske legende, a sa druge Platini, Tigana i drugi francuski velikani.
Promašili su i Sokrates i Platini, ali i Žulio Cezar u poslednjoj seriji Brazilaca, što znači da je Francuska prošla dalje.
„Trikolori" će se u sledećem kolu izgubiti od Zapadne Nemačke, koja je u finalu imala zakazan susret sa Argentinom, Maradonom i njegovom „božijom rukom".
Božija ruka je odnela pobedu, ali su Francuzi osvojili bronzu.
Zanimljivo je i bilo i četiri godine kasnije u Italiji, kada je Zapadna Nemačka u polufinalu išla na Englesku.
Nemcima je prednost doneo Andreas Breme, ali je deset minuta pre kraja poravnao Gari Lineker, pa se otišlo u produžetke i penale.
A tamo surova nemačka efikasnost.
Piter Šilton, engleski golman, nije imao apsolutno nikakve šanse da odbrani nijedan penal - svi su bili jaki i precizni udarci baš tamo gde treba.
Nemačka je prošla dalje i slavila u finalu protiv Argentine.
Posebno se pamti i kad su Holanđani na meču protiv Kostarike na Mundijalu 2014. pred penale zamenili golmana.
Umesto Jaspera Silesena na gol je stao Tim Krul samo kako bi branio jedanaesterce - odbranio je dva i izborio polufinale za njegov sastav.
A tu je i čuvani slučaj iz 2010. godine, na meču Gane i Urugvaja, koji je jedna od najdramatičnijih epizoda u mundijalskoj istoriji.
Gana je vodila, Urugvaj izjednačio i tim rezultatom se otišlo u produžetke.
A onda je u 120. minutu, na samom kraju drugog produžetka, posle jedne gužve u šesnaestercu, lopta umalo završila u golu Urugvaja.
To bi se i desilo da je na gol liniji nije rukom namerno blokirao Luis Suarez, nekadašnji napadač Barselone, za šta je momentalno isključen, ali je timu doneo još jednu šansu.
Gani je dosuđen penal koji im donosi plasman u polufinale, ali njega Asamoa Đan penal promašuje.
Na kraju je sve otišlo u penal seriju, gde je Urugvaj bio bolji i prošao dalje.
Penali su tokom godina donosili i neka od najvećih iznenađenja na svetskim prvenstvima.
Na SP u Japanu i Južnoj Koreji 2002, Koreja se u četvrtfinalu sastala sa moćnom Španijom.
Odlučujući penal promašio je Hoakin, legenda Real Betisa, što je Južnoj Koreji donelo najveći uspeh na Mundijalima u istoriji.
To sve znači da novih iznenađenja možda bude i u Kataru, na primer meču Hrvatske i Brazila.
Moćan je „selesao", ali ni „vatreni" nisu tako loši... Posebno sa bele tačke.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
( BBC Serbian Naslovna strana )